Email Print

MIŠLJENJE KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI U VEZI SA PRINUDNIM OTKUPOM AKCIJA OD STRANE KONTROLNOG AKCIONARA


Broj:2/0-03-614/2-13
Beograd, 07.11.2013.

"Komisija za hartije od vrednosti je dana 4.11.2013. godine primila zahtev za davanje mišljenja u vezi sa prinudnim otkupom akcija od akcionara, posle brisanja zaloge na tim akcijama po proteku roka od tri meseca nakon sprovedene ponude za preuzimanje u situaciji kada kontrolni akcionar ima preko 90% akcija izdavaoca.

U zahtevu se navodi da je izdavalac AD na sednici skupštine akcionara usvojio zahtev većinskog akcionara, koji poseduje 96,65 % učešća u osnovnom kapitalu, za sprovođenje postupka prinudnog otkupa akcija koji je obavljen 1.11.2013. godine. Uvidom u javne podatke Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (dalje: Centralni registar), konstatovano je da postoji zaloga nad akcijama ciljnog društva od strane akcionara koji su istu upisali nakon sprovođenja ponude za preuzimanje i prelaska praga od 90% učešća, čime su akcionari pokazali jasnu nameru zloupotrebe trenutne pravne nesigurnosti i neadekvatnog sprovođenja instrumenta založenih akcija.

Nakon sprovedenog postupka prinudnog otkupa većinski akcionar poseduje 99, 75% učešća u osnovnom kapitalu društva, dok se preostale akcije nalaze pod teretom i u skladu sa Pravilima poslovanja Centralnog registra ne mogu biti predmet prinudnog otkupa.

U dopisu se dalje navodi da u skladu sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava i Zakonom o privrednim društvima, ukoliko, nakon postupka ponude za preuzimanje odnosno prinudnog otkupa, većinski akcionar, sa kojim izdavalac solidarno deluje u isplati akcija nesaglasnih akcionara, isplati samo jednog akcionara po ceni višoj od cene preuzimanja, a u roku od godinu dana od okončanja ponude za preuzimanje akcija, u obavezi je da isplati i sve akcionare od kojih su otkupljene akcije. Kako je cena po kojoj je većinski akcionar imao nameru da sprovede ponudu za preuzimanje i otkupi akcija i stekne 100% vlasništva u društvu važeća 3 meseca nakon obavezujuće ponude za preuzimanje, zalogom nad predmetnim akcijama dovodi se u veliki rizik finansijska stabilnost i poslovanje izdavaoca.

Dalje se iznosi da brisanjem zaloge nad akcijama i podnošenjem zahteva za otkup akcija nakon isteka perioda od 3 meseca nakon ponude za preuzimanje od strane akcionara koji su brisali zalogu, kada većinski vlasnik poseduje preko 90% akcija, a solidarno sa njim i izdavalac, ima obavezu da isplati kako akcionare koji traže isplatu tako i sve ostale akcionare po ceni koja je najviša u odnosu na tržišnu ili procenjenu vrednost, odnosno knjigovodstvenu vrednost. Pri tome, podnosilac zahteva naglašava da je sproveden postupak preuzimanja i otkupa akcija te se u vlasničkoj strukturi društva nalaze akcije 4 akcionara na kojima je upisana zaloga i akcije u vlasništvu većinskog akcionara. Iz izloženog podnosilac zahteva zaključuje da poštujući zakonske odredbe proizilazi da bi prinudnom prodajom od strane jednog akcionara, koji je namenski upisao zalogu nad akcijama radi očigledne zloupotrebe, većinski akcionar i ciljno društvo bilo u obavezi da sve akcionare isplati po daleko višoj ceni od one koju je većinski akcionar objavio u postupku preuzimanja i doneo odluku o otkupu akcija.

Posebno se iznosi da, imajući u vidu razliku koju bi trebalo isplatiti akcionarima, izdavalac bi morao solidarno da snosi troškove isplate razlike u ceni svih akcionara i time bi drastično ugrozio svoje poslovanje, finansijsku stabilnost i novčane tokove.

