ZAKON O AGENCIJI ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA: Agencija preuzima od Agencije za privatizaciju zaposlene, prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za obavljanje poslova utvrđenih ovim Zakonom, kao i novčana sredstva koja se nalaze na podračunu Agencije za privatizaciju

Retko koja oblast je u poslednjih nekoliko godina doživela toliko promena kao stečaj. Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US i 83/2014) koji je donet 2009. godine menjan je 2012. i 2014. godine. U oktobru 2015. godine, sa obrazloženjem da su neophodne promene stečajnog sistema, kada je nagovešteno ukidanje Agencije za privatizaciju, saopšteno je da će u skladu sa Zakonom o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 104/2009 i 89/2015) ova Agencija preuzeti od Agencije za privatizaciju poslove u vezi sa stečajem.

Još dok se sušilo mastilo na ovom zakonskom rešenju usledila je najava novog. U proleće 2016. godine trebalo bi da počne sa radom Stečajna agencija, a novina u njenom radu biće to što će sprovoditi stečajne postupke i nad preduzećima u društvenoj svojini, kao i nad onim u privatnoj koja su sada u nadležnosti privrednih sudova.

Najava formiranja novog tela u čijoj bi nadležnosti bili stečajevi možda i ne čudi s obzirom na to da je odmah što je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika dobila poslove Agencije za privatizaciju u javnosti izražena sumnja da će ona, spram svojih kapaciteta, to moći da radi. Jer njoj ostaje u nasleđe oko 650 stečajeva koji su se vodili u Agenciji za privatizaciju, kao i dobar deo budućih stečajeva od oko 500 društvenih preduzeća koja su još neprodata, koja niko neće i kojima ističe zakonski rok za privatizaciju.

U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika trenutno je zaposleno 120 ljudi, a nezvanično trebalo bi da budu "pojačani" i sa dvadesetak zaposlenih Agencije za privatizaciju.

Stečaj je kod nas sinonim za potpuni kraj preduzeća iako to ne bi trebalo da bude. Za dvadeset godina kod nas je malo preduzeća izašlo iz stečaja. Negativnom imidžu stečaja doprineli su i sami stečajni upravnici, odnosno zastupnici državnog kapitala u propalim preduzećima, jer za mnoge važi da su se na tom poslu obogatili, dok su svi drugi, a to su radnici i preduzeće – propali.

Agencija za privatizaciju nije sporila da neki stečajni upravnici vode i nekoliko desetina postupaka, dok neki dobiju samo po jedan slučaj, a neki sa spiska upravnika nijedan. Kako se za sve može naći opravdanje moglo se čuti da su baš ti stečajni upravnici vrlo efikasni i da njihove kancelarije imaju kapacitet za tako nešto.

Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 24.12.2015.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija