NACRT ZAKONA O ZAŠTITI ŽENA OD NASILJA: Nacrt zakona uređuje organizovanje i postupanje državnih organa radi efikasnog sprečavanja ne samo porodičnog nasilja, već i krivičnih dela protiv polne slobode. Formiraju se posebne policijske jedinice i uvode nova krivična dela, poput proganjanja i seksualnog uznemiravanja

Posebno obučena policijska jedinica, tužioci i sudije, nova krivična dela, kao što su proganjanje i seksualno uznemiravanje, umrežene institucije, hitno udaljenje nasilnika iz stana i zabrana prilaska na mesec dana, baza podataka porodičnih nasilnika - sve su to novine koje donosi Nacrt zakona o zaštiti žena od nasilja, koji bi u prvoj polovini marta 2016. godine trebalo da uđe u javnu raspravu.

Cilj zakona je da se ne ponove mračne statistike iz poslednjih godina. 2015. godine je u porodičnom nasilju, prema rečima Vesne Stanojević iz Savetovališta za borbu protiv nasilja, ubijeno 36 osoba, među kojima tri bebe. U 2013. godini čak 46!

- Nacrt zakona uređuje organizovanje i postupanje državnih organa radi efikasnog sprečavanja ne samo porodičnog nasilja, već i krivičnih dela protiv polne slobode - kaže Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

To, konkretno, znači da će postojati posebno obučena jedinica MUP specijalizovana za borbu protiv porodičnog nasilja, kao i posebno obučeni tužioci i sudije, koji će se jedino baviti ovom vrstom predmeta. Nacrt zakona navodi i spisak krivičnih dela koje će oni tretirati. Osim silovanja i obljube nad detetom, tu su i porodično nasilje, nedavanje izdržavanja, obljuba zloupotrebom položaja, proganjanje, a u okviru nekog od ovih dela biće normirano i seksualno uznemiravanje kao poseban stav. Sva ova dela biće dodatno razrađena kroz izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014).

- Domaće organizacije za zaštitu ženskih prava tražile su da uvedemo austrijski model, po kome policija ima pravo da nasilnika odmah udalji iz stana na 15 dana. Naš model predviđa da, bez obzira ko prijavi nasilje, obučeni pripadnici MUP odmah izlaze na teren i, uz pomoć psihologa, vrše procenu rizika. Nasilniku se određuje zadržavanje 48 sati. Za to vreme, policija hitno podnosi prijavu tužiocu, koji kod porodičnog suda inicira neku od zakonom predviđenih mera - objašnjava Ilić.

Prema Porodičnom zakonu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) predviđene mere su izdavanje naloga za iseljenje (nasilnika) ili za useljenje (žrtve), zabrana približavanja, zabrana uznemiravanja... Tužilaštvo i sud moraju da odreaguju za dva dana, dok je nasilnik zadržan. Mera se izriče na mesec dana, tokom kojih će žrtva moći da preduzme dalje korake, a tužilaštvo da podigne optužnicu. Ako nasilnik, uprkos meri, priđe žrtvi, ona se obraća policiji koja odmah reaguje. Prekršajni sud zbog kršenja mere može da izrekne kaznu zatvora od 60 dana.

- Ideja Nacrta zakona je da napravi nedostajući link između žrtve, policije, tužilaštva i suda, odnosno između krivičnog i građanskog zakonodavstva - kaže Ilić. - Uzor nam je "zrenjaninski model", gde koordinacioni tim sastavljen od predstavnika policije, tužilaštva, centra za socijalni rad, školstva i zdravstva, jednom nedeljno razmatra sve slučajeve porodičnog nasilja, uzroke, profile nasilnika...

Slična koordinaciona tela biće formirana na teritoriji svakog višeg suda u zemlji, a nadzor nad primenom zakona vršiće Savet za borbu protiv porodičnog nasilja pri Vladi Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 24.02.2016.
Naslov: Redakcija