Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ENERGETICI


Odredbama čl. 27. do 33. Zakona o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 57/2011, 80/2011 - ispr. i 93/2012 - dalje: Zakon) regulisani su nadležnost, svrha i postupak izdavanja energetskih dozvola, vrsta pravnog akta kojim se izdaje energetska dozvola, uslovi koji moraju biti ispunjeni za izdavanje energetskih dozvola, kao i sadržaj zahteva za izdavanje energetskih dozvola.

Po osnovu navedenih zakonskih odredbi postupa se i po zahtevima za izdavanje energetskih dozvola za izgradnju elektrana snage 1 MW i više, koje kao energent koriste jedan od obnovljivih izvora energije. Obnovljivi izvori energije su: vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda i izvori geotermalne energije.

2. Odredbom člana 34. Zakona regulisano je pitanje Saglasnosti koja se pribavlja pre odobrenja za gradnju energetskih objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu i za koje se ne izdaje energetska dozvola. Kao jedini kriterijum koji Ministarstvo ceni pri izdavanju saglasnosti propisan je u stavu 1. ovog člana - da li se izgradnjom energetskog objekta obezbeđuje racionalno iskorišćenje vodnog potencijala. Iz tog razloga je bilo neophodno do kraja pooštriti uslove za dobijanje Saglasnosti, dati joj snagu upravnog akta, što drugim rečima znači obezbediti upravnosudsku zaštitu stranaka.

Ovo postaje jasnije, ako se ima u vidu da najmanje 80% lokacija za izgradnju hidroelektrana u Republici Srbiji, čine upravo hidroelektrane sa snagom do 1 MW.

Dok su bliži uslovi za izdavanje energetske dozvole, sadržina zahteva i način izdavanja energetskih dozvola regulisani važećim Pravilnikom koji je donelo Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku ("Sl. glasnik RS", br. 23/2006, 113/2008 i 50/2011), uslovi za izdavanje Saglasnosti, na osnovu člana 31. stav 3. Zakona, još uvek nisu bliže propisani.

Praktična posledica ovakvog pravnog vakuma je da Saglasnost nema status upravnog akta, što proizvodi negativne konsekvence, kao direktnu posledicu takve situacije.

3. U postupku primene Zakona uočeni su ozbiljni nedostaci u pravnoj regulativi kada su u pitanju energetske dozvole, a u još većoj meri Saglasnosti.

Analizom čl. 27 do 33. Zakona i odredaba važećeg Pravilnika koji se odnose na postupak izdavanja energetskih dozvola, pored određenih pravnih nepreciznosti, nedovoljno definisanih i blagih uslova za njihovo izdavanje, pre svega u domenu finansijskih garancija, kao poseban problem uočeno je da ne postoje odredbe kojima se nadležni organ za izdavanje dozvola ovlašćuje da izdatu dozvolu oduzme, odnosno ne produži u slučajevima propisanim Zakonom.

Predložene izmene Zakona, u ovom delu, u potpunosti bi trebalo da otklone uočeni nedostatak.

4. Analizom pomenutog člana 34. kojim je uređeno pitanje izdavanja Saglasnosti za izgradnju energetskih objekata snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu, uočeni su još veći problemi sa ozbiljnim posledicama upravo po energetski bilans, zatim učešće električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije u krajnjoj potrošnji, koji se bez promene pravne prirode akta o Saglasnosti, na osnovu predloženih izmena Zakona, ne bi mogli otkloniti.

Uočeni problemi u pravnom regulisanju režima Saglasnosti ogledaju se pre svega u:

Saglasnost se izdaje bez ograničenja roka važenja;

Saglasnost je, za razliku od energetske dozvole prenosiva, zašta ne postoji racionalno objašnjenje;

Imalac saglasnosti prema postojećoj regulativi nema nikakvih obaveza u pogledu rokova pribavljanja potrebnih dozvola za započinjanje izgradnje energetskog objekta za koji je dozvola izdata, niti obaveza obaveštavanja nadležnog organa koji je izdao Saglasnost ni o kakvim činjenicama od značaja za realizaciju cilja radi kojeg je Saglasnost izdata;

Saglasnost nema snagu upravnog akta, pa je takoreći izuzeta iz pravnog režima i odgovarajućih upravnih i upravnosudskih postupaka u kojima se rešavaju prava i obaveze stranaka;

Saglasnost se ne može povući - oduzeti bez obzira šta se dešava u pogledu izgradnje objekta.

5. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o izdavanju energetskih dozvola i saglasnosti o oduzimanju dozvola i saglasnosti, njihovom produženju, odnosno neproduženju odlučuje ministar rešenjem. Saglasnosti su izjednačene sa energetskim dozvolama u pogledu pravne prirode akta.

Na taj način, uz primenu odgovarajućih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010), zadovoljeni su materijalni i formalno-pravni uslovi za postupanje po zahtevima fizičkih i pravnih lica za izdavanje energetskih dozvola odnosno saglasnosti.

Uočeni nedostatak, koji se tiče roka važenja energetske dozvole, a posebno Saglasnosti koja po važećim propisima je vremenski neograničena, u kome imalac energetske dozvole, odnosno Saglasnosti nema po postojećim propisima nikakvu obavezu preduzimanja pravnih i faktičkih radnji u cilju izgradnje energetskih objekata, obaveštavanja, otklonjen je predloženim izmenama i dopunama Zakona (član 34a Predloga zakona).

