Email Print

NACRT ZAKONA O APOTEKARSKOJ DELATNOSTI: Predviđeno je da ubuduće najmanja udaljenost između dve apoteke bude 300 metara, a ova delatnost neće moći da se obavlja u lokalima manjim od 40 kvadratnih metara. Takođe je definisano i da u mestima do 4.000 žitelja mora biti osnovana apoteka. Apotekarska stanica, u kojoj će stručno lice izdavati lekove, mora da se obezbedi svakom selu koje je najmanje pet kilometara udaljeno od najbliže apoteke. Novi kriterijumi važiće samo za apoteke, koje će sa radom početi posle stupanja na snagu ovog zakona


Apoteke sa jednim farmaceutskim tehničarom, u skučenom prostoru, mogle bi već ove godine da budu zatvorene, ukoliko budu usvojeni predlozi iz Nacrta zakona o apotekarskoj delatnosti.

Javna rasprava o ovom pravnom aktu trajaće do 2. februara 2017. godine. Između ostalog, predviđeno je da ubuduće najmanja udaljenost između dve apoteke bude 300 metara, a ova delatnost neće moći da se obavlja u lokalima manjim od 40 kvadratnih metara. Takođe je definisano i da u mestima do 4.000 žitelja mora biti osnovana apoteka. Apotekarska stanica, u kojoj će stručno lice izdavati lekove, mora da se obezbedi svakom selu koje je najmanje pet kilometara udaljeno od najbliže apoteke.

Mirjana Ćirić, pomoćnik ministra zdravlja za organizaciju zdravstvene službe, objašnjava da niko neće zatvarati postojeće apoteke, koje su sada oslonjene jedne na drugu i ne ispunjavaju uslov od 300 metara razmaka. Takvih "grozdova" najčešće ima oko bolnica i kliničkih centra. Novi kriterijumi važiće samo za apoteke, koje će sa radom početi posle stupanja na snagu ovog zakona.

Plan je da se poboljša mreža apoteka, kako privatnih, tako i državnih, čime bi se obezbedila jednakost u dostupnosti lekovima – kaže pomoćnica ministra zdravlja.

Ipak, mnoge od postojećih apoteka neće preživeti neke od novih kriterijuma rada, koji se odnose na kvadraturu lokala i zaposleni kadar. Mirjana Ćirić objašnjava da se novim zakonom predviđa da je za otvaranje apotekarske ustanove potreban prostor od 60 kvadrata i najmanje dva diplomirana farmaceuta i farmaceutskog tehničara. Za apotekarsku jedinicu, zapravo mesto gde građani najčešće nabavljaju lekove, nužan je prostor od najmanje 40 kvadratnih metara i dvoje diplomiranih farmaceuta, za apotekarsku stanicu, otvorenu, na primer, u nekom planinskom području, dovoljan je lokal od 20 kvadrata i jedan diplomirani apotekar.

Predviđena je i mogućnost otvaranja apoteke – privatne prakse u kojoj može da bude zaposlen i samo jedan farmaceut, koji će raditi ili u jednoj smeni ili dvokratno. Za to je propisana minimalna površina lokala od 30 kvadrata.

Ćirićeva navodi i da su predlagači zakona u kreiranju ovih kriterijuma koristili iskustva evropskih zemalja, a u nekim slučajevima predloženi su blaži uslovi od onih koje imaju na primer Hrvatska (77 kvadrata za apotekarsku ustanovu, a 30 za apotekarsku stanicu) ili Slovenija (70 kvadrata za apotekarsku ustanovu, odnosno 34 za apotekarsku stanicu).

Nacrt zakona na svojevrstan način odslikava i prikriveni "rat" koji tinja između privatnih i državnih apoteka. To se najviše ogleda u članu Nacrta zakona kojim se predlaže zabrana "vertikalne povezanosti": apoteku, ili tačnije, lanac apoteka, više ne bi mogao da ima proizvođač lekova, vlasnik veledrogerije, pravno ili fizičko lice koje je nosilac dozvole za stavljanje leka u promet... U tom smislu, pobrojana fizička lica ili pravni subjekti ubuduće ne bi mogli da otvaraju apoteke na ženino ime ili ime bliskog srodnika. U ovom času u Srbiji postoji veliki broj ovakvih "vertikala": gotovo polovinu svih privatnih apoteka osnovali su vlasnici veledrogerije ili proizvođači lekova.

Miomir Nikolić, predsednik grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije, koji inače i sam ima lanac apoteka, smatra da pomenuti rešenje nije dobro za buduća ulaganja u apotekarsku delatnost.

Nikakva opasnost od nelojalne konkurencije ne postoji, jer u velikim lancima apoteka niko ne reklamira i ne daje velike popuste, ne ruši cenu lekova. To rade pojedinačne apoteke. Sa druge strane, ovom zabranom od investiranja u Srbiju odbili bismo potencijalne strane investitore ili fondove, koji imaju biznis sa apotekama. Mi očekujemo takve investitore, dolazak je već najavio češki veliki fond "Penta". Evropska unija promoviše jednakost kapitala i svojine, a ovim rešenjem se to ograničava– ističe Nikolić i dodaje da je logično da neko ko ima veledrogeriju posao širi u maloprodaji, a to se predloženim zakonskim rešenjem zabranjuje.

Građani vrlo dobro znaju koje apoteke već sada lekove nude po nerealno niskim cenama, a lako ih je prepoznati i po tome što su pred njima dugački redovi. U izlozima oglašavaju ogromne popuste na sve lekove, a njih najčešće posećuju hronični bolesnici koji su vezani za određenu terapiju i medicinske potrepštine.

Nikolić objašnjava kako takve apoteke imaju veliki obrt i to im omogućava poslovanje sa daleko nižim maržama.

Budući zakon treba da reguliše i cenu lekova u maloprodaji, a to se ne postiže zabranom vertikalnog povezivanja. Mogućnost da apoteke ili lanac apoteka otvori proizvođač lekova ili veledrogerija u mnogim evropskim zemljama nije zabranjena. Nikakve veze nema da li apoteke otvara veledrogerija ili neko drugi, već kako se formiraju maloprodajne cene i marže. Smatram da je važnije od toga u koliko kvadratnih metara jedna apoteka mora da radi to da li u njoj ima lekova. Danas postoje i državne i privatne apoteke, čiji su rafovi gotovo poluprazni, a računi blokirani. Apoteka bez lekova i stručnog kadra mora da bude zatvorena – smatra Nikolić.

Pomoćnica ministra zdravlja, međutim, odgovara da je u većini zemalja EU, kao i u Turskoj i Makedoniji, zakonom zabranjena vertikalna integracija, upravo da bi se sprečilo da se, zarad ekonomske dobiti, forsira jedan lek, a da drugih lekova nema, odnosno da se pravi veštačka nestašica.

Agresivnom marketinškom politikom onog ko stoji iza proizvodnje ili prodaje leka može da se utiče na nezavisne odluke apotekara u izboru medikamenata. Zabranom vertikalne integracije sprečavaju se i mogući štetni ugovori, kojima bi određeni proizvođač dobio mogućnost da utiče na ponudu lekova u jednoj apoteci. Takođe to bi moglo da podriva zdravu konkurenciju i nametne kontrolu tržišta od strane određenih proizvođača. Lek ne može da bude tretiran kao roba u trgovačkom smislu reči – objašnjava Mirjana Ćirić.

Izvor: Vebsajt Politika, Olivera Popović, 23.01.2017.
Naslov: Redakcija