ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Od 27. novembra 2015. godine svaka gradnja bez dozvole predstavlja krivično delo. Takvi objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja već se za njih odmah donosi rešenje o rušenju i zakazuje izvršenje. Ako se utvrdi kršenje Zakona, protiv investitora, ali i građevinskih inspektora i opštinskih službenika, biće pokrenuti krivični postupci

Posle više pokušaja da se se legalizuju bespravno izgrađeni objekti i spreči dalja nelegalna gradnja, njihov broj i dalje se povećava. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Grad Beograd najavljuju da će učiniti sve da konačno zaustave nelegalnu gradnju i da krivično odgovoraju svi koji krše zakone, uključujući i predstavnike opština i građevinske inspektore.

Početkom ove nedelje biće završen spisak svih objekata za rušenje u Beogradu koji su građeni suprotno Zakonu o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) i Zakonu o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014).

Sa prvobitno izbrojanih 800 hiljada nelegalnih objekata u Srbiji došlo se do milion i po. Od 2009. do 2013. godine podneto je oko 7.000 krivičnih prijava za objekte koji su divlje građeni.

"Otvoreno ću da kažem tu je sprega investitora, lokalne samouprave i vlasti koje to tolerišu. Inspekcija izađe kada je lokacijska dozvola - ustanove i da poseduje određenu tehničku dokumentaciju i više se ne pojavljuje. Objekat koji treba da bude dva sprata, nikne pet spratova i sad rušiti takve objekte koji su i unapred prodati je vrlo problematično", kaže Goran Rodić iz Građevinsko-privredne komora Srbije.

Zakon o ozakonjenju objekata koji je stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine omogućava da se ozakone samo objekti koji su do tada izgrađeni.

"Jedna od najčešćih zloupotreba jeste da objekti koji se grade u 2016. godini umesto da im sudbina bude rušenje po Zakonu o planiranju i izgradnji budu upućeni od strane građevinskih inspektora na ozakonjenje. Zakon je u tom smislu veoma jasan - svi objekti koji su građeni posle tog roka u 2016. godini ne mogu biti i nisu predmet ozakonjenja, već se za njih mora doneti rešenje o rušenju", kaže Aleksandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva građevinarstva.

Počela je kontrola oko 10.000 objekata čije je ozakonjenje zatraženo od usvajanja Zakona. Program rušenja donose jedinice lokalne samouprave. Objekti će biti upoređeni sa satelitskim snimkom, kako bi se utrvrdilo da li su građeni posle donošenja Zakona.

Goran Vesić, gradski menadžer Beograda kaže da je suština u tome da postoji dobra saradnja sa Tužilaštvom i policijom.

"Poenta je u tome da mora da se promeni način rada inspekcije, ako mene pitate inspekcija neće moći da rade tako što će raditi samo po prijavama građana, već će imati svoje reone za koje će inspektori biti zaduženi i gde će odgovarati ukoliko se u njihovom rejonu pojavi neka nelegalna gradnja, a oni je nisu sankcionisali", kaže Vesić.

U poslednjih nešto više od godinu dana Tužilaštvu je podneto oko 185 krivičnih prijava za nelegalnu gradnju.