Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



OŠTRA KRITIKA ZAKONA O PREUZIMANJU IMOVINE I OBAVEZA KOJI OMOGUĆAVA PRENOS IMOVINE I OBAVEZA NOVE AGROBANKE NA POŠTANSKU ŠTEDIONICU


Sednica Skupštine Srbije na kojoj je po hitnom postupku razmatran vladin Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka, počela je danas oko 12 sati, nakon što je u 10 bila odložena zbog nedostatka kvoruma.

Kako je ranije rečeno, predloženim se zakonom predviđa prenos imovine i obaveza problematične banke na drugu finansijski sposobnu i stabilnu banku, što je, kako je Vlada obrazložila, jedna od najefikasnijih opcija za stabilizaciju bankarskog sektora i konsolidaciju na domaćem tržištu.

U obrazloženju predloženog zakona navodi se da će njime biti omogućeno rešavanje problema Nove Agrobanke (neadekvatno formirane za posebne namene u maju ove godine, po više osnova neusklađene sa Zakonom o bankama, gde je država 100 odsto vlasnik), čiji je postojeći poslovni model dugoročno neodrživ.

Narodna banka Srbije (NBS) je Agrobanci u maju ove godine oduzela dozvolu za rad zbog gubitka od 300 miliona evra, pa je prethodna Vlada Srbije osnovala Novu Agrobanku.

Ocenjeno je da predložena rešenja omogućavaju prenos kvalitetne aktive i obaveza Nove Agrobanke na Poštansku štedionicu bez ugrožavanja njene stabilnosti, jer je Poštanska štedionica "najstabilnija banka na tržištu sa širokom poslovnom mrežom i čvrstom strukturom depozita".

Državni sekretar Ministarstva finansija Vlajko Senić rekao je juče Tanjugu da je glavni cilj zakona finansijska stabilnost, a država je zbog katastrofalnog stanja u Novoj Agrobanci odlučila da reaguje, budući da ta banka nije bila više u situaciji da servisira obaveze.

Senić je najavio da bi Skupština Predlog zakona trebalo da usvoji u petak, 26. oktobra, kako bi već od početka sledeće sedmice osigurani i neosigurani depoziti iz Nove agrobanke bili preneti na Poštansku štedionicu.

Pojedine opozicione stranke oštro su danas kritikovale zakon koji omogućava prenos imovine i obaveza Nove Agrobanke na Poštansku štedionicu, ocenjujući da se radi o presedanu koji vodi "u pravno nasilje i nesigurnost", dok je ministar finansija Mlađan Dinkić odbacio te tvrdnje i naglasio da je donošenje zakona najbolje rešenje, kako bi se održala finansijska stabilnost.

Liberali smatraju da je predloženi zakon opasan presedan, koji vodi u pravnu nesigurnost i ne može doprineti poboljšanju ambijenta za strane investicije, već naprotiv, može dovesti do "bekstva" stranog kapitala, jer otvara mogućnost da se i ubuduće obavljaju slične transakcije.

Dinkić je odgovorio da stečaj ne bi bilo dobro rešeje, jer bi u tom slučaju postojala opasnost za ceo sistem.

On je rekao da su privatni akcionari bili odgovorni za 80 odsto vlasništva pre nego što je država napravila propust, a državu je trebalo da kontroliše Skupština akcionara i oni sada trpe posledice svoje greške.

Kako je rekao, to nije lična greška akcionara iz Švedske ili Slovenije, ali njihova odgovornost su imenovanja u Izvršni odbor.

Dinkić je, odgovarajući na kritike opozicije da zakon unosi pravnu nesigurnost i otvara mogućnost za slične transakcije, naglasio da ne postoji nikakva mogućost da se zakon upotrebaljava ako banka, u kojoj država ima udela u vlasništvu, nije u problemu, a banka je u problemu samo ako centralna banka kaže da postoji mogućnost da joj oduzme dozvolu.

 

Komentarišući usvajanje Zakona o raspolaganju imovine i depozita, predstavnik deoničara Agrobanke iz Evropske unije Aleš Škroberne, rekao je za Radio-televiziju Vojvodine da su do sada imali pozitivno mišljenje o namerama nove vlade da se pozabavi i sanacijom eksproprijacije njihovih uloga, ali ga više nemaju.

