Email Print

ZAKON O USTAVNOM SUDU: • Izuzimanje sudskih odluka od mogućnosti izricanja mere poništaja za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog ljudskog ili manjinskog prava i slobode nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije •


Ustavni sud je na sednici održanoj 20.12.2012. godine doneo odluku kojom je utvrdio da odredba člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007 i 99/2011 - dalje: Zakon) u delu koji glasi: "osim sudske odluke" nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav). Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 89. stav 2. Zakona u navedenom delu prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda.

Ova odluka je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 18 od 26.2.2013. godine.

Odredbom člana 89. stav 2. Zakona je propisano da kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom, ili radnjom povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, može poništiti pojedinačni akt osim sudske odluke, zabraniti dalje vršenje radnje ili odrediti preduzimanje druge mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice utvrđene povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda i odrediti način pravičnog zadovoljenja podnosioca.

Polazeći od toga da je ustavna funkcija Ustavnog suda da pored zaštite ustavnosti i zakonitosti štiti i ljudska i manjinska prava i slobode i da za ostvarivanje te funkcije Ustav ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom koja budu povređena ili uskraćena pojedinačnim aktima ili radnjama državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja (član 170), po shvatanju Ustavnog suda, ustavotvorac je uspostavio ustavno-sudsku zaštitu prema načelu da svi akti javne vlasti, odnosno svih grana vlasti, na isti način, podležu oceni ustavnosti i ustavno-sudskoj zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda. U tom smislu, iz odredbe člana 175. stav 3. Ustava kojom je predviđeno da se pravno dejstvo odluka Ustavnog suda uređuje zakonom, kao i ovlašćenja iz člana 171. stav 3. Ustava da zakonom uredi izvršenje odluka Ustavnog suda, proizlazi obaveza zakonodavca da propiše i obezbedi ne samo jednaku podložnost ustavno-sudskoj kontroli svih akata javne vlasti, nego i jednako dejstvo odluke Ustavnog suda u vidu jednakih ovlašćenja Ustavnog suda za izricanje određene mere. Takođe, Ustavni sud smatra da je ustavno ovlašćenje zakonodavca da uredi pravno dejstvo i izvršenje odluka Ustavnog suda ograničeno Ustavom utvrđenim pravom Ustavnog suda iz člana 171. stav 2. Ustava, odnosno pravom Ustavnog suda da kao samostalan i nezavisan državni organ, uredi način izvršenja svojih odluka, kada je to potrebno. Kako navedena odredba Zakona u delu kojim sudske odluke izuzima od primene mere poništaja kao ustavno-sudske sankcije za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog ljudskog prava, odnosno slobode u suštini ima značenje uređivanja načina izvršenja odluke Ustavnog suda, to i ograničavanje Zakonom Ustavnog suda u pogledu određivanja mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava nije u saglasnosti sa Ustavom. Polazeći od toga da iz člana 170. Ustava proizlazi da je uslov za podnošenje ustavne žalbe -iscrpljenost raspoloživih pravnih sredstava za ostvarivanje pravne zaštite, kao i da je u najvećem broju slučajeva odluka organa sudske vlasti poslednji akt u nizu čijom se kontrolom i poništajem može otkloniti povreda Ustavom zajemčenog prava, zakonsko eliminisanje sudskih odluka iz domašaja poništavajuće odluke Ustavnog suda obezvređuje ustavni smisao uvođenja instituta ustavne žalbe kao Ustavom predviđenog pravnog sredstva za zaštitu ustavnih prava i sloboda od povreda učinjenih pojedinačnim aktima i radnjama bilo kog nosioca javne vlasti, pa i nosioca sudske vlasti. Naime, po shvatanju Ustavnog suda, ustavni smisao i cilj ustavne žalbe ne ostvaruje se samim deklarativnim utvrđivanjem postojanja povrede prava, već otklanjanjem posledica koje su nastale utvrđenom povredom ustavnih prava i sloboda, bez obzira koji je državni organ donosilac osporenog akta. Ustavni sud smatra i da se ovakvim tumačenjem nadležnosti Ustavnog suda ne dovodi u pitanje ustavno načelo nezavisnosti sudske vlasti, jer poništavanje sudske odluke za koju je u postupku po ustavnoj žalbi utvrđeno da je tom odlukom povređeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda nema značenje Ustavom nedopuštene vansudske kontrole sudskih odluka, već od strane nadležnog organa izvršene ocene saglasnosti tih pojedinačnih akata sa Ustavom garantovanim ljudskim pravima i slobodama.

Izvor: Redakcija, 26.2.2013. godine