Email Print

PRIPREMLJEN JE NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI KONKURENCIJE


Predložena je izmena definicije dominantnog položaja na tržištu, precizirani su i kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje tržišna snaga učesnika na tržištu, teret dokazivanja dominantnog položaja u potpunosti je prebačen na Komisiju, uređuje se institut prekida postupka na osnovu preuzete obaveze stranke u postupku

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija pripremilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije (dalje: Nacrt zakona). Javna rasprava završena je u maju 2013. godine, a u toku je proces prikupljanja mišljenja nadležnih organa.

Nacrtom zakona predložena je izmena definicije dominantnog položaja na tržištu, pa tako - dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji, zbog svoje tržišne snage, može da posluje na relevantnom tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu na stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače. Takođe, precizirani su i kriterijumi - relevantni ekonomski i drugi pokazatelji - na osnovu kojih se utvrđuje tržišna snaga učesnika na tržištu, kao što su:

- struktura relevantnog tržišta;

- tržišni udeo i to naročito ako je veći od 40%;

- stvarni i potencijalni konkurenti;

- ekonomska i finansijska snaga;

- stepen vertikalne integrisanosti;

- prednosti u pristupu tržištima snabdevanja i distribucije;

- pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu;

- snaga kupca, kao i tehnološke prednosti, prava intelektualne svojine.

Teret dokazivanja dominantnog položaja u potpunosti je prebačen na Komisiju. Precizirana je i pretpostavka da dva ili više pravno nezavisna učesnika na tržištu imaju dominantan položaj - ako su povezani ekonomskim vezama tako da na relevantnom tržištu zajednički nastupaju ili deluju kao jedan učesnik (kolektivna dominacija). Predloženim izmenama i dopunama precizirano je da se pod koncentracijom smatra i sticanje neposredne i posredne kontrole nad delom, odnosno delovima drugih učesnika na tržištu.

Nacrtom zakona, takođe, predložene su i izmene i dopune odredaba važećeg Zakona o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 - dalje: Zakon) koje se odnose na izbor organa Komisije za zaštitu konkurencije (dalje: Komisija), ali i u pogledu strukture sastava Saveta Komisije. Predviđeno je i da će Komisija doneti etički kodeks koji sadrži standarde ponašanja i postupanja članova organa i zaposlenih u komisiji, u cilju očuvanja dostojanstva organizacije, nezavisnosti i nepristrasnosti, podizanja svesti o odgovornosti u svom radu, kao i radi zaštite i unapređenja stručnog integriteta.

Do sada su se finansijskim planom utvrđivali ukupni prihodi i rashodi Komisije, kao i elementi za određivanje troškova zarada, tako da, ako bi se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Komisije utvrdilo da su ukupno ostvareni prihodi Komisije veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstava bi se uplaćivala u budžet Republike Srbije. No, Nacrtom zakona predviđeno je da se finansijskim planom utvrđuju ukupni prihodi i rashodi Komisije, uključujući i izdvajanja za sredstva rezervi, tako da, ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Komisije veći od ostvarenih rashoda, razlika nakon izdvajanja sredstava za rezerve, uplaćuje se u budžet Republike Srbije.

Predložena je i izmena odredbe koja uređuje odluke koje donosi Komisija. Konkretno, propisano je da se, umesto zakonske pretpostavke postojanja posebne žalbe protiv zaključka o pitanjima kao što su upravljanje postupkom, privremene mere i izvođenje dokaza, ovo procesno pravno sredstvo posebno propisuje u situacijama na koje se odnosi. S tim u vezi, izričito je propisano pravo na žalbu protiv zaključka predsednika Komisije kojim se odbija ili odbacuje zahtev za određivanje mere zaštite izvora podataka ili određenih podataka (zaštićeni podaci), o kojima odlučuje Savet.

Dopunjena je odredba koja reguliše ponavljanje postupka, tako da se sada postupak pred Komisijom može ponoviti ne samo pod uslovima propisanim pravilima opšteg upravnog postupka, i zbog povrede uslovnog odobrenja koncentracije, već i zbog pojedinačnog izuzeća.

Do sada je zaključak Komisije o privremenim merama (nalaganju prestanka vršenja određenih radnji ili primene akta, odnosno obaveze preduzimanja radnji kojima se sprečavaju ili otklanjaju njihove štetne posledice) donosio predsednik Komisije. Međutim, ubuduće će ovaj zaključak, protiv koga je dopuštena posebna žalba, donositi predsednik Komisije, a po žalbi protiv zaključka odlučivaće Savet.

