Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



GRAĐANIN MOŽE DA ODREDI NASLEDNIKE I USMENO, ALI I PISMOM KOJE NE MORA BITI OVERENO U SUDU


Zapisana poslednja volja pokojnika osnov je za podelu imovine u Srbiji tek u svakom petnaestom slučaju. Ovaj svet godišnje napusti oko 30.000 ljudi, a testament sastavi manje od 2.000 građana. Pred svim sudovima u Srbiji trenutno je pokrenuto oko 150.000 ostavinskih postupaka.

Ova statistika drastično nas razlikuje od zemalja razvijenog sveta, gde je testament uobičajen način raspodele imovine. Da Srbi ne vole poslednju volju svedoče podaci najvećeg suda u zemlji, Prvog osnovnog suda u Beogradu. Arhive Palate pravde pokazuju ogromnu razliku u broju sudskih postupaka za raspodelu imovine u odnosu na zaključena i deponovana zaveštanja.

- Broj deponovanih i testamenata koji su sastavljeni uz učešće sudije poslednjih godina je u blagom porastu, ali imovina pokojnika najčešće se deli na osnovu zakona - kaže Gordana Vuković, portparol ovog suda.

- Svake godine pred našim sudom inicira se najmanje 17.000 ostavinskih postupaka, a sačini se manje od 400 oporuka.

Vukovićeva podseća da zakon dopušta i druge oblike raspodele imovine za života. Građanin može da odredi naslednike i usmeno, ali i pismom koje ne mora biti overeno u sudu.

 

NAJČISTIJU SITUACIJU DONOSI UGOVOR O RASPOLAGANJU IMOVINOM ZA SLUČAJ SMRTI.

- NJEGA POTPISUJE OSOBA KOJA JE REŠILA DA PODELI IMOVINU, ALI I SVI NASLEDNICI - OBJAŠNJAVA SUDIJA GORDANA VUKOVIĆ. - ON GARANTUJE DA SU SVI PRETENDENTI NA IMOVINU SAGLASNI NA KLJUČ PODELE. ZBOG TOGA GA POTPISUJU SVI - NASLEDNICI KOJI ĆE NEŠTO DOBITI, ALI I ONI KOJI ĆE OSTATI KRATKIH RUKAVA.

 

Izuzetak nije ni Niš, mada je evidencija Osnovnog suda u ovom gradu donekle zamagljena pripajanjem predmeta nezavršenih do 2009. godine, koji su nanovo zavedeni. Pred sudom se godišnje prosečno podeli imovina oko 4.000 preminulih Nišlija, a sačini se do 30 oporuka.

Slično je i u Novom Sadu, gde u sefovima Osnovnog suda godišnje bude deponovano do 200 testamenata. Prema rečima sudije Tijane Jakovljević, ovakav trend vlada godinama, a dominaciju zakonskog nasleđivanja pokazuje broj izlazaka naslednika pred sudiju - i do 4.000 godišnje.

- Sudije našeg suda godišnje sastave oko 50 zaveštanja, što je u odnosu na broj pokojnika veoma malo - kaže Jakovljevićeva. - Testament ostavlja manje prostora za svađe među naslednicima, mada potomci neretko i tužbama napadaju način raspolaganja imovinom pokojnika.

Da oporuke nisu bliske prosečnom građaninu Srbije kaže i Dejan Đurđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. On napominje da je jedan od razloga i sujeverje, jer ljudi smatraju da testamentom prizivaju smrt.

- Naši ljudi često ne žele da preuzmu odgovornost za način podele imovine, jer je imovinu teško podeliti na način koji zadovoljava sve naslednike. Treći razlog je i u čestom korišćenju ugovora o doživotnom izdržavanju, koji za razliku od testamenta, naslednici ne mogu da pobijaju po osnovu zahteva za nužni deo nasleđa na koji imaju pravo.

Imovina pokojnika često je jabuka oko koje nastaje razdor među naslednicima. Testament, ugovor o doživotnom izdržavanju, pa čak ni zakon, nisu garant da neće biti svađe među potomcima. 

Izvor: B92