U vezi sa navedenim izdavalac je spreman da otkupi sopstvene akcije u skladu sa Zakonom o privrednim društvima u visini od 10% kapitala društva metodom pro rata, upućujući ponudu svim postojećim akcionarima društva. Da li bi se u konkretnom slučaju sticanja sopstvenih akcija smatralo da izdavalac zajednički deluje sa većinskim akcionarem koji poseduje 90% vlasništva nad akcijama?

Imajući u vidu mišljenje Komisije br. 2/0-03-117-12 od 10.05.2013. godine iz koga proizilazi da kontrolni akcionar koji poseduje akcije preko 25 % učešća u kapitalu društva i da nije u obavezi i ne može da prilikom sticanja sopstvenih akcija izdavaoca objavi ponudu za preuzimanje, kao i da sopstvene akcije ne daju pravo glasa niti druga prava predviđena zakonom, podnosila zahteva upućuje zahtev za mišljenje Komisiji po navedenom pitanju. Izdavalac poseduje veoma jasne razloge sprečavanja velike finansijske nestabilnosti i iz navedenih razloga ima nameru i obavezu sticanja sopstvenih akcija kako bi održao poslovanje likvidnim.

Na osnovu navedenog se postavlja pitanje da li se sticanje sopstvenih akcija u konkretnom slučaju nakon sprovedenog postupka ponude za preuzimanje i prinudnog otkupa od strane većinskog akcionara smatra zajedničkim delovanjem između izdavaoca i većinskog akcionara?

Povodom navedenog zahteva Komisija za hartije od vrednosti je na 195. senici VIII saziva od 21.11.2013. godine donela sledeće:

MIŠLJENJE

Komisija za hartije od vrednosti (dalje: Komisija) ukazuje na javno objavljen stav da je za tumačenje i primenu odredaba i odgovarajućih instituta propisanih privrednim propisima pa i Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011) nadležno Ministarstvo privrede, tako da će se Komisija, u svom mišljenju, zadržati na razmatranju činjenica i okolnosti koje su u vezi sa njenim ovlašćenjima i nadležnostima. U tom smislu Komisija ukazuje da su instituti prinudnog otkupa akcija i pravo na prodaju akcija (čl. 515-523), kao i institut sopstvenih akcija, (čl. 281-290) podrobno regulisani navedenim odredbama Zakona.

Komisija iznosi da, pitanje zaloge na akcijama, nije na konzistentan i precizan način regulisano važećim propisima. Komisija nema ovlašćenja za izmene i dopune privrednih propisa ali je pokrenula inicijativu za izmenu Zakona o privrednim društvima kao i Zakona o tržištu kapitala pred Ministarstvom finansija, ovlašćenim za predlaganje zakonskih propisa koji regulišu materiju tržišta kapitala, u vezi sa upisom i brisanjem zaloge na akcijama kako bi Centralni registar, imao osnova za precizno regulisanje navedenih pitanja u svojim Pravilima poslovanja i omogućio sprovođenje navedenog instituta u praksi.  

Zakon o preuzimanju akcionarskih društava ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011 - dalje: Zakon o preuzimanju) je sa izmenama i dopunama stupio na snagu 3.1.2012. godine i njima su izvršene odgovarajuće izmene, između ostalog, u delu zajedničkog delovanja kao i usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011) i Zakonom o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011).

Odredbama čl. 522. Zakona o privrednim društvima je propisano da je kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva, nezavisno od osnova sticanja, obavezan da kupi akcije svakog od preostalih akcionara društva na njegov pisani zahtev dostavljen društvu, čime se smatra da je dostavljen i kontrolnom akcionaru.

Iz izloženog proizilazi da je, obaveza otkupa akcija od manjinskog akcionara, kogentne prirode te da je kontrolni akcionar obavezan da na pisani zahtev manjinskog akcionara otkupi sve njegove akcije pod propisanim uslovima. Odredbama citiranog člana 522. Zakona o privrednim društvima u celosti i na pravičan način je zaštićeno pravo manjinskog akcionara da ostvari pravo na prodaju svojih akcija. Sem navedenog, odredbama čl. 523. je propisan izuzetak koji se odnosi na pravo otkupioca da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje iz Zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, sprovede prinudni otkup pod istim uslovima iz ponude, odnosno da preostali akcionari imaju pravo na prodaju svojih akcija u skladu sa članom. 522. Zakona.

