ZAKON O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMA: Propis se ne primenjuje na javno-privatna partnerstva, sa ili bez elemenata koncesije, ako bi se to partnerstvo zasnivalo na međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija zaključila sa jednom ili više država radi zajedničkog sprovođenja ili korišćenja projekata
Od usvajanja Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 - dalje: Zakon) 22. novembra 2011. godine, nadležna Komisija odobrila je 31 projekat, pokazuju podaci Ministarstva privrede. Polovina tih projekata ugovorena je 2015. godine. Takav oblik investiranja u javne usluge Srbija ne koristi dovoljno, ocenjuju stručnjaci.
Zbog nedostatka novca, Grad Beograd se odlučio za partnerstvo sa privatnicima koji, osim što ulažu finansijska sredstva u gradske projekte, nude znanje i iskustvo. Plan im je da u narednom periodu, između ostalog, zajedno izgrade fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, zamene liftove i javnu rasvetu. Uskoro bi mogli da budu potpisani i prvi ugovori vredni više stotina miliona evra.
Gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, kaže da se trenutno realizuje projekat javno- privatnog partnerstva za javni gradski prevoz kako bi se privukli privatni prevoznici koji bi zajedno sa GSP-om vozili građane od 1. januara 2016. godine, što je projekat na 10 godina.
"Želimo da pronađemo partnera koji će zajedno sa Gradom Beogradom izgraditi postrojenje za proizvodnju struje iz otpada i koji će nam srediti deponiju Vinču kako bismo sredili i ekološki problem koji imamo s obzirom na to da je Vinča najneurednija deponija u ovom delu Evrope", navodi gradonačelnik.
Javno- privatno partnerstvo se u mnogim državama odavno primenjuje. Na primer, u Francuskoj se realizuje od sredine 19. veka. Takva rešenja mogu biti korisna za građane, ali samo ako je procedura potpuno transparentna. Stručna javnost poziva nadležne da na svom sajtu objave registar zaključenih ugovora.
"Pre nekoliko meseci reagovao je i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, tražio je da se taj registar formira. Veliki je problem što se ne može nadzirati kako neko sprovodi obaveze ukoliko nemate javno objavljen ugovor", napominje Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, očekuje da će izrada registra biti okončana do kraja 2015. godine i dodaje da, ako dođe do probijanja roka, to neće biti dugo.
Za stručnjake je sporno to što je Zakonom propisano da se on ne primenjuje u slučaju kada Srbija uđe u javno- privatno partnerstvo sa strancima na osnovu međunarodnog sporazuma. Kažu da je tako ostavljen prostor za korupciju, jer se ne primenjuju ni zakonske odredbe koje treba da je spreče.
"Sve ono što je javno privatno partnerstvo ne mora da prolazi redovne procedure ako je pokriveno međudržavnim sporazumom", ukazuje Stevanović.
Pre odluke o ulasku u javno privatno partnerstvo neophodno je da se uradi studija opravdanosti koja treba da pokaže koliko su isplativi ili neisplativi neki drugi oblici rešavanja određenog problema.
ZAKON O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMA ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011)
Član 3
Ovaj zakon se ne primenjuje na javno-privatna partnerstva, sa ili bez elemenata koncesije, ako bi:
1) uspostavljanje javno-privatnog partnerstva zahtevalo stavljanje na uvid informacije čije bi otkrivanje ugrozilo bezbednost Republike Srbije;
2) se to partnerstvo zasnivalo na međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija zaključila sa jednom ili više država radi zajedničkog sprovođenja ili korišćenja projekata;
3) predmet tog partnerstva bila eksploatacija javne telekomunikacione mreže, odnosno pružanje telekomunikacionih usluga.
Naslov: Redakcija