POTREBNA IZMENA USTAVA RS: SUDIJE TREBA DA BIRAJU SAME SUDIJE, A NE PARLAMENT
Verovatno najslabiji deo Ustava iz 2006. predstavljaju odredbe posvećene sudskoj vlasti. Pojedinim ustavnim rešenjima devalviraju se dostignuti standardi nezavisnosti pravosuđa.
Iako princip stalnosti sudske funkcije predstavlja srž nezavisnosti pravosuđa, Ustav predviđa izuzetak od ovog pravila, jer se prvoizabrane sudije biraju na period od tri godine. Taj „probni period“, u kome oni treba da pokažu svoju stručnost, može predstavljati i očekivanje da pokažu određeni stepen lojalnosti. Sama činjenica da će jedno lice morati da brine o ponovnom izboru remeti njegovu sigurnost. Ovakvo rešenje omogućava izbor lojalnih lica koja tu svoju osobinu moraju na delu da pokažu.
Ustav nije u potpunosti eliminisao uticaj političkog faktora pri izboru sudija. Prvoizabrane sudije, na predlog Visokog saveta sudstva (VSS), bira Narodna skupština. Izbor sudija na trajnu funkciju vrši VSS. Na taj način, VSS je organ koji aminuje prelazak iz reda privremenih sudija u red trajnih vršilaca sudijske funkcije licima koja su već prošla političku trijažu od strane parlamentaraca.
Izborne članove VSS bira Narodna skupština. Da bi konstituisanje posebnog i nezavisnog pravosudnog tela kao reprezenta pravosuđa imalo smisla, neophodno je da njegove članove koji se u svom opredeljivanju rukovode političkim motivima.
Ustavno rešenje da se zakonom preciziraju razlozi za razrešenje sudija protivreči načelu nezavisnosti pravosuđa. Mada o prestanku sudijske funkcije odlučuje VSS, što u osnovi predstavlja solidno rešenje i u izvesnoj meri štiti sudije od političkih uslovljavanja, ostaje prigovor da većinu članova tog tela bira Narodna skupština
Nadležnost za izbor predsednika sudova, a posebno najvišeg suda u zemlji, mora biti preneta sa Narodne skupštine na VSS.
DA BI SUDSTVO ZAISTA BILO NEZAVISNO, NUŽNO JE OBEZBEDITI ISTINSKU MATERIJALNU NEZAVISNOST SUDIJA STVARANJEM JEDNE VRSTE FIKSNOG BUDŽETA, KOJI ĆE OSTATI IZVAN DOMAŠAJA PREDSTAVNIČKOG TELA.
Reforma pravosuđa koja je podrazumevala reizbor svih sudija obesmislila je standard stalnosti sudijske funkcije i unela pravnu nesigurnost. Pored institucionalnih jemstava nezavisnosti sudstva, pretežniji značaj ima politička kultura. Reč je o nepisanom moralno-političkom principu koji mora ostati neprikosnoven u svim ustavnim reformama i reformama pravosuđa.
U tom smislu, bez obzira na postojeća institucionalna rešenja, neophodno je razvijati političku kulturu i ustavni moral koji podrazumevaju bezizuzetno poštovanje neprikosnovenosti principa nezavisnosti sudstva.
Treba stvoriti takav politički ambijent koji će dopustiti sudijama da se osećaju neprikosnoveno i nedodirljivo, da bi bili u stanju da budu lojalni sledbenici pravde. Jer, sloboda i nezavisnost se zadobijaju prvenstveno u ljudskoj duši, a institucionalna rešenja mogu biti samo podrška osvajanju jednog takvog osećaja.
Izvor: www.danas.rs, Darko Simović