Jedna od najvažnijih izmena i dopuna Zakona je uređenje instituta prekida postupka na osnovu preuzete obaveze stranke u postupku. Naime, Komisija može doneti zaključak o prekidu postupka ispitivanja povrede konkurencije ako stranka podnese predlog obaveza koje je spremna dobrovoljno da preuzme radi otklanjanja mogućih povreda konkurencije, sa uslovima i rokovima za izvršenje mere. Ovaj predlog obaveza, stranka može da stavi najkasnije do donošenja rešenja Komisije kojim se okončava postupak ispitivanja povrede konkurencije. Ako Komisija, na osnovu analize stanja na tržištu, utvrdi da je verovatno da će se na osnovu predloženih obaveza ostvariti cilj mere otklanjanja povrede konkurencije, zaključkom će odrediti meru na osnovu datog predloga obaveza. Međutim, Komisija nije u obavezi da prihvati predlog obaveza stranke. Zaključkom o prekidu postupka određuje se i rok za izvršenje obaveze stranke i za dostavu dokaza o ispunjenju uslova iz mere. Zaključak o prekidu postupka može se doneti ako stranka u potpunosti sarađuje u postupku pred Komisijom, kao i drugim slučajevima kada Komisija utvrdi da postoje opravdani razlozi. Sa druge strane, postupak će se nastaviti, u roku ne dužem od tri godine od dana donošenja zaključka o prekidu postupka ispitivanja povrede konkurencije, ako:

- nastupe bitne promene okolnosti na kojima se zasnivao zaključak o prekidu postupka;

- stranka ne ispuni obaveze iz mere u roku određenom za ispunjenje, odnosno ne dostavi odgovarajuće dokaze o tome, ili

- Komisija ustanovi da je zaključak o prekidu postupka donet na osnovu netačnih, neistinitih, nekompletnih ili obmanjujućih podataka koje je dostavila stranka.

Ovo predstavlja značajno produženje roka za prekid postupka, jer postojeće rešenje propisuje da prekid postupka može da traje najduže šest meseci. O postupanju stranke po zaključku o prekidu postupka, Komisija vodi računa po službenoj dužnosti. Bitna razlika u odnosu na važeće odredbe je i to što zaključak o prekidu postupka, odnosno nastavku postupka, donosi Savet komisije, a ne predsednik Komisije kao do sada.

Predviđen je i poseban osnov za ukidanje ili poništavanje rešenja o pojedinačnom izuzeću, i to u slučaju bitne izmene uslova pod kojima je izuzeće odobreno, odnosno ako je zasnovano na netačnom ili neistinito prikazanim podacima, ili se zloupotrebljava. Produžen je i rok za donošenje rešenja u postupku ispitivanja koncentracije, i to sa tri na četiri meseca od dana pokretanja posuptka po službenoj dužnosti.

Postojeća odredba koja reguliše mere zaštite konkurencije, izmenjena je tako da se učesniku na tržištu određuje mera zaštite konkurencije u obliku obaveze plaćanja novačnog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije. Takođe, izmenjen je rok zastarelosti za izricanje i naplatu izrečene mere zaštite konkurencije sa tri na pet godina od dana izvršenja povrede konkurencije, u slučaju izricanja, odnosno od dana izvršnosti rešenja Komisije, odnosno odluke suda ako je pokrenut upravni spor u slučaju naplate izrečene mere zaštite konkurencije.

Predloženim izmenama odredbe koja se odnosi na određivanje mere procesnog penala, obuhvaćeno je i ponašanje onih učesnika na tržištu koji ne postupe po zahtevu Komisije da joj saopšte, stave na uvid ili omoguće pristup traženim podacima ili joj onemoguće ulazak u prostorije ili na drugi način spreče uviđaj, odnosno dostave ili saopšte netačne, neistinite ili lažne podatke.

Produženi su i rokovi za postupanje u sudskom postupku po tužbi u upravnom sporu protiv akata Komisije. Konkretno, rok za dostavu tužbe sa prilozima Komisiji na odgovor, produžen je sa osam na 15 dana od dana prijema u sudu, rok za davanje odgovora produžen je sa 15 na 30 dana od dana prijema tužbe na izjašnjenje, dok će sud donositi odluku po tužbi najkasnije u roku od tri meseca od prijema odgovora na tužbu odnosno od proteka roka za odgovor na tužbu (umesto u roku od dva meseca kao što predviđa važeća odredba Zakona). Ista odredba Zakona dopunjena je stavom da je rok za dostavu vanrednog pravnog sredstva sa prilozima na izjašnjenje 15 dana od dana prijema u sudu, dok je rok za davanje odgovora 30 dana od dana prijema vanrednog pravnog sredstva na izjašnjenje. Vrhovni kasacioni sud će doneti odluku o vanrednom pravnom sredstvu najkasnije u roku od tri meseca od prijema odgovora na vanredno pravno sredstvo odnosno od proteka roka za ovaj odgovor.

Konačno, postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu predloženih izmena i dopuna Zakona, nastaviće se po odredbama ovog zakona. Izuzetak se odnosi na utvrđivanje dominantnog položaja na tržištu i zastarelost mere zaštite konkurencije, na koja pitanja će se primenjivati pravila koja su važila do dana stupanja na snagu ovih izmena i dopuna.

Izvor: Redakcija, 24.6.2013.