ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: Primena propisa počinje 1. oktobra 2015. godine i podrazumeva promene u poslovanju banaka. Platne kartice i elektronski novac će moći da izdaju ne samo banke već i privredna društva. NBS će voditi jedinstveni Registar računa u kojem će biti podaci o promenama kao i o korisnicima, koje će NBS dostavljati samo sudu ili nadležnom državnom organu

Unija poslodavaca Srbije organizovala je savetovanje o primeni Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 - dalje: Zakon), koja će početi 1. oktobra 2015. godine.

Predavači su bili eksperti iz NBS, Draško Vasiljević, izvršni direktor Sektora za platni promet NBS i Nenad Petrović takođe iz Sektora za platni promet NBS.

Zakonom o platnim uslugama pruža se pravni okvir za inovativna rešenja u domenu izvršavanja platnih transakcija što će dovesti do raznovrsnosti i kvaliteta platnih usluga i pruža se podsticaj bržem razvoju elektronske trgovine.

Na celovit i sveobuhvatan način se uređuju:

• vrste platnih usluga,
• pružaoci platnih usluga,
• prava i obaveze u vezi sa pružanjem platnih usluga,
• izdavanje elektronskog novca,
• platni sistemi i
• nadzor nad primenom odredaba ovog zakona;
• Pruža se veći stepen zaštite prava korisnika platnih usluga, a posebno građana kod informisanja, naplate naknada, izmena i dopuna ugovora, izvršavanja platnih transakcija, korišćenja platnih instrumenata i dr;

Ovim Zakonom se takođe otvara tržište i za druge pružaoce platnih usluga – platne institucije i institucije elektronskog novca.

Platna institucija:

• Isključivo privredno društvo;
• Platne institucije hibridnog tipa;
• Moraju dobiti dozvolu NBS;
• Davanje kredita povezanih s platnim uslugama;
• Dužna da postupa u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;
• NBS vodi registar platnih institucija;

Platna institucija može primati novčana sredstva korisnika platnih usluga isključivo radi izvršenja platne transakcije u skladu sa ugovorom o platnim uslugama. Primljena novčana sredstva se ne smatraju depozitom u smislu zakona kojim se uređuju banke niti elektronskim novcem. Platna institucija se ne može baviti primanjem depozita niti izdavanjem elektronskog novca. Postoje posebna pravila u vezi sa novčanim sredstvima koje prima platna institucija za izvršenje platne transakcije (zaštita novčanih sredstava i dr.).

Minimalni kapital:

1) 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu – ako namerava da pruža platnu uslugu iz člana 4. stav 1. tačka 6) Zakona (novčane doznake);

2) 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu – ako namerava da pruža platnu uslugu iz člana 4. stav 1. tačka 7) Zakona (izvršavanja platne transakcije za koju platilac daje saglasnost upotrebom telekomunikacionog, digitalnog ili informaciono-tehnološkog uređaja i plaćanje se vrši operatoru telekomunikacione, digitalne ili informaciono-tehnološke mreže, koji deluje samo kao posrednik između korisnika platnih usluga i prodavca proizvoda ili pružaoca usluga);

3) 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu – ako namerava da pruža platne usluge iz člana 4. stav 1. tač. 1) do 5) ovog Zakona (uplata, isplata, prenos, kartice, izdavanje platnih instrumenata);

Zakon stvara sveobuhvatan pravni okvir za uređenje platnih sistema u Republici Srbiji.

Početni kapital operatora platnog sistema ne može biti manji od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu.

Operator mora dobiti dozvolu NBS za rad platnog sistema.

NBS vodi evidenciju platnih sistema.

Zakonom je uređena konačnost poravnanja u bitnom platnom sistemu.