REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO PODNELO ZAHTEV VRHOVNOM KASACIONOM SUDU DA PREISPITA ZAKONITOST PRESUDE KOJOM KORISNIK KREDITA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA MOŽE BITI OBEŠTEĆEN SAMO PREVREMENOM OTPLATOM KREDITA, UMESTO DA MU BUDE VRAĆEN NOVAC KOJI MU JE NEZAKONITO UZET

U zaštitu zaduženih u švajcarcima koje su banke oštetile, prvi put stala je i država. Republičko javno tužilaštvo podnelo je zahtev Vrhovnom kasacionom sudu da preispita zakonitost presude kojom korisnik ovog kredita može biti obeštećen samo prevremenom otplatom kredita, umesto da mu bude vraćen novac koji mu je nezakonito uzet.

Prva presuda u korist zaduženih u "švajcarcima" doneta je u februaru ove godine u Novom Sadu. Osnovni sud u ovom gradu, međutim, odbio je zahtev da se banka obaveže na isplatu svega što je nezakonito stekla određenim ugovorom sa korisnikom kredita. Taj iznos je u stvari razlika između iznosa koji je zaduženi isplatio po osnovu ugovora o kreditu i iznosa rata koje bi se dobile uz primenu usklađivanja promenljive kamatne stope sa kretanjem libora za švajcarski franak. Naravno, sa zakonskom kamatom na svaki pojedinačni iznos kamatne stope za ceo utuženi period.

- Činjenica je da je tužena banka postupila po Odluci o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015 i 51/2015) Narodne banke Srbije- piše u zahtevu Republičkog javnog tužilaštva. - Ukupan iznos sredstava koji je više naplaćen uračunat je u prevremenu otplatu kredita, a to je bez značaja za primenu instituta neosnovanog obogaćenja. Odluka NBS uređuje odnos između NBS i poslovnih banaka, ali NBS ne uređuje odnose između tužioca i tužene banke. Na tužiocu kao poveriocu je pravo da od tužene banke zahteva ispunjenje obaveza. Tužilac zahteva povraćaj iznosa za koji se tuženi neosnovano obogatio.

U obrazloženju zahteva Tužilaštvo konstatuje da je tužilac, odnosno oštećeni korisnik kredita u švajcarskim francima, mogao da prihvati novi plan otplate sa umanjenom glavnicom, ali da je to bila mogućnost, a ne i njegova obaveza. Tužilaštvo ukazuje da je odluka NBS neobavezujuća u odnosu banke i korisnika kredita.

Kako smatraju u Tužilaštvu, zaduženi ima pravo da prihvati prevremenu otplatu kredita, ali to nikako nije obaveza. Jer, prema Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), oštećeni ima pravo da od banke traži natrag sve što je nezakonito stekla. Tužilaštvo se poziva i na Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) i zagarantovano pravo mirnog uživanja svojine i drugih imovinskih prava građana, kao i na Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, smatrajući da je korisnik kredita u konkretnom slučaju nezakonito lišen svoje imovine.

Izvor: Vebsajt Novosti, M. N. S., 22.12.2016.
Naslov: Redakcija