PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: Poreski obveznik - pravno lice koji neblagovremeno podnese poresku prijavu i ne plati porez u zakonom propisanom roku, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara. Predviđeno je da će poreski dužnik prvo smanjivati svoje osnovne obaveze, potom kamate, pa tek onda troškove. Predlaže se da se odredbe o zastarelosti prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj ne primenjuju na doprinose za obavezno socijalno osiguranje

Građani koji porez ne plate na vreme, umesto dosadašnje kazne od 50.000 dinara, ubuduće će biti kažnjavani sa 5.000 dinara. Deset puta manja kazna u slučaju neredovnog ili delimičnog plaćanja poreza predviđena je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji će, ukoliko ga usvoje poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, stupiti na snagu 1. januara 2016. godine.

Svi građani koji ne plate porez do naznačenog roka i u celosti, bilo da je reč o nametu na imovinu, dohodak, plovila, splavove ili oružje, praktično će biti kažnjeni sa najviše 5.000 dinara. Ovi porezi, inače, plaćaju se u četiri rate, prva do 15. marta, druga do 15. maja, treća zaključno sa 15. avgustom, dok se poslednja, četvrta, uplaćuje do 15. novembra. Kazni podleže svaki dug bilo da je reč o neplaćenoj obavezi od 200 ili 2.000 dinara.

Dosadašnja kazna od 50.000 dinara uvedena je sredinom 2014. godine.

- Ideja je bila da se povećanjem kazni utiče na sve poreske obveznike da na vreme razmišljaju o svojim obavezama. Ali član 180 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014), kojim je predviđeno da svi građani koji ne plate porez budu kažnjeni sa minimalno 50.000 dinara, nije inicijalno bio predviđen. Trebalo je da važi samo za određene poreske obveznike, a ne za sve građane.

Novina u oblasti poreske politike u 2016. godini biće i blaža kaznena politika za pravna lica. Vlasnici firmi koji ne podnesu poresku prijavu u roku ili ne plate porez u celosti, umesto dosadašnjih 150.000 dinara biće kažnjeni sa 100.000 dinara.

Predlogom zakona menja se i redosled uplaćenog iznosa namenjenog porezu. Dosad su prvo bili namirivani troškovi naplate, zatim iznos zatezne kamate i na kraju glavna poreska obaveza. Sada se redosled menja u suprotnom smeru. Tako, sve što se uplati ide prvo na glavni poreski dug, zatim na kamate pa tek onda na troškove naplate.

Predviđeno je i da dugovanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ne mogu zastareti. To znači da će zakon poslodavca koji nije uplatio doprinose zaposlenima na uplatu uvek obavezivati. Ukupan dug državi za poreze i doprinose je 600 milijardi dinara.

Poreski stručnjak Đerđ Pap smatra da kazne u slučaju neplaćanja poreza treba ukinuti.

- Kažnjavanje u slučaju poreskog duga je loše jer građani na dug već plaćaju kamatu koja je 20 odsto godišnje, a postoji i mehanizam prinudne naplate. Verujem da bi jedan ozbiljan pravni analitičar mogao čak da ospori takvu mogućnost kažnjavanja bez obzira na visinu kazne - ocenio je Pap.