To je znak da se država ponaša na osnovu dnevno političkih interesa i radi sa imovinom i sa štedišama šta joj se prohte, rekao je Škroberne, dodajući da stečaj Nove Agrobanke ne menja njihovu pravnu poziciju, te da će pravdu na osnovu bilateralnih sporazuma potražiti na sudu.

"Što se tiče pravne situacije stranih investitora, ona se nije promenila jer je eksproprijaciju učinila država Srbija, a dalji postupci samo dokazuju da ovaj predmet neće biti saniran nekom normalnom dinamikom. Mi ćemo preduzeti pravne radnje, uvereni smo da ćemo spor dobiti, ali je to loše i za državu Srbiju i u neku ruku i za nas, pogotovo što će to izazvati puni međunarodni publicitet", naveo je Škroberne.

 

Odgovarajući na pitanje poslanika SVM šta je sa malim akcionarima iz Agrobanke i da li će biti obeštećeni, Dinkić je rekao da ni jednog malog akcionara u Novoj Agrobanci nisu zatekli posle stečaja stare banke i da nije bilo pravnog osnova da oni sada budu uključeni u ovu transakciju.

"Uoči nedelje štednje bili smo u obavezi da država reaguje, budući da se Nova Agrobanka nalazi u takvoj situaciji da ne bi mogla da servisira obaveze", rekao je Senić.

On je naveo da u Novoj Agrobanci ima 265 miliona evra osiguranih depozita i 113 miliona evra neosiguranih, a razlika između imovine i obaveza Nove Agrobanke iznosi 250 miliona evra.

To je, kako je rekao, rezultat lošeg upravljana, a taj problem će se rešavati preko Agencije za osiguranje depozita.

Kako je navedeno u obrazloženju predloga zakona, Ministarstvo finansija i privrede je, uz podršku Narodne banke Srbije, rešeno da eliminiše elemente nestabilnosti u bankarskom sistemu i za svaki potencijalni slučaj nađe trajno i održivo rešenje.

Ministarstvo finansija i privrede, NBS i Agencija za osiguranje depozita su utvrdili da je postojeći zakonodavni i institucionalni okvir nedovoljan, te da je neophodno doneti poseban zakon kojim bi se uspostavio okvir na temelju koga bi državni organi mogli da reaguju u izuzetnim i hitnim slučajevima koji ozbiljno prete da naruše finansijsku stabilnost Srbije.

Primer konkretnog slučaja, čije konačno rešavanje nije moguće u okviru postojećeg zakonskog okvira je problem Nove Agrobanke, a donošenje ovog zakona omogućava vladi da preduzme meru prenošenja zdrave imovine banaka, kao i banaka za posebne namene, odnosno banaka pod administrativnim upravljanjem na druge banke, uz istovremen prenos obaveza tih banaka.

Time se doprinosi sigurnosti deponenata banaka koje su se susrele sa teškoćama u poslovanju, što je jedan od najvažnijih elemenata finansijske stabilnosti.

U debati o Predlogu zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije, Dinkić je kazao da je Ministarstvo finansija dalo preporuku pokrajinskim vlastima da sve depozite u Razvojnoj banci Vojvodine, osigurane u vrednosti od 140 miliona evra i neosigurane vredne 100 miliona evra, prebace na neku od banaka koja bi preuzela depozite.

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE JE VEĆ JEDANPUT DOKAPITALIZOVANA, ALI TREBA REĆI I TO DA ONA NIJE U ISTOJ SITUACIJI KAO I NOVA AGROBANKA, KAŽE ZA RTV SINIŠA OSTOJIĆ, PROFESOR SA EKONOMSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU.

ZATO NE TREBA ŽURITI SA DONOŠENJEM ODLUKE O BUDUĆNOSTI RBV, VEĆ TREBA DOBRO ODVAGATI SVE ARGUMENTE ZA I PROTIV, JER PITANJE RAZVOJNE BANKE VOJVODINE OČIGLEDNO SE NE REŠAVA NA OSNOVU SAMO EKONOMSKIH, VEĆ I POLITIČKIH PARAMETARA NA RELACIJI REPUBLIKE I POKRAJINE, OCENJUJE OSTOJIĆ.

 

Izvor: Tanjug