PROCENA POTREBA BIVŠIH OSUĐENIKA U POSTPENALNOM PERIODU: Zakonom regulisano da vaspitač radi sa zatvorenikom tokom služenja kazne, a nakon njenog isteka taj rad nastavlja poverenik

Manjak finansijskih sredstava, nevažeća dokumenta i nemogućnost pronalaženja posla najčešći su problemi sa kojima se suočavaju osuđenici po izlasku iz zatvora  

Istraživanje "Procena potreba bivših osuđenika u postpenalnom periodu" pokazalo je da polovina osuđenika nema lična dokumenta koja će važiti u trenutku isteka kazne, a više od trećine tih lica nema finansijsku podršku ni od koga u prvim danima slobode.

Predstavnica Centra za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć Neostart Jelena Srnić kaže da je praksa pokazala da nedostatak materijalnih sredstava u prvim mesecima slobode sprečava bivše osuđenike da se ponovo uključe u društvo.

Dodatni problem je to što bivši zatvorenici nemaju lična dokumenta ili su ona nevažeća, dodala je Srnić i navela da im upravo nedostatak finansija nakon isteka penalnog perioda onemogućava da ponovo dođu do važećih ličnih isprava.

 "Bilo koje pravo da hoćete da ostvarite, nezavisno od toga da li ste bivši osuđenik ili ne, zahteva da imate lična dokumenta zbog čega bi država trebalo da pronađe rešenje za taj problem", smatra Srnić i poručuje da bi zakonom trebalo definisati da bivšem osuđeniku bez materijalnih sredstava bude omogućeno da ih dobije besplatno.

 "U prvih šest meseci mora se omogućiti da bez ikakvog truda bivši osuđenik dobije dokumenta jer bez njih ne može ništa da uradi", dodala je ona.

Prema njenim rečima, mogućnost da dobiju bolje plaćene poslove smanjuje činjenica da se ta lica vode u kaznenoj evidenciji jer je za većinu tih poslova neophodna potvrda da osoba nije osuđivana.

Srnić je naglasila da se poslodavci češto ne raspituju o kom je krivičnom delu reč, već jedanko postupaju sa svim bivšim osuđenicima, iako se dešava da se mnogi od njih pokažu kao dobri radnici.

Studija je pokazala da je četvrtina ispitanih osuđena za krivična dela poput neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga, dok je 22, 4 odsto tih lica osuđeno za imovinsko krivična dela.

 "Sigurno nije u redu da neko ko je osuđivan za proneveru novca, radi u trgovini, ali ukoliko je neki drugi prekršaj u pitanju, koji nije imovinske prirode, poslodavac bi trebalo da mu pruži šansu i na taj način smanji rizik da radnik izvrši neko novo krivično delo", ocenila je ona.

Prema njenim rečima, bivši osuđenici najčešće dobijaju poslove u građevini i trgovini, a oni koji imaju više sreće, uz pomoć najbližih dođu I do boljih radnih mesta.

Kako je navela Srnić, 20 odsto njih nema adekvatan smeštaj, a često se dešava da se bez novca nađu na ulici i jedino rešenje za svoje egzitencijalne probleme vide u tome da počine novo krivično delo kako bi se vratili u zatvor.

 "Ako nemate gde da spavate i nemate šta da pojedete, počinite krivično delo da biste preživeli dan. Iz pomenute Rezultati studije su pokazali da 56,7 odsto od ukupnog broja ispitanika očekuje da će biti diskriminisano i odbačeno od okruženja kada izađu na slobodu.

grupe povratnika nema mnogo", naglasila je ona.

Srnić je poručila da je u cilju sprečavanja takvih predrasuda neophodno raditi na humanizaciji i osvešćivanju cele zajednice.

"Sama izolacija i zatvaranje predstavljaju kaznu. Meni je zao što pripadnici društva vrlo često imaju pogrešnu sliku o ljudima koji su bili u zatvoru, a bitno je imati razumevanja za te osobe jer su to, uglavnom, lica koja su osuđivana za imovinska krivična dela", ocenila je ona i istakla da je samo tri do pet odsto zatvorenika osuđeno za teška krivična dela.

 Kako je rekla, postpenalna podrška je namenjena svima koji izađu iz ustanova za izvršenje krivičnih sankcija i presudna je za uspešnu reintegraciju bivših osuđenika u duštvo.

Rezultati studije su pokazali i da zaposleni u zavodima kao ključne probleme u postpenalnom periodu koji doprinose ponovnom vršenju krivičnih dela navode i nedostatak podrške osuđenicma od strane državnih institucija i porodice.

Ona je istakla značaj Zakona o izvršenju krivičnih sankcija ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014) i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014) koji su stupili na snagu prvog septembra.

"Prema tim zakonima priprema za otpust počinje od trenutka kad se osoba primi u Zavod jer nekog zatvarate da biste radili s njim kako bi po izlasku postao koristan član društva", naglasila je Srnić i dodala da je zakonom regulisano da vaspitač radi sa zatvorenikom tokom služenja kazne, a nakon njenog isteka taj rad nastavlja poverenik.

Ona je poručila da je potrebno raditi na jačanju kapaciteta poverenickih službi i uključivanju psihologa i specijalnih pedagoga u rad sa bivšim osuđenicima, a najbolji način za to je umrežavanje nevladinog sektora.

Srnić je istakla da poverenici mogu da upućuju bivše osuđenike na nevladine organizacije i prate napredak osobe u reintegraciji, a kako je navela, udruženje Neostart pomaže tim licima kroz tri programa: SOS liniju, terenski rad i Kutak za aktivno traženje posla.

Ona je kao primer dobre prakse u radu sa bivšim osuđenicima navela "pilot" program pripreme za otpust gde su zaposleni u KPZ-u u Nišu sarađivali sa poverenikom u tom gradu.

 "U projekat je bilo uključeno deset osuđenika koji su imali sastanke sa svojim porodicama u cilju poboljšanja njihovih međusobnih odnosa i uspešne integracije u celu zajednicu", objasnila je Srnić i ocenila da je taj projekat dao odlične rezultate.

Istraživanje "Procena potreba bivših osuđenika u postpenalnom periodu" je sprovedeno u kazneno propravnim zavodima u Nišu, Sremskoj Mitrovici, muškom i ženskom KPZ u Požarevcu, a studijom je obuhvaćeno 547 osuđenika kojima je do isteka kazne ostalo do dve godine, kao i 28 zaposlenih.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Misije OEBS u Srbiji, a za cilj ima dobijanje podataka o potrebama tih lica nakon isteka kazne i puštanja na slobodu.