CENTRALIZOVANA NABAVKA LEKOVA PO INTERNACIONALNOM NEZAŠTIĆENOM IMENU (INN): Uprkos proceni Svetske banke da bi promena tenderske procedure donela uštede od čak 50 miliona evra godišnje, struka je podeljena u vezi sa ovom sugestijom, a ministar zdravlja obećava da se preporuka neće usvajati brzopleto
U stručnoj, ali i široj javnosti ne stišava se polemika u vezi sa mogućnošću da bude promenjen model nabavke lekova koji se izdaju o trošku RFZO-a.
Prema modelu koji je Srbiji sugerisala Svetska banka na tenderu bi pobeđivala farmaceutska kompanija koja ponudi najnižu cenu za takozvani INN lek. Tako se nazivaju generički medikamenti, takozvane paralele, kojima je cena na tržištu pala, jer su već dugo u primeni i nisu više pod patentnom zaštitom fabrike koja ih je originalno proizvela.
Prema studiji Svetske banke iz 2014. godine, Srbija bi prelaskom na ovakav model uštedela 5,7 milijardi dinara ili 50 miliona evra – godišnje.
Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar je izjavio da nadležni ovu sugestiju neće doneti "preko noći", ali da će u praksi biti primenjeno "ono što bude povoljnije po državu". Lončar je poručio da će lekovi koji prođu na tenderu biti istog hemijskog sastava kao i oni koji su sada na pozitivnoj listi lekova, jedino će se razlikovati po nazivu.
Na nedavno održanom stručnom skupu, na kome su učestvovali specijalisti različitih grana medicine i proizvođači lekova, čula su se i mišljenja da bi prognozirane uštede bile kratkoročne, jer bi se ono što smo uštedeli propisujući najjevtiniji lek za sve koji, recimo, imaju visok pritisak, moglo vratiti kao finansiranje lečenja komplikacija i posledica takvih terapija.
O vremenu potrebnom da se pacijent pripremi na lek novog naziva, lekari takođe imaju različita mišljenja.
Prof. dr Milica Prostran, dugogodišnji šef Katedre za kliničku farmakologiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu, slaže se da treba biti pragmatičan i da, ako je neka terapija jevtinija, i nju treba koristiti, ali upozorava da postoje medicinski razlozi zbog kojih je potrebno biti oprezan u razmatranju najavljenog novog modela. Tvrdi da se kod lečenja epilepsije, psihičkih poremećaja, kao i terapija koje sprečavaju odbacivanje transplantiranih organa, jedan lek ne može zameniti drugim, a da se to ne odrazi na zdravlje. Zato iza takve promene terapije mora da stane iskusni, ekspertski tim.
– Na izmenjenu terapiju pacijenta je dužan da pripremi onaj doktor koji je taj lek prepisao pacijentu, specijalista ili lekar opšte prakse. Kada je reč o hroničnim bolesnicima, lekar će procenjivati efekte promenjene terapije u sklopu svake redovne kontrole – navodi dr Prostran. Ona dodaje da je važno da lekar sasluša utisak pacijenta i da proceni da li su se javila neželjena dejstva. Ako ih ima, lekar je dužan da to prijavi Agenciji za lekove.
Dr Prostran upozorava da lekari opšte prakse nemaju sve podatke potrebne da bi se jedna terapija efikasno zamenila drugom. Zbog preopterećenosti i kratkog vremena za pregled, ne mogu da se pacijentu dovoljno posvete i objasne mu da lek na koji će preći može da izazove neželjene interakcije sa drugim medikamentima koje takođe pije.
Zato profesorka Prostran smatra da predloženo rešenje o "generičkim tenderima" nije dobro, jer, kako tvrdi, ne postoji apsolutna identičnost dva leka, kao što tvrdi ministar Lončar.
– On jeste vrhunski hirurg, ali u ovoj oblasti mora da konsultuje stručnjake iz kliničke farmakologije. Može se dogoditi da lek koji "prođe" na tenderu bude medikament na koji je bolesnik navikao i koji je i do sada pio. Ali, ako se desi da bude izabran proizvod druge fabrike, koji mu ne odgovara, terapiju na koju je navikao moraće da plaća sam, a to je već kršenje prava pacijenata – navodi dr Prostran.
Primarijus dr Nevenka Dimitrijević, izabrani lekar beogradskog doma zdravlja "Voždovac" i pi-ar Srpskog lekarskog društva za opštu medicinu, zamera profesorki Prostran da potcenjuje znanje lekara opšte prakse. Za razliku od nje, ona ne očekuje da će najavljene promene izazvati "štetu na duže staze".
– Reč je o lekovima koji su u opticaju već sada. Zato ne treba stvarati sliku u javnosti da ćemo u budućnosti umesto dosadašnjih dobrih piti nekakve loše lekove. Svi ti medikamenti su prošli testove kvaliteta i bezbednosti Agencije za lekove. Kako je reč o paralelama, reći da je jedan lek bolji od drugog bolji znači favorizovanje jednog proizvođača – upozorava doktorka Dimitrijević.
Iako i sama priznaje da ne reaguju svi pacijenti jednako na isti lek, doktorka Dimitrijević ipak smatra da se u javnosti vodi više akademska nego stvarna rasprava o velikim razlikama između generičkih lekova.
– Radeći dugo u domovima zdravlja, doktori su stekli dragoceno znanje o delovanju lekova, što nam lekari kliničari ne priznaju. Istina je da jedino pacijent može da proceni koji mu lek najviše odgovara, bez obzira na to što je ista osnovna supstanca u generičkim lekovima. Kada se promeni terapija, potrebno je da prođe oko mesec ili dva da pacijent proceni da li mu novi lek odgovara – kaže dr Nevenka Dimitrijević.
Izvor: Vebsajt Politika, Olivera Popović, 22.07.2017.Naslov: Redakcija