Email Print

ZAKON O VODAMA: Rešenja o naknadi za odvodnjavanje za 2015. i 2016. godinu pristižu na naplatu. Rok za izmirenje ove obaveze je 15 dana od prijema rešenja, a u suprotnom se zaračunava zatezna kamata od 14 odsto godišnje. Osim poljoprivrednika, ovu naknadu moraju da plate i svi vlasnici građevinskog i šumskog zemljišta, objekata saobraćajne infrastrukture i drugih dobara u opštoj upotrebi, osim zemljišta pod zgradama


Pojedini vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji na ime naknade za odvodnjavanje moraće da izdvoje i po stotinu hiljada dinara odjednom. I sve to u državnu kasu treba da uplate u roku od 15 dana od prijema rešenja. Osim poljoprivrednika, ovu naknadu moraju da plate i svi vlasnici građevinskog, ali i šumskog zemljišta, bez obzira na to da li poseduju kvadratni metar, pet ari ili desetine hektara zemlje.

Tačan iznos naknade zavisi od veličine zemljišta, ali i opštine u kojoj se ono nalazi. Na rešenjima koja su proteklih dana počela da stižu na kućne adrese građana razrezane su sume od nekoliko hiljada dinara, za obične okućnice, preko 50.000 za dvadesetak hektara, pa do više od 100.000 dinara za velike poljoprivredne površine.

Dodatni teret je što se istovremeno plaća ovaj namet za 2015. i 2016. godinu, jer su u koverti svi obveznici dobili po dva rešenja. Ko probije rok od 15 dana, zaračunavaće mu se i zatezna kamata od 14 odsto godišnje.

Građani su revoltirani zbog iznosa koje moraju da plate, nemogućnosti da ovaj dug plate na rate, ali su i istovremeno zbunjeni ne znajući šta je osnov i kako je država došla do baš ovakve računice za naknadu za odvodnjavanje.

Pravni osnov za ovu naknadu je Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 i 93/2012), u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Rešenja ispisuje Poreska uprava pri Ministarstvu finansija, a sve na osnovu podataka o visini katastarskog prihoda koji im dostavlja Republički geodetski zavod (pod nadležnošću Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture). Novac pak ne ide vodoprivrednim preduzećima, kao što je ranije bila praksa, već - direktno u budžet.

Stope za naknadu za odvodnjavanje koju plaćaju poljoprivrednici su visoke i kreću se od 123,10 odsto od katastarskog prihoda u Bajinoj Bašti, Beloj Palanci, Ljuboviji... do 700,88 odsto u vojvođanskim opštinama Apatin, Bačka Palanka, Čoka, Kovin, Srbobran, Sombor... Osnovica za obračun ovih procenata je katastarski prihod, koji zavisi od toga kojem srezu pripada konkretna parcela.

- Katastarski prihod se obračunava za sledeće kulture: njiva, vrt, voćnjak, vinograd, livada, pašnjak, šuma i trstik i močvara. Ukupan broj katastarskih srezova u Republici Srbiji je 133. Za svaku kulturu i klasu, u okviru svakog sreza je utvrđen katastarski prihod po jednom hektaru - lestvica katastarskog prihoda, što je osnova za obračun za svaku pojedinačnu parcelu- objašnjavaju u Republičkom geodetskom zavodu.

U okviru svake od osam kultura (njiva, vrt, voćnjak...) postoji tačno osam klasa. Najveća vrednost katastarskog prihoda je za prvu klasu, a najmanja za osmu. Tako, kada je reč o najkvalitetnijim njivama u Srbiji (prva klasa njiva), iznosi katastarskog prihoda kreću se od 73,29 do 270,25 dinara po hektaru (u zavisnosti od sreza). Na ovu vrednost zaračunavaju se procenti naknade za odvodnjavanje (već u zavisnosti od opštine kojoj pripadaju).

Najveću "cenu" imaju najkvalitetniji vrtovi prve klase - od 280,11 do 1.219,32 dinara po hektaru. Najbolji pašnjaci cene se do maksimum 45,72 dinara, šuma do 187,89 dinara po hektaru, a najisplativije je, bar kada je reč o odvodnjavanju, posedovati trstik ili močvaru čiji katastarski prihod ide od 3,37 do 61,35 dinara po hektaru.

Građani će rešenja o naknadama za odvodnjavanje od 2017. godine najverovatnije dobijati na godišnjem nivou. Naime, zbog velikih poplava u 2014. Vlada je oslobodila određene opštine obaveze plaćanja ovog nameta za tu godinu, a istovremeno je odobreno odlaganje plaćanja duga obveznicima za 2013. godinu.

- Poreska uprava je rešenja za naknadu za odvodnjavanje za 2013. i 2014. godinu uručivala tek u prvoj polovini 2015. godine. Aktivnosti u vezi sa naknadom za 2015. odložene su za 2016. godinu, da obveznici ne bi u istoj godini dobili dva rešenja, za tri kalendarske godine, što bi bilo finansijsko opterećenje - ističu u Poreskoj upravi.

Katastarski prihod za hektar najbolje klase zemljišta (reč je o osnovicama koje se množe odgovarajućim procentom naknade koji ide od 123 do 700 odsto):

  • Njiva 1. klase, od 73,29 do 270,25 dinara po hektaru
  • Vrt 1. klase, od 280,11 do 1.219,32 dinara po hektaru
  • Voćnjak 1. klase, od 46,74 do 340,07 dinara po hektaru
  • Vinograd 1. klase, od 42,16 do 334,35 dinara po hektaru
  • Livada 1. klase, od 37,16 do 134,59 dinara po hektaru
  • Pašnjak 1. klase, od 13,39 do 45,72 dinara po hektaru
  • Šuma 1. klase, od 56,04 do 187,89 dinara po hektaru
  • Trstik-močvara 1. klase, od 3,37 do 61,35 dinara po hektaru
Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. Krasić - J. Subin, 23.11.2016.
Naslov: Redakcija