ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA: Nastavni plan obuhvata izborne predmete po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih učenik obavezno bira jedan ili više predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta je verska nastava ili građansko vaspitanje. Učenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta, izborni predmet može da menja u toku ciklusa osnovnog, odnosno do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja

Neusaglašenost nastavnog plana za osnovnu školu sa fondom časova propisanim Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013) nije jedini primer nepoštovanja propisa za koji niko ne odgovara. Godinama unazad škole svesno krše Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 - autentično tumačenje i 68/2015 - dalje: Zakon) time što đacima nameću izborne predmete, umesto da im omoguće da biraju jedan, u skladu sa njihovim interesovanjima i sklonostima.

Zasada je neizvesno da li će se i ovi predmeti naći na spisku za rasterećenje učenika, jer predlog novog nastavnog plana tek treba da bude urađen. Predlog ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđana Verbića, da sadržaji koje đaci obrađuju na tim časovima mogu biti prebačeni u vannastavne aktivnosti je smislen, ali je pitanje da li će dobiti podršku u situaciji kada izborni predmeti služe, pre svega, da nastavnici dopune normu.

Zabunu najpre unosi to što se ovi predmeti razlikuju od obaveznih izbornih - građanskog vaspitanja i veronauke, a pritom su učenici obavezni da izaberu jedan. Od izbornosti u oba slučaja uglavnom nema ništa. Deci koja ne žele da pohađaju versku nastavu nameće se građansko, jer se jedan od ta dva predmeta mora izabrati, a potom im se nameće još jedan izborni. Škole su dužne da učenicima od prvog do četvrtog razreda ponude najmanje tri izborna predmeta, a starijim osnovcima najmanje četiri, od kojih se oni opredeljuju za jedan.

U praksi je, međutim, suprotno. Na početku školske godine mnogi učitelji roditeljima sugerišu koji predmet da izaberu, uz obrazloženje da će svakog narednog razreda u ponudi biti neki drugi. Tako je praktično nemoguće da dete jedan predmet pohađa više od godinu dana, čak i da to želi. Iako to u organizacionom smislu nije problem, jer izborne predmete predaju učitelji, na nivou škole postoji prećutni dogovor da učitelji drže nastavu samo svojim đacima. U višim razredima osnovne škole postoji lista izbornih predmeta, ali i tu ima manipulacija, jer se časovi uglavnom daju nastavnicima sa nepunom normom. To potvrđuju i u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).

- Zavod nije radio pravo istraživanje o efektima nastave izbornih predmeta, ali iz svakodnevnih kontakata sa nastavnicima, roditeljima i učenicima znamo da škole nude one izborne predmete koji dopunjuju normu nastavnicima koji ostaju bez časova tako da prave izbornosti u većini slučajeva nema. Zbog statusa predmeta, ni učenici ni nastavnici ove predmete ne shvataju u pravom smislu te reči, tako da je nastava nižeg kvaliteta od obaveznih predmeta - kaže Gordana Mijatović, zamenica direktora ZUOV-a.

Za izborne predmete rezervisan je jedan čas u nedeljnom rasporedu osnovaca. Oni se ocenjuju brojčano, ali ocena utiče na opšti uspeh. Izuzetak je prvi razred, u kojem se i iz ovog predmeta prvaci ocenjuju opisno.

Na listi izbornih predmeta u nižim razredima osnovne škole su lepo pisanje, narodna tradicija, ruka u testu, čuvari prirode, od igračke do računara, šah i maternji jezik sa elementima nacionalne kulture.

U višim razredima škole mogu da ponude čuvare prirode, šah, svakodnevni život u prošlosti, crtanje, slikanje i vajanje, hor i orkestar, informatiku i računarstvo, maternji jezik sa elementima nacionalne kulture i domaćinstvo (samo u sedmom razredu).

Škole krše i odredbu člana 58. Zakona koja kaže da "Savet roditelja učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta".