Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

PRIMENA ZAKONA O UNAKRSNOJ KONTROLI PRIHODA I IMOVINE


Od naredne godine unakrsna kontrola prihoda i imovine bi trebalo da zaživi u praksi.

  • Od 15. januara do 31. marta 2013. godine je rok da građani sami prijave sve što imaju, ukoliko to premašuje 35 miliona dinara.
  • "Vlasnici vrednije imovine narednih godina prijavljivaće samo promene u vlasništvu - objašnjavaju u Ministarstvu finansija i privrede. - Imajući u vidu da je u toku objedinjavanje svih baza podataka u informacioni sistem Poreske uprave, koji se, takođe, bitno unapređuje, ne očekuje se da će i sledeće godine biti potrebno podnošenje nove informative poreske prijave".
  • "Mi trenutno radimo na projektu masovne procene tržišne vrednosti nepokretnosti u Srbiji", kažu za Večernje novosti u Katastru Srbije. "Ide se ka jednom javno dostupnom registru tržišnih cena nepokretnosti. Cene se uzimaju iz kupoprodajnih ugovora, mada u njima nisu obavezno i realni iznosi. Realni su kada se nekretnine kupuju preko hipotekarnih kredita, pa banka brine o sigurnosti kredita".
  • Poreznici neće utvrđivati da li vlasnici imaju pokriće za imovinu koju su nasledili ili dobili na poklon. Uslov je, međutim, da postoje dokazi da su je na taj način stekli. I naravno, da su tada platili odgovarajući porez.

"Verujem da će biti velikog otpora primeni ovog zakona", kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Tu je širok krug malih preduzetnika koji su smatrali da je utaja poreza uobičajena stvar. Tu su tajkuni koji su možda deo dohotka i prijavljivali, a deo nisu. Treća grupa su kriminalci, koji su nelegalno stekli imovinu. Svi oni će pružati veliki otpor".  

Unakrsna kontrola prihoda i imovine poreznike bi trebalo da dovede do dva nova izvora prihoda. Najpre, do imovine na koju do sada nije plaćen nikakav porez, a potom i do prihoda koji su se u džepove pojedinaca slivali mimo bilo kakve evidencije.  

"Primena Zakona o unakrsnoj kontroli je od ključne važnosti, kako za suzbijanje sive ekonomije, tako i za otkrivanja bogatstva stečenog nelegalnim kriminalnim aktivnostima ", dodaje Arsić. "Bitno je da se to uradi na sistematski način, da se počne od onih koji imaju najveće bogatstvo i da se ono uporedi sa njihovim primanjima, koja su tokom prethodne decenije prijavili Poreskoj uprvi. Mislim da bi prvi korak trebalo da bude da se ta imovina oporezuje sa 20 odsto, ali i da se proveri da li je legalno stečena. Ako nije, ta imovina bi mogla da se oduzme".  

Hiljade onih koji do sada nisu prijavljivali svoje zarade i imetak, u pokušaju da izbegnu poreznike mogli bi deo imovine da prepišu rodbini, ili - firmi. I to je, kažu poznavaoci, normalna stvar. Voditi ličnu imovinu na firmu nije nelegalno. Ukoliko članovi porodice postanu vlasnici vrednih nepokretnosti, onda će oni moratu da dokazuju kako su je stekli.  

"Moguće je da efekat neće biti velik, jer će širok krug ljudi tvrditi da su dobili nasledstvo, poklon", zaključuje Arsić. "Neće se to lako utvrditi. Posebno što tu treba biti oprezan da se ne oduzme imovina onima koji su je legalno stekli, ali možda nisu sačuvali sve dokaze".  

Poseban zadatak, trenutno ne tako lako izvodljiv, jeste kontrola imovine naših građana u inostranstvu. Namera poreznika je da i nju uzmu u obzir, ali je istina da bez saradnje sa kolegama iz poreskih uprava tih zemalja - to neće biti moguće.  

Prihode pevača u inostranstvu biće moguće proveriti razmenom informacija sa državama sa kojima Srbija ima potpisan sporazum o razmeni podataka - objasnio je nedavno Ivan Simič, v. d. direktora Poreske uprave. Tako će biti moguće proveriti koliko je organizator nastupa u inostranstvu platio pevaču za njegov nastup. Znači, pevač je morao da plati neku vrstu akontacije u državi u kojoj ima nastup, a razliku mora da plati u Srbiji, ako do nje dođe".  

"Poreznici će u prvoj fazi biti usmereni na kontrolu prijave imovine u Srbiji", kažu u Ministarstvu finansija i privrede. "Ako neko ne prijavi imovinu, ona će se lako naći preko drugih evidencija i registara. Imovina koja se nalazi u inostranstvu, neće se naći na dnevnom redu u ovom trenutku, ali u nekim drugim postupcima kasnije će i to biti utvrđivano. Zasada se očekuje da će poreski obveznici tu imovinu prijaviti u informativnoj poreskoj prijavi".

  • Savetnica ministra finansija Milica Bisić kaže za B92 da to nije novi porez već obaveza određene kategorije građana da podnesu informativnu prijavu.

    "Poreska uprava može da pozove lice da dostavi podatke za oporezivanje. Imovina veća od 35 miliona dinara se oporezuje sa stopom od 20 odsto. U tu imovinu ulaze nepokretnosti, vlasništu u preduzećima, gotov novac, ušteđevina. Ukoliko prihodi koji se oporezuju objašnjavaju vrednost imovine onda nema poreza a ako ne onda se ta razlika oporezuje po stopi od 20 odsto", kaže Bisićeva.

    Šta u slučaju kada neko uzme kredit za stan, da li se i vrednost tog kredita računa u imovinu koja se oporezuje?

    Vi dokazujete izvore prihoda za kupovinu nepokretnosti, uzimanje kredita je legitiman izvor za kupovinu stana tako da nema mesta oporezivanju.

    Da li vam se ova ideja za oporezivanje javila po ugledu na franscuskog predsednika Fransoa Olanda koji je poznat po tome što je uveo poreze za bogate?

    Ne, ovo je postupak koji obezbeđuje da poreski obveznici plate porez na ukupne prihode po već spomenutoj jedinstvenoj stopi od 20 odsto.

    Da li imate neke procene koliko bi novca moglo da se slije u budžet od ovog poreza?

    Postoje procene ali treba da se zna da kada su prihodi u pitanju postoje veliki rasponi. Potrebno je vreme da se obrade podaci. Ne bih spekulisala sa brojem prihodima. A i suštinski cilj je da se unapredi poreska kultura u Srbiji.
Izvor: Tanjug