Email Print

NACRT ZAKONA O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU: Konačna verzija Nacrta zakona do kraja januara 2016. godine


Političari, sindikalci, poslodavci i zaposleni u Srbiji slažu se u jednom - potrebna je bolja, efikasnija, jeftinija i uređenija država, ali, kad na red dođu konkretna rešenja, poput aktuelnog Nacrta zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, saglasnost se topi, do mere na kojoj dovodi u pitanje i načelna opredeljenja.

Nacrt zakona Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uradilo je sa ciljem da postavi jedinstvenu osnovicu za obračun plata, tako da u javnom sektoru za isti rad svi dobijaju istu zaradu, što do sada nije bio slučaj.

Ovaj dokument je, međutim, zbog određenih rešenja, diskutovanih prošle nedelje na radnoj grupi za usaglašavanje tog Nacrta zakona, naišao na otpor sindikata.

Sindikati tvrde da postoje najave da će minuli rad biti isključen iz Nacrta zakona i da će time radnici imati manja prava od onih koja su im garantovana Zakonom o radu("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).

Takođe strahuju da će im biti smanjene naknade za vreme godišnjeg odmora, bolovanja, odustva sa posla, čime bi zarade mogle realno da im budu umanjene još za 10 do 30 odsto.

Iz Ministarstva, pak, ističu da povodom Nacrta zakona, koji je rezultat višemesečnog rada, kako resornog, tako i drugih ministarstava i predstavnika sindikata, ni u jednom trenutku nije bilo reči da se naknade zaposlenog obračunavaju na minimalnu platu.

Reč je o tome, kako navode, da se sada državnim službenicima naknada za bolovanje obračunava na osnovu osnovne plate, a u javnim službama je to na osnovu prosečne plate u prethodnih 12 meseci.

Drugo pitanje koje se otvorilo na sastanku, kako je saopštilo Ministarstvo, odnosi se na to da li je poželjno i pravno moguće da se minuli rad uključi u koeficijent zaposlenog, tj. da se izražava kroz napredovanje u platnim razredima.

Ministar finansija, Dušan Vujović, izjavio je da i u aktuelnom Nacrtu zakona ostaje odredba prema kojoj zaposleni za vreme odsustva sa posla ima pravo na 65 odsto zarade, a kako je naveo nije sporno ni da minuli rad ostane 0,4 odsto za sve.

Kada je reč o odsustvu sa posla zbog bolovanja ili godišnjeg odmora i u Nacrtu zakona ostalo je da se isplaćuje 65 odsto zarade, a pitanje se postavlja samo na koju osnovicu se taj procenat obračunava.

"Pitanje je da li se to računa na osnovnu platu, bez dodataka za prekovremeni rad, dežurstva itd. koja ulaze u ukupnu zaradu, jer ta sredstva moraju da ostanu nekom drugom. Ako ste vi na bolovanju, onda neko drugi mora da dežura i to mora da se plati", rekao je Vujović.

Ministar je naveo da, ako se to bude delilo kao deo bolovanja, neće biti dovoljno novca da budu plaćeni drugi ljudi koji ostanu i dežuraju, "bili oni policajci, medicinske sestre, lekari ili bilo ko drugi, budu za to i plaćeni".

Procenat za minuli rad od 0,4 odsto za sve, nije sporan. "U tom slučaju je pitanje samo na koji način se minuli rad uključuje u sistem, kao i na koji način se svi elementi nagrađivanja rada uključuju u sistem. Moja teza je da su svi ti elementi validni i usklađeni sa odredbama Zakona o radu", rekao je ministar.

I Zaštitnik građana, Saša Janković, ocenio je da Nacrt zakona nije usklađen sa propisima o radu i državnim službenicima i da dovodi do nejasnoća.

Izvor: Vebsajt Tanjug, N1info, 25.01.2016.
Naslov: Redakcija