Email Print

U OPADANJU BROJ PREDSTAVKI DRŽAVLJANA SRBIJE PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA: Najveći broj predstavki odnosi se na pritužbe povodom nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka, zbog neizvršenja sudskih odluka donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, kao i na predmete u vezi sa starom deviznom štednjom


Tokom 2015. godine pred sudijama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu našlo se oko hiljadu i po predstavki državljana Republike Srbije. U praksi sudije ove pravosudne ustanove već u prvoj fazi odbace čak oko 90 odsto predstavki, uz objašnjenje da one ne ispunjavaju stroge uslove Suda.

Ovo ilustruju i podaci iz Državnog pravobranilaštva, pa je tako samo u prošloj godini odbačena 2.491 predstavka izjavljena protiv Republike Srbije.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava na kraju 2015. godine, u radu je bilo ukupno 1.497 predmeta izjavljenih protiv Republike Srbije. To nisu predmeti samo iz prošle, već i iz ranijih godina. Najveći broj ovih predstavki odnosi se na pritužbe povodom nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka, zbog neizvršenja sudskih odluka donetih protiv preduzeća s većinskim društvenim kapitalom, kao i na predmete u vezi sa starom deviznom štednjom i isplatom "kosovskih penzija" – rečeno je u Državnom pravobranilaštvu.

Iako se u javnosti stiče utisak da broj predstavki koje građani Srbije podnose sudu u Strazburu iz godine u godinu sve veći, podaci Državnog pravobranilaštva to demantuju.

Prethodnih godina, ukupan broj predstavki izjavljenih protiv Srbije bio je znatno veći, nego do kraja 2015. godine. Broj je smanjen zbog odbacivanja velikog broja predstavki u predmetima koji su se odnosili na isplatu "ratnih dnevnica", kao i zaključenja prijateljskih poravnanja u predmetima u kojima je Evropski sud za ljudska prava ima dobro ustanovljenu praksu. Takođe, na smanjenje broja predmeta u odnosu na Srbiju uticalo je i to što je Evropski sud odlučio da je od 4. oktobra 2013. godine ustavna žalba delotvoran pravni lek kada je reč o predmetima koji se odnose na dugovanja preduzeća s većinskim društvenim kapitalom, pa građani, pre obraćanja Evropskom sudu, sada zaštitu svojih prava ovoj velikoj grupi predmeta moraju najpre da potraže pred Ustavnim sudom – navode u Pravobranilaštvu.

Zbog velikog priliva predmeta izjavljenih protiv svih evropskih država, Evropski sud za ljudska prava izmenio je svoj Poslovnik o radu i uveo nova pravila koja podrazumevaju strože uslove za podnošenje predstavki. Cilj ovih izmena je, objašnjavaju u Pravobranilaštvu, poboljšanje efikasnosti Suda u Strazburu i ubrzanje ispitivanja predstavki.

Iako je donedavno figurirao podatak da je Srbija zemlja sa najvećim brojem predstavki pred sudom u Strazburu, naša zemlja nalazi se "tek" na 12. mestu. Ispred Srbije nalaze se Ukrajina, Rusija, Turska, Italija, Mađarska, Rumunija, Gruzija, Poljska, Slovenija, Azerbejdžan i Moldavija.

Do sada je Evropski sud za ljudska prava u odnosu na Srbiju doneo ukupno 136 presuda, od čega je 17 presuda doneto u prošloj godini, a na ime materijalne i nematerijalne štete, po presudama i odlukama ovog suda, Srbija je isplatila ukupno 627.870.198 dinara.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 25.04.2016.
Naslov: Redakcija