Email Print

ZAKON O OKUPLJANJU GRAĐANA: Podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po ovom Zakonu, iako je isti proglašen neustavnim u aprilu 2015. godine


Srbija trenutno nema Zakon o javnom okupljaju, novi samo što nije donet, a stari Zakon o okupljanju građana ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon - dalje: Zakon) je proglašen neustavnim.

Upravo na osnovu tog starog Zakona, Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv direktorke Inicijative mladih za ljudska prava Anite Mitić, zbog sazivanja skupa u noći 10. jula 2015. godine, veče uoči obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici.

Ponoćno neprijavljeno okupljanje u julu - prekršajna prijava u januaru 2016. godine. Skup je bio reakcija na zabranu drugog skupa pod nazivom Sedam hiljada, a koji je trebalo da se održi 11. jula 2015. godine. Postoje dva razloga zbog kojih je ova prijava neodrživa, objašnjavaju u Inicijativi mladih za ljudska prava:

"Taj Zakon kojim je definisan navedeni prekršaj je proglašen neustavnim, samim tim je i taj prekršaj protivustavan. Drugi problem je što praksa Evropskog suda za ljudska prava dozvoljava spontana okupljanja, na kojima se ne remeti javni red i mir", objašnjava Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Ustavni sud je u aprilu 2015. godine proglasio Zakon o okupljanju građana neustavnim u celini. Ta odluka je stupila je na snagu šest meseci kasnije, tačnije 23. oktobra 2015. godine. Upravo zbog tih šest meseci vakuuma prijava ostaje na snazi.

"Pomenuti prekršaj se dogodio u julu, u periodu dok Zakon nije bio van snage i policija je postupala isključivo u skladu sa Zakonom", kaže se u saopštenju MUP-a.

Ovo nije bio jedini skup pomenute večeri ali, prema za sada dostupnim informacijama, jedina prekršajna prijava. Anita Mitić je označena kao organizatorka zbog svojih objava na Fejsbuku i razgovora sa policijom.

"Vrlo je moguće da će je odbaciti, da na kraju neće biti kazne ali sama činjenica da se procesuiralo mislim da šalje veoma lošu poruku. Mislim da se ovde ne radi o sprovođenju pravde, već o selektivnom sprovođenju pravde", kaže Goran Miletić iz organizacije Civil Rights Defenders.

Pravdu sada treba da sprovede prekršajni sud, koji će ili odbaciti prijavu ili voditi postupak. U ovom trenutku javno okupljanje u Srbiji je bez pravne zaštite ali ne zadugo.

Šta sme, a šta ne sme? I gde sme, a gde ne sme? Odgovori pišu u Predlogu zakona o javnom okupljanju koji će biti izglasan u Narodnoj skupštini Republike Srbije u toku ove nedelje. Tamo, između ostalog, piše da je sve preko 20 osoba javni skup, a da do 19 ljudi može predstavljati spontano okupljanje.

Izvor: Vebsajt N1 info, Jovana Štetin, 22.01.2016.
Naslov: Redakcija