Email Print

USTAVNI SUD: Izabran predsednik Ustavnog suda


Ustavni sud je na 2. sednici, održanoj 25. januara 2017. godine, kojom je predsedavao dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Ustavnog suda, doneo odluku o izboru predsednika Ustavnog suda.

Za predsednika Ustavnog suda, na period od tri godine, izabrana je sudija Vesna Ilić Prelić.

Izabrani predsednik Ustavnog suda stupio je na funkciju 25. januara 2017. godine.

Za funkciju predsednice Ustavnog suda sudiju Ilić Prelić predložilo je četvoro sudija Ustavnog suda uz obrazloženje da bi se njenim izborom obezbedio kontinuitet u radu i nastavak nesmetanog funkcionisanja Suda, zbog njenog prethodnog iskustva u rukovođenju Sudom. U obrazloženju je takođe navedeno da rezultati rada Suda, za vreme dok je sudija Ilić Prelić bila predsednik, nesumnjivo ukazuju na to da je dala veliki doprinos radu Suda. Sudije koje su za predsednicu Suda predložile Vesnu Ilić Prelić su u predlogu navele i da su uverenja da bi ovu odgovornu funkciju uspešno obavljala i u novom mandatu.

Novoizabrana predsednica je na funkciju sudije Ustavnog suda imenovana decembra 2007. godine, a za predsednicu Suda prvi put je izabrana u januaru 2014. godine. Funkciju predsednice obavljala je do decembra 2016. godine, kada joj je istekao mandat sudije. Za sudiju Ustavnog suda ponovo je imenovana u decembru 2016. godine.

Vesna Ilić Prelić je rođena 1. marta 1960. godine u Beogradu.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao student generacije, juna 1982. godine, sa prosečnom ocenom 10,00. Pravosudni ispit položila 1983. godine.

Profesionalnu karijeru započela 1982. godine kao pripravnik, a potom stručni saradnik u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, da bi od 1986. godine otpočela sa radom u organima državne uprave, najpre u Republičkom sekretarijatu za pravosuđe i upravu, odnosno Ministarstvu pravde, gde je u Sektoru za pravosuđe, na normativnim poslovima izrade zakona i drugih propisa, radila na mestima od višeg savetnika do savetnika ministra, a zatim u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, kao pomoćnik Republičkog sekretara zadužen za Sektor pravnog sistema. Nakon kraćeg rada u privredi, od 2000. godine nastavlja da radi u državnim organima kao pravni savetnik Saveznog ministra za telekomunikacije, da bi marta 2004. godine bila postavljena za zamenika ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a od stupanja na snagu Zakona o državnoj upravi 2005. godine za državnog sekretara u istom Ministarstvu, a potom za državnog sekretara u Ministarstvu prosvete.

U periodu od 2000. do 2007. godine posebno bila angažovana na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa direktivama i standardima EU i to, između ostalog, kao koordinator ekspertskog tima za izradu prvog Zakona o telekomunikacijama, kao pravni ekspert u okviru projekta OEBS-a za izradu Zakona o radiodifuziji, projekta izrade Zakona o javnom informisanju, kao rukovodilac projekta izrade Zakona o udruženjima i kao rukovodilac tima koji je sačinio prvu Strategiju reforme državne uprave u Republici Srbiji, koju je Vlada usvojila 2004. godine.

Od 1999. do 2003. godine bila predstavnik Republike Srbije u radnoj grupi CEPT-a (Evropska organizacija za poštu i telekomunikacije). Od 2004. do 2007. godine bila u sastavu delegacije Republike Srbije u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i predstavnik Republike Srbije u Nadzornom odboru Regionalne škole za državnu upravu (ReSPA). Godine 2005. bila član Vladine radne grupe za pripremu pregovaračke pozicije za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Maja 2007. godine bila šef delegacije Republike Srbije za odbranu Izveštaja o primeni Konvencije za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena pred CEDAW komitetom Ujedinjenih nacija.

Do imenovanja na funkciju sudije Ustavnog suda, na stručnim skupovima organizovanim u zemlji i regionu učestvovala kao autor stručnih radova na temu decentralizacije i strukturnih reformi državne uprave.

Tokom obavljanja funkcije sudije Ustavnog suda i funkcije predsednika tog Suda učesnik većeg broja domaćih, regionalnih i međunarodnih stručnih skupova i autor stručnih radova iz oblasti ustavnosudske prakse, perspektiva i razvoja ustavnog sudstva i koncepta ustavnosudske zaštite zajemčenih ljudskih prava i sloboda. Između ostalog:

- koautor (sa sudijom Ustavnog suda dr Bosom Nenadić) referata koji je 2010. godine objavljen u Zborniku radova sa VIII Kongresa Međunarodnog udruženja za ustavno pravo, pripremljenog za Okrugli sto na temu "Izborni sistemi i ustavni principi";

- učesnik XVI Kongresa Konferencije evropskih ustavnih sudova, održanog u Beču 2014. godine na kome je, na sastanku Kruga predsednika ustavnih sudova onemogućen prijem u članstvo te Konferencije tzv. "Ustavnog suda Kosova";

- panelista na Okruglom stolu na temu "Kontrola sudske odluke", organizovanom u okviru VI Kongresa pravnika Evrope i Mediterana koji je septembra 2014. godine održan na Pravnom fakultetu u Beogradu, a koji je organizovala Fondacija za kontinentalno pravo Republike Francuske u saradnji sa Pravnim fakultetom i Pravosudnom akademijom;

- autor prikaza "Nadležnosti i sastav Ustavnog suda Republike Srbije", objavljenog 2015. godine u publikaciji Ustavnog saveta Francuske Les Nouveaux Cahiers du Conseil Constitutionnel;

- uvodničar na Regionalnoj konferenciji Saveta Evrope održanoj 2015. godine u Zagrebu na temu "Ustavnosudska zaštita ljudskih prava i sloboda";

- učesnik Konferencije Asocijacije ustavnih sudova frankofonskih zemalja (ACCPUF) održane u Lozani 2015. godine;

- panelista na St. Petersburg Legal Forum-u maja 2016. godine (koji organizuje Ministarstvo pravde Ruske Federacije), sa izlaganjem na temu "Domašaj i granice delovanja ustavnog suda u ostvarivanju funkcije zaštite ljudskih prava i sloboda".

Govori engleski jezik.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 25.01.2017.
Naslov: Redakcija