6. Predloženim izmenama Zakona rok važenja Saglasnosti izjednačen je sa rokom važenja izdate energetske dozvole i iznosi tri godine od dana izdavanja, s tim što se na zahtev imaoca energetske dozvole, odnosno Saglasnosti taj rok može produžiti za još najviše jednu godinu. Takođe propisane su obaveze imaoca energetske dozvole, odnosno Saglasnosti kao i rokovi za njihovo ispunjenje, sa posledicom oduzimanja istih.

7. U periodu od 31. decembra 2010. godine do sada Ministarstvo je izdalo 36 energetskih dozvola za izgradnju hidroelektrana snage 1 MW i više,(član 27. Zakona), kao i jedan veći broj saglasnosti za izgradnju hidroelektrana snage do 1 MW (član 34. Zakona). Budući da nije bio propisan rok važenja, ove saglasnosti su važeće. Za energetske objekte snage 1 MW i više koji kao energente koriste i druge obnovljive izvore energije, van vodotokova, u istom periodu izdato je šest energetskih dozvola. Međutim, u praksi efekti izdatih energetskih dozvola za izgradnju elektrana osetno su manji u odnosu na očekivanja da će se njihovim izdavanjem doprineti izgradnji energetskih objekata i povećati proizvodnja električne energije u Republici Srbiji. Efekat je posebno manji u odnosu na učešće obnovljivih izvora energije, kao energenata čiju proporcionalnost, odnosno veličinu učešća u finalnoj potrošnji zahteva Direktiva 2009/28/ES Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2009. godine o promociji upotrebe energije iz obnovljivih izvora energije, te da, prema odluci Ministarskog saveta Energetske zajednice D/2012/04/MC-EnC od 9.07.2012. udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj finalnoj potrošnji u 2020. godini iznosi 27%. Bez obzira što se ovako visoko postavljeni cilj odnosi ne samo na proizvodnju električne energije, nego i na korišćenje obnovljivih izvora energije u saobraćaju i sl., očigledno je da je taj cilj teško dostižan, između ostalog i zbog problema koji postoje usled usporene izgradnje hidroelektrana.

8. Razlozi za nastajanje uočenih problema u praksi izgradnje elektrana i drugih energetskih objekata, kako je već navedeno u prethodnoj analizi, proizilaze iz zakonskih rešenja, koja na neadekvatan način regulišu ovu oblast, a mogu se svesti na sledeće:

1) u periodu od izdavanja energetske dozvole, odnosno saglasnosti pa tokom roka njenog važenja imaoci energetske dozvole, odnosno saglasnosti najčešće ne podnose zahtev za izdavanje lokacijske, odnosno građevinske dozvole ili se taj zahtev podnosi veoma kasno, iz razloga koji Ministarstvo, u funkciji nadzora ne može da prepozna zbog postojećih zakonskih rešenja;

2) imalac energetske dozvole, odnosno Saglasnosti nije solventan da bi započeo izgradnju energetskog objekta, a pre toga često mora da rešava imovinsko-pravne probleme na lokaciji na kojoj bi trebalo da se gradi energetski objekat. Važeći Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje energetske dozvole zahteva dokaz o obezbeđenim sredstvima samo u vidu pravno neobavezujuće izjave banke da će pratiti investitora u izgradnji energetskog objekta, umesto da se zahteva obezbeđenje čvrstih dokaza o obezbeđenim sredstvima plaćanja, kao što bi, na primer, bila bankarska garancija, a u slučaju izdavanja Saglasnosti ni takva minimalna obaveza nije propisana;

3) Zahtevi za izdavanje energetske dozvole, odnosno Saglasnosti mogu biti podneti od domaćih ili stranih pravnih ili fizičkih lica ili preduzetnika, što se ne može osporavati, imajući u vidu garantovanu slobodu kretanja kapitala u EU i zemljama kandidatima, ali je očigledno da se među podnosiocima zahteva ili investitorima pojavljuju i lica koja poseduju samo elementarna znanja o energetici.

Prema postojećim odredbama Zakona, kao i Pravilnika o bližim uslovima za izdavanje energetske dozvole, odnosno Saglasnosti nije moguće rešavati iznete probleme koji se tiču postupanja sa izdatim energetskim dozvolama, odnosno Saglasnostima za energetske objekte za proizvodnju električne energije, što se posebno odnosi na hidroelektrane. Tome treba dodati da se kod izgradnje hidro-elektrana pojavljuju i problemi oko izdavanja potrebnih saglasnosti i dozvola od ministarstva nadležnog za upravljanje vodama i šumama, što sve utiče na tempo izgradnje elektrana, tako da taj postupak može trajati i više godina. Imajući u vidu da postojeća pravna regulativa nije dovoljna za rešavanje iznetih problema odnosno protivpravnosti, bilo je potrebno po hitnom postupku izvršiti neophodne izmene i dopune Zakona, ali i drugih zakona koji su od uticaja na rešavanje problema u energetici, kao i podzakonskih akata koji proističu na osnovu tih zakona.

Kompletan teksta Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici možete preuzeti putem linka: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/4363-12.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 23.12.2012.