ZAŠTO JE USTAVNI SUD ČEKAO DA ZASTARI ZAKON O LUSTRACIJI?
Rad Ustavnog suda Srbije (USS) sagledavam isključivo imajući u vidu da je Ustav od 2006. godine doneo znatne izmene u njegovom položaju, kao i odluku samog USS kojom je neustavnim ocenio neke odredbe Zakona o Ustavnom sudu i na taj način proširio svoju nadležnost, koja je sada šira nego što to Ustav predviđa.
Međutim, moj osnovni utisak o radu se zasniva na odlukama USS koje se odnose na Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine i Statuta AP Vojvodine, kaže za Danas Svetozar Čiplić, docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i bivši sudija USS.
Zašto baš na tim odlukama?
- U ovim predmetima USS je svojim odlukama suzio slobodu pokrajinske autonomije s obzirom na ono što Ustav Srbije garantuje. Štaviše, u svojim obrazloženjima je zahtevao vraćanje modela - skupštinskog sistema - u organizaciju pokrajinske vlasti kakav je postojao u vreme SFRJ, odnosno kakav danas postoji u Švajcarskoj, koja je inače federalna država. Tom prilikom USS je učinio i presedan stvarajući takozvane neustavne termine, čijim postojanjem zapravo nijedan današnji sistemski zakon ne bi mogao da bude donet, pošto se u većini njih ne pominju termini koji postoje u Ustavu Srbije, a to je bila ključna argumentacija USS kada je reč o pomenutom zakonu i Statutu.
Koliko je, prema vašoj oceni, USS podložan političkim pritiscima?
- Na ovo pitanje odgovor mogu dati samo sadašnje sudije suda. Ali, ustavni sudovi su po definiciji čuvari, ali i tumači Ustava. Oni su zbog dejstva svojih odluka u mogućnosti da koriguju ili usmere primenu pojedinih ustavnih normi. Da li oni to rade samostalno i kreativno ili pod pritiskom, nije moguće da posmatrač sa strane to uoči, ali u svakom slučaju poseduju ustavnu moć da to učine.
A da li ste se vi kao sudija susretali sa pritiscima?
- Kao sudija se nisam suočavao sa pritiscima, nego isključivo sa neformalnim, povremenim kontaktima iz Narodne skupštine, i to u vidu neformalnih provera da li bi jedna odredba ili ceo zakon kod USS mogli biti ocenjeni kao neustavni.
Da li USS sme da sluša molbe dnevne politike, kao što je to bilo u slučaju odluke o neustavnosti odredaba o tajnom praćenju komunikacije građana iz Zakona o BIA, kada je Skupština, zbog izbora, zatražila od suda odlaganje objavljivanja odluke? Postupak u ovom slučaju je, inače, trajao gotovo deset godina.
- Odnos dnevne politike i USS je teško uočiti, ali postoje predmeti koji mogu navesti na razmišljanje. Na primer, zbog čega je Zakon o lustraciji bio predmet pred Ustavnim sudom koji nije rešavan sve vreme dok mu nije istekao, inače oročen, rok trajanja? Zakon je, naime, donet uz normu da važi 10 godina. Inače, treba imati u vidu da, kada je reč o oceni ustavnosti i zakonitosti, USS po zakonu nije omeđen bilo kakvim rokom u kome treba da reši predmet.
Ocena ustavnosti
Kako komentarišete činjenicu da u Srbiji inicijative za ocenu ustavnosti češće podnose građani nego oni organi i funkcioneri koji su za to i zvanično ovlašćeni?
- Ovo pitanje je uvek podložno diskusiji. Građani mogu podneti inicijativu, a ovlašćeni organi predlog za ocenu ustavnosti. Veliki broj građana koji podnosi inicijativu nisu pravnici i zakonska rešenja shvataju i tumače na svoj način. Takav slučaj bio je i u sazivu prethodnog USS, ali ovakva činjenica zaista ne sadrži nikakav odgovor po sebi, niti bilo kakvu sumnju po sebi.
Izvor: www.danas.rs, Boban Karović