Email Print

PREDSTAVLJANJE AKCIONIH PLANOVA O PREGOVARAČKIM POGLAVLJIMA 23 I 24 U BRISELU


Čak dve trećine prekršajnih postupaka u Srbiji zastari jer osoba protiv koje je podneta prijava nije pronađena na adresi na kojoj je prijavljena. Ovo se posebno odnosi na veće gradove. Osim prekršilaca koji neće da prime sudske pozive, a iza sebe imaju i po 70-80 prekršaja, odgovornost snosi i Pošta, kaže Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu.

- Dva su glavna uzroka zbog kojih postupci i osuđujuće presude padaju u zastaru - objašnjava Marinović. - Jedan jeste činjenica da stotine hiljada ljudi ne žive na adresama na kojima su prijavljeni, a u 95 odsto slučajeva nemamo adresu eventualnog radnog mesta. Drugi uzrok je postupanje Pošte.

Pošta se i dalje pridržava uputstva o dostavljanju preporučenih pošiljki iz 2007. godine, umesto Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013 i 13/2016). Tako poštari, ako ne nađu ljude na kućnoj adresi, ostavljaju u sandučetu dopis da ovi u roku od pet dana mogu da podignu pošiljku u najbližoj poštanskoj ekspozituri. Umesto toga, od 1. marta 2014. godine, trebalo bi da im ostave obaveštenje da u roku od 15 dana treba da se jave u pisarnicu suda pred kojim je pokrenut postupak protiv njih. Ukoliko se ne jave, šesnaestog dana, poziv za sud, presuda ili drugo pismeno, kači se na oglasnu tablu suda gde stoji osam dana. Devetog dana smatra se da je poziv uručen, odnosno da je presuda stupila na pravnu snagu.

- S obzirom na to da Pošta ne poštuje zakonsku odredbu o uručenju, mi moramo ponovo da pozivamo stranku, a svako slanje poziva nanovo plaćamo. Dešava se da jedno pismeno šaljemo pet-šest puta, pa je jasno zašto se Pošti isplati da ga ne uruči - kaže Marinović.

Mini radna grupa, koju je formiralo Ministarstvo pravde, sačinila je tekst uputstva o dostavljanju svih sudskih pismena, bez obzira na to da li je reč o prekršaju, krivici ili izvršenju, i ono bi uskoro trebalo da stupi na snagu, i Pošta će morati da ga se pridržava.

Najveći broj ljudi pokušava da izbegne sudsku dostavu kad su u pitanju saobraćajni prekršaji, ali tu su i ilegalni taksisti. Mnogi od njih imaju na desetine prijava, a po broju zastarelih saobraćajnih prekršaja u samom vrhu je jedan poznati glumac.

U 19 odsto slučajeva razlog za zastarelost postupka je nemoć policije da privede osobu po naredbi prekršajnog suda.

- Policajci nemaju pravo da po našem nalogu upadnu ljudima u stan, a kada pokušaju da pronađu neko lice susreću se sa svim i svačim - od izgovora srodnika da je na putu i da će se vratiti za pola godine, do toga da ne žele da otvore vrata, iako se iz stana čuje žamor. Ponekad puste i pse.

Prekršajni sud može da raspiše opštu naredbu za privođenje, koja podrazumeva hapšenje osobe ma gde se ona nalazila, prilikom rutinske kontrole ili na granici. Ova mera se, ipak, retko koristi jer za nju moraju da budu ispunjeni rigorozni uslovi. Naravno, dok traje celo ovo zamešateljstvo vreme neumitno teče i nastupa zastara.

- Opšti rok zastare za većinu prekršaja je godinu dana, kada je u pitanju pokretanje postupka, odnosno dve godine za pravosnažno okončanje. Mnoge osuđujuće presude propadaju jer nisu uručene u tom roku. Zato se Marinović zalaže da se ovaj rok produži, kao u Hrvatskoj, gde traje četiri godine.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 21.10.2016.
Naslov: Redakcija