Email Print

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Na javnom putu i njegovom zaštitnom pojasu nije dozvoljeno podizati spomenike ili druge znakove koji bi mogli odvraćati pažnju učesnicima u saobraćaju


U pravnoj državi iznad zakona su izgleda samo spomenici kraj puta. U njihovom slučaju, tradicija je prevagnula pa građani zaobilaze Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon i 9/2016 - odluka US - dalje: Zakon) kada ih postavljaju, a Zakon njih kada je uklanjanje u pitanju. I tako decenijama, pa sada pored puteva neretko viđamo mini groblja.

Da u Srbiji spomenicima mesto nije samo na groblju, pokazuje na primer put od Rume do Novog Sada, na kom u proseku na svakih 500 metara možete naići na bar jednu spomen - ploču.

Iako je Zakon jasan, i kaže da na javnom putu i njegovom zaštitnom pojasu nije dozvoljeno podizati spomenike ili druge znakove koji bi mogli odvraćati pažnju učesnicima u saobraćaju, za sada nije poznat nijedan slučaj uklanjanja takve ploče.

"To je teško prelomiti jer moramo da imamo u vidu da iza toga stoji lična tragedija, a tu onda ipak racionalno razmišljanje prestaje. Da li je Zakon iznad lične tragedije? Zakon bi trebalo da bude iznad lične tragedije, tačnije, Zakon bi trebalo da bude iznad emocija", objašnjava sociolog Žolt Lazar.

Ali, izgleda da nije. Nije najjasnije ni u čijoj su nadležnosti, jer su Putevi Srbije, Uprava saobraćajne policije i Komunalna policija do danas ostali nedorečeni. Nema odgovora ko je dužan da ih ukloni, ali ima da i akivno i pasivno utiču na bezbednost u saobraćaju.

"Ako vozilo udari u taj spomenik posledice mogu da budu teže nego da ga nije bilo. Kada govorimo o aktivnom uticaju govorimo o ometanju pažnje vozaču i da na taj način nastane saobraćajna nezgoda, odnosno da spomenik bude uzrok nastanka saobraćajne nezgode", ukazuje Boško Matović, asistent na Departmanu za saobraćaj novosadskog FTN-a.

Crkva kaže da spomen pločama nije mesto pored puta.

"Ako ti spomenici ugrožavaju saobraćaj ili i vizuelno remete ambijent mislim da ne treba tu da stoje. Pomenuo sam samo jedan efekat, pedagoški, koji je pozitivan, ali sve ostalo mislim da je neprikladno", navodi prezviter Željko Latinović.

Kult predaka, vera, običaji, sujeverje, to su razlozi zbog kojih se spomenici postavljaju, kažu sociolozi. A razlog zašto se ne uklanjaju, možda je to što nadležni smatraju da su oni odgovornost baš nekog drugog, pa se vruć krompir samo prosleđuje dalje.

Izvor: Vebsajt RTV, Vesna Spasojević, 21.04.2016.
Naslov: Redakcija