TRANSPARENTNOST: PRE UPUĆIVANJA NA USAGLAŠAVANJE SA EU, ZAKONI TREBA DA PROĐU JAVNU RASPRAVU U ZEMLJI: Takođe, omogućiti da se o zakonu pre njegovog donošenja izjasne svi, a ne samo neki zainteresovani, i rešiti situaciju kada u proceduru donošenja uđe bitno drugačiji tekst nacrta u odnosu na onaj o kom je vođena javna rasprava
Organizacija Transparentnost Srbija predložila je da se zakoni ne upućuje na mišljenje međunarodnim institucijama, pre nego što prođu javnu raspravu u Srbiji, jer se može pretpostaviti da nijedno ministarstvo neće biti spremno da naknadno promeni norme koje su usaglašene sa Evropskom komisijom.
"Imali smo pojavu, koja nas verovatno očekuje i tokom narednih godina, da se zakoni prvo upućuju u Brisel, a da se istovremeno daje šansa građanima za komentare. Ali šta vredi što će neki zaintresovani privrednici ili građani ili organizacije davati komentare, ako iz Brisela stigne zeleno svetlo", rekao je programski direktor Transprentnosti Nemanja Nenadić.
On je, na konferenciji za novinare "Građani u borbi protiv korupcije", takođe apelovao na međunarodne institucije (Evropska komisija, Venecijanska komisija, OEBS...) da ne uzimaju nijedan tekst koji nije prošao javnu raspravu.
Nenadić je prokomentarisao i način na koji je okončan štrajk advokata uz komentar da direktni pregovori imaju manu da uvek ima onih na koje se zakon odnosi, a koji nisu dobili šansu da se o tome izjasne.
"Pregovarački timovi advokatske komore i Ministarstva pravde raspravljali su koja će biti zakonska rešenja. Lepo je da ljudi razgovaraju međusobno, da pokušavaju da reše probleme, ali da li to znači da su za te zakone zaintresovani jedino advokati i ministarstvo pravde. Možda je i neko drugi zaintresovan", rekao je Nenadić.
On je upozorio i da je prošle godine bilo situacija da su održane javne rasprave, a da je zakon bio upućen u proceduru godinu dana kasnije, ali drugačija verzija.
"Imali smo takav slučaj sa Zakonom o javnom informisanju i sa Zakonom o radu, tako da to otvara neka nova pitanja, šta raditi sa zakonima koji se po drugi put pojavljuju kao nacrti, da li bi trebalo regulisati i to pitanje, da li o takvim zakonima treba ponovo otvoriti javnu raspravu jer se tu nalaze bitno drugačija rešenja?", naveo je on.
Transparentnost Srbija iznela je podatak da su javne rasprave za zakone koje je vlada predložila do kraja oktobra prošle godine održane u 55,5 odsto posmatranih slučajeva, a samo u 40 odsto slučajeva u kojima su održane poštovana je obaveza objavljivanja na portalu E-uprava.
Takođe, ta organizacija je pozvala građane da se jave antikorupcijskom savetovalištu kako bi što veći broj te pojave definisao, razotkrio i rešio, ukoliko je to moguće.
Antikorupcijsko savetovalište je u 2014. imalo 2.300 poziva što je za 20 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.
Kako je rečeno na konferenciji, od formiranja savetovališta 2006.godine do danas bilo je od 12.000 do 13.000 poziva, a oko 750 slučajeva iz prethodnih godina su i dalje otvoreni.
Izvor: Tanjug, 26.02.2015.