ZAKON O OTKLANJANJU POSLEDICA ODUZIMANJA IMOVINE ŽRTVAMA HOLOKAUSTA KOJE NEMAJU ŽIVIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA: Zahteve za vraćanje imovine Agenciji za restituciju podnosiće registrovane jevrejske opštine na čijem se području nalazi oduzeta nepokretnost. Propisano je da se zahtev može podneti u roku od 3 godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona, što znači da je poslednji dan roka za blagovremeno podnošenje zahteva 27. februar 2019. godine. Postupak je trostepen. To znači da država, po donošenju rešenja Agencije, ima pravo žalbe, kao i pravo da pokrene upravni spor
Prve rasprave o zahtevima jevrejske zajednice, po novom Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika ("Sl. glasnik RS", br. 13/2016), Agencija za restituciju održaće u junu 2016. godine. Kako je potvrdio direktor Agencije, Strahinja Sekulić, pozitivne odluke očekuju se već krajem avgusta ili početkom septembra 2016. godine.
- Do sada je predato 15 zahteva za povraćaj imovine, a očekuje se da će ih biti oko 5.000. Rok je tri godine od donošenja Zakona, što znači da rok teče od februara 2016. godine - kaže Sekulić.
Ovih 15 zahteva odnosi se na zgrade u Beogradu, od kojih će neke biti vraćene u naturi, dok će druge biti nadoknađene. U Agenciji je formirana i posebna jedinica za vraćanje imovine žrtava Holokausta, kako ističe Sekulić, bez novog zapošljavanja.
- Značaj ovog Zakona nije samo pravni, već i istorijski, jer će se tek po okončanju postupaka znati koliko je imovine oduzeto od stradalih Jevreja. Postupak je trostepen. To znači da država, po donošenju našeg rešenja, ima pravo žalbe, kao i pravo da pokrene upravni spor - objašnjava Sekulić.
Posle Beograda, u narednih 10-15 dana očekuju se i zahtevi jevrejskih opština Subotice i Novog Sada, potvrdio je advokat Robert Sabadoš.
- U Subotici je reč o poljoprivrednom zemljištu koje je nekada pripadalo pogrebnom društvu Hevra Kadiša, a u Novom Sadu o zgradama koje su pripadale jevrejskim organizacijama u funkciji Jevrejske opštine - kaže Sabadoš.
On dodaje i da se podnošenje dokumentacije odvija nešto sporije, jer Zakon predviđa dostavljanje detaljnijih podataka nego što se mogu naći u spiskovima jevrejskih žrtava iz Aušvica, Dahaua i drugih logora.
Što se tiče zakonske odredbe po kojoj će iz budžeta Srbije godišnje biti isplaćivano po 950.000 evra Savezu jevrejskih opština u narednih četvrt veka, ona će se primenjivati tek od 1. januara 2017. godine. Jevrejske opštine upravljaće prihodima i usmeravati ih u proučavanje Holokausta, obeležavanje značajnih datuma iz tog perioda i komemoracije, u naučnoistraživačke projekte i finansiranje školovanja...
- Ovde nije reč o odšteti, jer Srbija nije odgovorna za Holokaust. Reč je o podršci jevrejskoj zajednici. Zakon je donet da bi se otklonile štetne posledice koje su Nemci počinili na našoj teritoriji u vreme okupacije. On je naišao na priznanje u celoj svetskoj javnosti, samo je kod nas prošao bez pohvala - kaže Sekulić.
Agencija za restituciju vratila je 19. maja 2016. godine Jevrejskoj opštini Sinagogu u Zemunu. Ona je vraćena po Zakonu o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006), a Jevrejska opština Zemun obavezala se da će da omogući zakupcima dalje korišćenje prostora u skladu sa ugovorom. Reč je o Udruženju srpsko-jevrejskog prijateljstva "Vitezovi hrama Jerusalima" i "Sač plus". Država sada ima rok od mesec dana da pokrene upravni spor, ukoliko je nezadovoljna.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. S., 25.05.2016.Naslov: Redakcija