ODLUKOM APELACIONOG SUDA BLOKIRAN RAD ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE: Potvrđena odluka Višeg suda o privremenoj meri zabrane svih delatnosti organa AKS, pa i učešće u radu Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i regionalnih advokatskih komora

U Srbiji je štrajk advokata trajao duže od četiri meseca, ali je toliko trajala i njihova sloga. Odmah su se rasplamsali stari sukobi, koji su i doveli do toga da sudovi presuđuju da li su predstavnici strukovnih udruženja na tim funkcijama legalno ili ne.

Apelacioni sud u Beogradu poništio je sve odluke sa poslednje izborne Skupštine Advokatske komore Srbije održane 11. februara 2012. godine.

Rukovodstvo Advokatske komore Srbije nije izabrano na legalan način, pa samim tim, funkcioneri Komore, ali i skoro svi njeni organi upravljanja, ne bi smeli da vrše svoje funkcije. To proizilazi iz presude Apelacionog suda, kojom su poništene sve oduke sa izborne Skupštine te Komore održane pre četiri godine.

"Mi smo danas u situaciji da ne postoji ni predsednik i ni potpredsednik ni disciplinski ni nadzorni organi o poslovanju Komore itd. Odnosno ne postoji nista osim dela UO koji ima legitimitet i legalitet za obavljanje poslova", kaže Srđan Sikimić iz Advokatske komore Vojvodine.

"Ta presuda je na neki način prilično besmislena, jer celom UO i rukovodstvu AKS mandat je istekao 12. februara 2016. godine. Predsednik Advokatske komore Beograda ima pravosnažnu presudu po kojoj već tri godine nije predsednik, a još uvek se predstavlja kao predsednik", navodi Dragoljub Đorđević iz Advokatske komore Srbije.

Na postupku pred sudom inisistirali su predstavnici advokatskih komora Beograda i Vojvodine. Kažu da presuda ne podrazumeva i ponišavanje svih odluka donetih u protekle četiri godine, već ukazuje da je ta Komora obezglavljena i da je pod hitno potrebno organizovati izbornu Skupštinu.

"Sve komore su sprovele izborne skupštine, osim AK Beograda, i od tih delegata može da se dobije kvorum, većina u skupštini, i mogu da se izaberu organi, a beogradski delegati, koji bi sa jeseni, u novembru, bili izabrani, oni se tada priključuju postojećim delegatima i nastavljaju da rade u punom sastavu", kaže Slobodan Šoškić iz Advokatske komore Beograd.

"To bi značilo da nijedan jedini advokat iz Beograda, a njih je skoro 50 odsto u Srbiji, neće biti ni u jednom organu AKS. Šta mislite o tome? Pa to je bogohulno", navodi Dragoljub Đorđević iz Advokatske komore Srbije.

I dok predstavnici beogradskih i vojvođanskih advokata tvrde da Dragoljub Đorđević vrši krivično delo predstavljajući se i dalje kao predsednik AKS, on im odgovara da primenjuje Statut Advokatske komore Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2011, 78/2012 i 86/2013), koji kaže - do izbora novog predsednika, tu funkciju obavlja prethodni, a to je opet Đorđević, koji je i u prethodnom mandatu vršio tu funkciju.

Dve strane različito tumače skoro sve aspekte presude i obaveza koje ona nameće. Od toga čije imenovanje je nelegalno, ko može i na koji način da upravlja komorom, kao i koji je put za izbore rukovodstva i organa komore. Za sada je poznato da će se Upravni odbor Advokatske komore Srbije sastati početkom juna kako bi pripremio održavanje izborne skupštine pre kraja godine, dok je Skupština Advokatske komore Beograda za 17. septembar zakazala sledeću sednicu radi donošenja novog Statuta AKB, kao i izbornu skupštinu, za 29. oktobar 2016. godine.

Međutim, zbog bojazni da bi izborna skupština AKB mogla da bude odložena, iako je aktuelnom rukovodstvu istekao mandat pre dve godine, Skupštnu za održavanje izbora su za isti datum, 29. oktobar sazvali i potpisnici zahteva za hitno sprovođenje izbora, njih 833 članova AKB.

Zahtev za hitno sazivanje skupštine i raspisivanje izbora za sve organe komore i izbor delegata za Advokatsku komoru Srbije podnet je upravi komore 25. marta, ali kako navode potpisnici u svom pozivu za izbornu skupštinu svim advokatima, upravni organi komore nisu u zakonskim rokovima odgovorili na te zahteve.

Na pomenutoj Skupštini biraće se novi predesednik i zamenik predsednika AKB, članovi Upravnog odbora, Nadzornog odbora, Disciplinski tužioci, Disciplinske sudije, kao i predstavnici te komore u Upravnom odboru i skupštini Advokatske komore Srbije.

Mandati aktuelnom rukovodstvu Komore istekli 2014. godine, ali da tada izbori nisu mogli da se održe zbog štrajka advokature.

Inače, advokatske komore vrše pored ostalog javna ovlašćenja koja je na njih delegirala država, kao što je upis i ispis advokata u Komoru.