VIŠI SUD U BEOGRADU: 26 predmeta pred posebnim odeljenjima za organizovani kriminal i ratne zločine vodi se između pet i 10 godina

Čak 26 predmeta pred posebnim odeljenjima za organizovani kriminal i ratne zločine u Beogradu, vodi se između pet i 10 godina, pokazali su najnoviji podaci Visokog kasacionog suda i Višeg suda u Beogradu.

U Višem sudu kažu i da se 89 slučajeva iz oba odeljenja vode kao stari, jer traju duže od dve godine. Najveći broj predmeta traje između tri i pet godina - 32.

- Najduži postupak, kad je reč o organizovanom kriminalu, dug je deceniju i jedan mesec, a kada su u pitanju ratni zločini - osam godina i 11 meseci - navodi se u dopisu Višeg suda.

U odnosu na broj predmeta u radu, posebna odeljenja spadaju u sudove sa najvećim brojem starih slučajeva. Zvaničnog odgovora na pitanje zašto je to tako nema, a nezvanično sudije kažu da su u pitanju suđenja sa velikim brojem okrivljenih i obimnom dokumentacijom. Uz to, imaju problem sa manjkom sudnica, posebno od kad se renovira Palata pravde, gde su koristili najveću sudnicu baš za slučajeve sa mnoštvom optuženih.

I predsednik Društva sudija Srbije, Dragana Boljević, slaže se da na dužinu trajanja ovih postupaka utiče njihova složena struktura (mnogo optuženih za više isprepletanih dela).

- Sve je još komplikovanije od uvođenja tužilačke istrage, gde i okrivljeni ima pravo na veštaka, pa se nalazi često ne podudaraju i potrebno je raditi superveštačenja. Pred posebnim odeljenjima se ne vodi zapisnik, nego stenogram, pa se predmet od 70.000 strana smatra malim - kaže Boljević.

Ona ne isključuje ni mogućnost da optuženja nisu dovoljno dobro pripremljena, jer su tužioci prebukirani otkad vode istragu.

Za poslednje dve godine u Odeljenju za organizovani kriminal objavljeno je 67 presuda, od čega 56 osuđujućih, dok je u Odeljenju za ratne zločine bilo 13 presuda, od čega osam osuđujućih. Na osnovu sporazuma o priznanju krivice u oba odeljenja izrečeno je 186 presuda (dve za ratne zločine).

Već dugo se govori da bi bolje bilo da Specijalni sud i postane sud, umesto da bude i dalje posebno odeljenje, jer bi se tako njegove sudije birale kao i sve ostale. Problematične su i duplo veće plate, na koje je čak i Venecijanska komisija imala primedbe, nazvavši ih "preterano velikodušnim". Dešava se da sudijski saradnik u Specijalnom sudu ima veću platu od sudije Apelacionog suda. "Specijalne sudije" imaju i kola, vozača i obezbeđenje. Mada se plata pravda rizikom posla, činjenica je da su od dvadesetak sudija ubijenih u poslednjih četvrt veka, devedeset odsto parničari ili izvršne sudije.

Izvor: Vebsajt Novosti, N. Bijelić - V. Crnjanski Spasojević, 22.11. 2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija