EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA OBJAVIO PRESUDU U PREDMETU BLAGOJEVIĆ I DRUGI PROTIV SRBIJE: Utvrđena povreda člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima, u vezi sa neizvršavanjem pravosnažnih presuda donetih u odnosu na preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom i člana 1 Protokola 1 uz Konvenciju u vezi sa pravom na mirno uživanje

Tročlani odbor Evropskog suda za ljudska prava je 24. maja 2016. godine objavio presudu u predmetu Blagojević i drugi protiv Srbije, po predstavci broj 61604/10 (radi se o petnaest zasebnih predstavki pod br. 61604/10, 62492/10, 62499/10, 62658/10, 62668/10, 63100/10, 63108/10, 63123/10, 63137/10, 63145/10, 63356/10, 63494/10, 63510/10, 63587/10 i 64856/10, podnetih od strane petnaest različitih podnosilaca, koje je Sud združio, a koje se vode pod brojem predstavke prvog podnosioca).

U presudi je utvrđena povreda člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa neizvršavanjem pravosnažnih presuda donetih u odnosu na preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom, kao i povreda člana 1 Protokola 1 uz Konvenciju u vezi sa pravom na mirno uživanje.

Podnosiocima predstavke, dosuđena je materijalna naknada koja se sastoji u izvršenju presuda donetih u njihovu korist, kao i po 2000 evra na ime nematerijalne štete u dinarskoj protivvrednosti.

Podnosioci predstavke su bivši radnici DP "Leteks" iz Leskovca. Zbog problema u poslovanju ovo preduzeće podnosiocima predstavki nije uplatilo iznose koje im duguje po osnovu ugovora. Kako poslodavac nije ispunio obaveze prema podnosiocima predstavki, oni su pokrenuli parnične postupke, zahtevajući isplatu dugovanih iznosa. Izdejstvovali su pravosnažne presude, a s obzirom na to da preduzeće dužnik nije dobrovoljno izvršilo ove presude, u periodu od 20. novembra 2008. godine do 30. novembra 2009. godine pokrenuti su izvršni postupci. Međutim, u trenutku pokretanja postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava presude su ostale neizvršene.

U međuvremenu, 25. januara 2015. godine pokrenut je stečajni postupak protiv dužničkog preduzeća, koji je i dalje u toku.

Podnosioci predstavki su se obratilii Ustavnom sudu, koji je usvojio tri ustavne žalbe (podnosioci Jančić, Stamenković i Stanković) dosudivši svakom od ovih podnosilaca po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime naknade neimovinske štete, uz nalog za ubrzanje postupka.

Pozivajući se na član 6.1.Konvencije, podnosioci predstavki su se žalili zbog dužine izvršnog postupka i zbog povrede prava na mirno uživanje imovine (čl. 1 Protokola 1).

U vezi sa prihvatljivošću predstavki ESLJP nije prihvatio prigovor u pogledu troje podnosilaca kojima je Ustavni sud dosudio naknadu, da su izgubili status žrtve, jer je smatrao da iznos od po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime naknade neimovinske štete, nije dovoljan iznos obeštećenja. U vezi sa ostalim podnosiocima smatrao je da oni nisu bili obavezi da iscrpe ustavnu žalbu, koja se u načelu, mogla smatrati delotvornim sredstavom u pogledu svih predstavki koje su podnete nakon 22. juna 2012. godine, u slučaju kada je nad preduzećem pokrenut stečajni postupak (slučaj Marinković), jer su podnosici predstavke Sudu podneli pre tog datuma.

Prigovor vezan za navodnu zloupotrebu predstavki, jer su navodno punomoćnici podnosilaca delovali mimo njihovih instukcija,ocenjen je od strane Suda kao suviše uopšten navod, zbog čega je i on odbačen.

U vezi sa meritumom predstavki Sud je istakao da je dužnik - preduzeće sa društvenim kapitalom zbog čega se neizvršavanje pravosnažene presude u konkretnom slučaju svodi na povredu člana 6.1 i člana 1 Protokola 1 uz Konvenciju, s obzirom na raniju praksu Suda u sličnim situacijama.

Ova presuda je pravosnažna samim danom donošenja, shodno čl. 28 stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima.