Email Print

NACIONALNI SAVET ZA KULTURU TRAŽI DA SE IZMIRE DUGOVANJA ZA ZDRAVSTVENO, PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE SAMOSTALNIH UMETNIKA, KOJA SU NASTALA ZBOG KAŠNJENJA UPLATA GRADA BEOGRADA


Nacionalni savet za kulturu apelovao je na nadležne organe da pronađu način da se obezbede sredstva za izmirivanje duga za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika, koji je, kako navodi Savet, nastao zbog kašnjenja uplata Grada Beograda koji izmiruje doprinose za njih.

Nacionalni savet konstatuje da je Zaključak Vlade Republike Srbije od 27. aprila 2016. godine, kojim je samostalnim umetnicima omogućeno da privremeno overavaju zdravstvene knjižice pod određenim uslovima, bio neophodan.

"Ali, njime nije rešeno pitanje duga za doprinose za zdravstveno osiguranje i kamata na taj dug, zbog kog je samostalnim umetnicima i bilo ukinuto pravo na zdravstvenu zaštitu, niti pitanje prava na sticanje penzije, koje je ugroženo - isto tako zbog duga i kamata na dug - u ovom slučaju za penzijsko i invalidsko osiguranje", navodi se u saopštenju.

Ovom merom su samostalni umetnici izjednačeni u pravima sa preduzetnicima i poljoprivrednicima, ali ona ne uzima u obzir specifičnosti ove kategorije poreskih obveznika, smatra Nacionalni savet za kulturu.

Kako dodaje, "dug za doprinose koji samostalni umetnici imaju na svojim računima u Poreskoj upravi nije nastao - kao kod preduzetnika i poljoprivrednika - zbog toga što oni sami nisu uplaćivali sredstva za doprinose, već, u najvećoj meri, zbog toga što je lokalna samouprava, u ovom slučaju Grad Beograd, koja, u skladu sa zakonom, izmiruje doprinose za njih, kasnila sa uplatama akontacija za doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje".

Savet napominje da je jedan deo duga, kod malog broja samostalnih umetnika, nastao zbog toga što su oni u pojedinim godinama ostvarivali zaradu veću od one na koju se po zakonu plaća minimalna osnovica za doprinose, a nisu sami pokrivali razliku između akontacionih zaduženja za minimalnu osnovicu, koje je izmirivala lokalna samouprava, i zaduženja po konačnom rešenju, koje im je dostavljala Poreska uprava.

Nacionalni savet smatra da je neophodno da Ministarstvo finansija i Poreska uprava utvrde koliki deo duga je nastao zbog toga što je lokalna samouprava kasnila sa izmirivanjem akontacionih zaduženja za doprinose, a koliki zbog toga što pojedini samostalni umetnici nisu pokrivali razliku između akontacionog i konačnog zaduženja.

Nakon što se utvrdi visina duga za koju je odgovorna lokalna samouprava, prema oceni Saveta, neophodno je da Ministarstvo kulture i informisanja, kao organ koji je nadležan za samostalne umetnike, i Sekretarijat za kulturu grada Beograda pronađu način da se obezbede sredstva za izmirivanje pomenutog duga i kamata na njega.

Nacionalni savet smatra da se problem sa doprinosima samostalnih umetnika "nedopustivo dugo ne rešava i da je njegovo rešenje moguće i lako dostižno uz postojanje političke volje".

Navodeći da je činjenica da "kultura u Srbiji u velikoj, ako ne i u najvećoj meri, počiva upravo na radu samostalnih umetnika", Savet je dodao da zabrinjava "nemar koji država i njene strukture pokazuju prema osnovnim pravima tih ljudi, prema uslovima u kojima oni žive i rade, a, u krajnjem ishodu, i prema rezultatima njihovog rada".

Izvor: Vebsajt Tanjug, 23.05.2016.
Naslov: Redakcija