Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



GUVERNER NBS: MMF GARANCIJA ZA STABILAN DINAR


Tanjug

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da bi odustajanje od aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom dodatno uticalo na slabljenje dinara, ugrozilo poverenje međunarodnih investitora u Srbiju i povećalo cenu po kojoj zemlja finansira svoj javni dug.

"To bi po pravilu dodatno pojačalo depresijacijske pritiske na deviznom tržištu, ugrozilo poverenje međunarodnih investitora da Srbija može redovno na srednji i dugi rok izmirivati svoje obaveze, to će, po pravilu, uticati, direktno i bez bilo kakvog odlaganja, na rast cene kojom finansiramo javni dug zemlje", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, u tom slučaju, najčešće, najpre raste zahtevana cena koju Srbija plaća na javni dug u dinarima, zato što on u sebi ima i komponentu valutnog rizika.

"Ali i kod javnog duga u devizama, najčešće u inostranstvu, gde te komponente nema, javiće se posledice tek onda kada međunarodni investitori procene da mi, ne samo što imamo potencijalno veći valutni rizik u strukturi vraćanja naših obaveza, već imamo i ozbiljniji prirast takozvanog kreditnog rizika, odnosno negativnu promenu u sposobnosti zemlje da dugoročno i redovno izmiruje svoje obaveze", objasnio je guverner.

"Mi moramo da budemo svesni toga da cena koju plaćamo svi kao poreski obveznici veoma mnogo zavisi i od toga kako se prikazujemo i kakvi jesmo u kontekstu ozbiljnosti upravljanja našim državnim prihodima i rashodima na srednji i dugi rok", istakao je Šoškić.

"Tu je potrebno pokazati jedan visoki nivo odgovornosti i svesti jer od toga direktno zavisi koliko ćemo izdvajati iz budžeta za finansiranje našeg javnog duga, a to više uopšte nisu zanemarljivi iznosi, i oni su u relativnom smislu sve veći kako nam je rastao javni dug".

"Ono čega takođe moramo biti svesni je da to, ne samo da utiče na devizni kurs, nego svaka promena deviznog kursa, ili bolje reći njegovo slabljenje, ponovo utiče na rast ukupnog nivoa javnog duga prema bruto domaćem proizvodu jer je javni dug uglavnom u deviznom znaku a bruto domaći proizvod u dinarima".

"Tako da je vrlo važno imati u vidu taj potencijalni sled negativnih događaja i ne smemo biti u zabludi da su ti negativni efekti mali ili da se to neće desiti. Desiće se, i to pre svega počinje eventualnim narušavanjem poverenja investicione javnosti u Srbiju", rekao je guverner.

Šoškić je naglasio da je brzo formiranje nove vlade nužan uslov da Srbija što pre povrati poverenje na međunarodnom finansijskom tržištu, "i ono što je vrlo važno to je da se već unapred zna da će ta vlada doneti odgovarajući set mera temeljne fiskalne konsolidacije koji bi morao da prođe kroz parlament u formi novih zakona".

"Od toga veoma mnogo zavisi ukupna cena finansiranja ove nestabilnosti u kojoj se trenutno, nadam se vrlo kratkoročno, nalazimo", dodao je on.

Kako je istakao guverner, ne sme se izgubiti iz vida da što se pre formira vlada i što pre se vratimo na put fiskalne konsolidacije, odnosno dovođenja u ravnotežu prihoda i rashoda države, to će mere koje se moraju sprovesti biti blaže.

"Jer ako donesemo određene mere mesec ili dva meseca kasnije, da bismo se vratili u zadate okvire do kraja godine, te mere moraju biti oštrije. Drugim rečima, što pre imamo vladu i što pre se sprovedu reformske mere, to će te mere biti manje 'gorka pilula' za nas kao građane", naglasio je Šoškić.

Guverner je napomenuo i da NBS računa sa određenim rastom cena pod kontrolom države u drugoj polovini godine, ali i sa tim rastom veruje da je moguće da do kraja godine inflacija ostane u okviru cilja.

"Ukoliko i dođe do nekog prelaska granice inflacionog cilja, verujemo da će to biti samo u kratkom roku, ukoliko postoji odgovorna fiskalna politika u narednom periodu", naveo je guverner.
Podsetivši da je inflacioni cilj za ovu godinu četiri plus-minus 1,5 odsto, on je istakao da se ne očekuje bilo kakvo dugoročne kretanje inflacije iznad ili ispod inflacionog cilja.

"Jedna od mera koja se često pominje u javnosti, korekcija poreza na dodatu vrednost, može direktno uticati na kretanje cena, ali su to jednokratni šokovi na koje monetarna politika, po definiciji, ne bi trebalo da reaguje", precizirao je Šoškić.

On je ukazao da se očekuje da će inflacija krenuti blago da raste u narednim mesecima, i zbog poljoprivredne sezone i potencijalno očekivane korekcije cena u nadležnosti države do kraja godine.

"Ono što bitno može da utiče na ostvarenje inflacionog cilja je svakako ukoliko dođe do značajnije destabilizacije na deviznom tržištu. Kao što znate devizni kurs u našim uslovima može bitno da utiče i na kretanje cena koje ulaze u korpu roba i usluga kojima se meri inflacija", rekao je Šoškić.

<<< Nazad na ostale vesti