Email Print

U PRIPREMI PET PRAVILNIKA KOJI TREBA DA REGULIŠU POSTUPAK KOMASACIJE, KORIŠĆENJE NAPUŠTENOG POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA I POSTUPAK DAVANJA U ZAKUP DRŽAVNOG POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA


Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije Danilo Golubović izjavio je na predstavljanju projekta "Ruralni razvoj - efikasno upravljanje zemljištem" da je poljoprivredno zemljište jedan od najvažnijih prirodnih resursa Srbije.

Golubović je na skupu u Centru "Sava" naveo da projekat ima za cilj da pomogne da se država, opštine i poljoprivredni proizvođači osposobe za to da budu bolji, racionalniji i efikasniji vlasnici poljoprivrednog zemljišta.

On je naveo da će u sprovođenju projekta u naredne tri godine učestvovati Delegacija Evropske unije u Srbiji, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, projekat će finansirati EU sa 2,78 miliona evra i Nemačka posredstvom Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj i GIZ-a sa još milion evra.

Državni sekretar je ukazao na neophodnost da Srbija efikasnije upravlja poljoprivrednim zemljištem, koje je veoma usitnjeno i rascepkano.

Osnovni zadatak je, pre svega, očuvati fond poljoprivrednog zemljišta i sprečiti njegovu degradaciju, istakao je Golubović i dodao da je cilj njegovo unapređenje kroz izgradnju infrastrukture, ukrupnjavanje parcela i povećanje poseda poljoprivrednika.

On je naveo da jedan od većih problema u Srbiji, naročito u istočnom i južnom delu, predstavlja napuštanje poljoprivrednog zemljišta i sela.

Prema njegovoj oceni, napušteno poljoprivredno zemljište moglo bi da se obrađuje ukoliko bi se primenila najbolja evropska praksa, što je predviđeno projektom "Ruralni razvoj - efikasno upravljanje zemljištem".

Golubović je istakao da bi to zemljište godišnje moglo da donese značajne prihode, uz napomenu da je jedan od važnijih zadataka projekta i izrada Geografskog informacionog sistema, koji treba da omogući bolju kontrolu korišćenja i efikasno upravljanje poljoprivrednim zemljištem.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Knežević saopštio je da je u Srbiji prosečna veličina jedne katastarske parcele 34 ara, a na jugu i jugoistoku zemlje 11 ari, dok je u zemljama EU između 1,3 i 1,5 hektara.

Knežević je naveo da nema preciznih podataka o tome koliko se poljoprivrednog zemljišta u Srbiji vodi kao napušteno, ali da neke procene pokazuju da se godišnje ne obrađuje između 175.000 i 300.000 hektara u Srbiji.

U okviru ovog projekta biće izrađeno pet pravilnika koji treba da regulišu postupak komasacije, korišćenje napuštenog poljoprivrednog zemljišta i postupak davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Pravilnici će biti pripremani uzimajući u obzir najbolju praksu EU i iskustva stečena u pilot opštinama.

Stručnjaci koji će raditi na projektu već su obišli opštine koje su zainteresovane za učešće u projektu - Jagodinu, Paraćin, Ražanj, Knjaževac, Negotin, Boljevac, Svrljig, Žitorađu, Kladovo,Vranje, Vladičin Han, Dimitrovgrad, Pirot, Belu Palanku, Vlasotince i Aleksandrovac.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 26.2.2013.