Email Print

ZAKON O SPREČAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA RADU: Poslodavac je dužan da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja, u skladu sa ovim Zakonom. Poslodavac odgovara za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni vršeći zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom kod istog poslodavca, u skladu sa Zakonom. Poslodavac koji je naknadio štetu koju je prouzrokovalo odgovorno lice ili zaposleni ima pravo da od tog lica ili zaposlenog zahteva naknadu iznosa isplaćene štete


Iako se češće govori o mobingu nadređenih nad zaposlenima - ima i obrnutih primera. Ignorisanje obaveza, ponižavanje rukovodioca, huškanje ostalih kolega na takvo ponašanje - samo su neki od načina rušenja integriteta i dostojanstva nadređenog, čime može biti ugrožen i celokupan proces rada. Stručnjaci koji su rešavali takve sporove, kažu da ih je više nego što se prijavljuju.

Nadređeni u rukama ima veću moć od radnika, ali često mogu postati njihova žrtva. Zaposleni "miniraju" šefove najčešće kada žele da prikriju svoju grešku, pa se često služe načinom "napad je najbolja odbrana".

Radnici to čine kada hoće da izdejstvuju promenu, bilo da vrate starog rukovodioca na kojeg su navikli ili dovedu novog za kojeg veruju da će im obezbediti bolje uslove.

Zlostavljaju i one rukovodioce koje smatraju nesposobnim i nestručnim, dok neki zaposleni mobinguju jer imaju psihičkih problema.

"Osoba koja dolazi u poziciju rukovodioca često nije spremna niti može da predpostavi sa čim će se sve suočiti. Posebno ako je osoba mlada, ambiciozna, talentovana, a postoji jedno mrtvo more ljudi koji ne žele da se ništa pomera", navodi Aleksandra Janković iz Odseka za sprečavanje zlostavljanja na radu Kliničkog centra Srbije.

Jankovićeva ukazuje da problem među zaposlenima najčešće nastaje kada mlada osoba zada nove zadatke, koji će doprineti produktivnosti i kvalitetu.

Rukovodioci se retko odlučuju da prijave da ih kolege kojima su nadređeni zlostavljaju, kažu u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

"Mislim da je njima mnogo teže da prijave slučajeve zlostavljanja na radu jer verovatno u svojim očima i u očima javnosti izgledaju kao neko ko je neuspešan i neadekvatan za taj posao", ukazuje miritelj u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, Vera Kondić.

Poslodavac je u zakonskoj obavezi da zaštiti sve zaposlene od zlostavljanja, pa i one na rukovodećim mestima.

"Zaposleni kome poslodavac ne pruži zaštitu u smislu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010) može da tuži tog poslodavca za naknadu štete", podseća pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Lazić.

Iako retko, dešava se da zaposleni mobinguju i prvog čoveka firme.

"Poslodavac svakog onog zaposlenog koji se neprimereno ponaša po Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) može sankcionisti disciplinskim postupkom, određenim sankcionisanjem u vidu opomena, novčanog kažnjavanja, pa i otkaza ugovora o radu", kaže Lazić.

Ko god bio u ulozi zlostavljača takvo ponašanje treba sankcionisati, jer se njime narušavaju kolegijalni, međuljudski odnosi. Osim toga može negativno da se odražava na radne ciljeve i da bude opasno po zdravlje zaposlenih.

Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 24.11.2015
Naslov: Redakcija