Što se tiče Zakona o preuzimanju akcionarskih društava ukazujemo da je čl. 22. st. 6. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, propisano da, ako ponuđač ili lice koje s njim deluje zajednički u roku od jedne godine od dana zatvaranja ponude za preuzimanje, stekne akcije s pravom glasa ciljnog društva koje su bile predmet ponude, po ceni koja je viša od cene iz ponude, obavezan je da akcionarima koji su prihvatili ponudu za preuzimanje isplati razliku u ceni u roku od sedam dana od dana sticanja.

Imajući u vidu da se, nakon sprovođenja postupka preuzimanja i otkupa akcija od akcionara, u vlasničkoj strukturi izdavaoca AD, nalaze pored akcija kontrolnog akcionara i akcije 4 akcionara na kojima je upisana zaloga to je evidentno da bi navedeni akcionari, nakon brisanja prava zaloge imali pravo na prinudni otkup akcija od strane kontrolnog akcionara.

Komisija, do usvajanja predloženih izmena i dopuna zakona i promene Pravila poslovanja Centralnog registra, nema precizan pravni okvir za utvrđivanje eventualne zloupotrebe prava upisa zaloge i brisanja prava zaloge na akcijama navedenih akcionara.

Stoga bi se, eventualni zahtev navedenih akcionara kontrolnom akcionaru, da izvrši isplatu i tih akcija po proteku roka od tri meseca od sprovedene ponude za preuzimanje imao sprovesti u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima i to pod uslovima i po ceni propisanoj čl. 475. istog zakona. Zapravo, u navedenoj situaciji ne bi bilo mesta primeni citirane odredbe čl. 22. st. 6. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava niti obaveze kontrolnog akcionara da isplaćuje razliku ostalim akcionarima između cene koja je plaćena u ponudi za preuzimanje i cene koja se utvrđuje u momentu zahteva četvorice akcionara koji, nakon brisanja zaloge nad akcijama podnose zahtev za prinudni otkup od kontrolnog akcionara, jer to sada nije ostvarivanje prava iz ponude za preuzimanje već ostvarenje prava nesaglasnih akcionara pri primeni instituta prinudnog otkupa (sell-out).

Što se tiče pitanja u vezi sa sticanjem sopstvenih akcija, u citiranom mišljenju Komisije je zauzet stav da kada izdavalac stiče sopstvene akcije, u Zakonom propisanim slučajevima, većinski, odnosno kontrolni akcionar koji deluje zajednički sa izdavaocem, nije u obavezi da objavi ponudu za preuzimanje akcija tog društva.  

Komisija samo ukazuje da, sa stanovišta važećih propisa izdavalac, odnosno kontrolni vlasnik, koji u navedenoj situaciji deluje zajednički sa izdavaocem, bi bio u obavezi da isplati navedene akcionare koji mu se obrate posle brisanja zaloge, po ceni koja je određena odredbama čl. 475. Zakona o privrednim društvima (shodna primena odredbi o pravu nesaglasnih akcionara na otkup akcija) a to podrazumeva najvišu cenu od tri propisane (tržišna, procenjena ili knjigovodstvena).

Pri navedenom, kontrolnom akcionaru kao i izdavaocu uvek ostaje mogućnost da pokrene odgovarajući sudski postupak za utvrđivanje manipulacije i nezakonitog ponašanja od strane akcionara prilikom upisa i brisanja zaloge na akcijama izdavaoca i da traži eventualnu naknadu štete ukoliko smatra da mu je navedenim ponašanjem naneta određena šteta.

Sa stanovišta propisa koji regulišu tržište kapitala, ukoliko podnosilac zahteva ima dokaze o učešću BDD pri eventualnom manipulativnom ponašanju navedenih akcionara, potrebno je da se obrati Komisiji koja će u postupku nadzora utvrditi eventualne povrede zakona, pravila poslovanja kao i etičkog kodeksa BDD a sve u skladu sa odredbama Zakona o tržištu kapitala."

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 24.11.2013.