Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



U ZAKONIMA KOJI REGULIŠU RAD VLADE, PARLAMENTA I MINISTARSTAVA NEMA ODREDABA KOJE KAŽU DA VISOKI FUNKCIONERI MORAJU DA BUDU ISKLJUČIVO DRŽAVLJANI SRBIJE


Dvojno državljanstvo visokih funkcionera Srbije nije zabranjeno, a sve što nije zabranjeno – dozvoljeno je. Stručnjaci kažu da o tome ne postoje nikakvi propisi, ali da razlozi morala i pristojnosti nalažu da se preispita mogu li državni funkcionera imati dve majke države. Ako neko ima i drugo državljanstvo, onda se postavlja i logično pitanje – čije interese zastupa i za koga radi.

U zakonima koji regulišu rad vlade, parlamenta, ministarstava i državne uprave nema odredaba koje kažu da, na primer, članovi vlade, predsednik parlamenta ili državni sekretari mogu biti isključivo državljani Srbije.

Direktor Instituta za uporedno pravo dr Jovan Ćirić kaže da državljanstvo postavljenih funkcionera u Srbiji nije rešeno nijednim propisom, ali da to i nije pravno već etičko pitanje.

– Dvojno državljanstvo visokih funkcionera moralno je problematično. Formalno-pravno nema nikakvih smetnji, ali u „ozbiljnim” državama ne bi mogao da bude ministar ili predsednik parlamenta neko ko ima dvojno državljanstvo. Austrija čak i za obične građane traži ispis iz drugog državljanstva, to je uslov da bi se dobilo austrijsko državljanstvo, a kod nas najviši funkcioneri mogu imati dvojno državljanstvo – kaže Ćirić.

On podseća da kandidati za studije na Kriminalističko-policijskoj akademiji prolaze detaljne bezbednosne provere, pa ne mogu da postanu studenti ako imaju dedu koji je možda nekada izdao ček bez pokrića.

– S druge strane, imali smo najviše državne funkcionere sa stranim državljanstvom. Ako je reč o funkcionerima sa hrvatskim pasošem, ne treba zaboraviti da su Srbija i Hrvatska ne tako davno bile u neprijateljskim odnosima, iako je poslednjih godina došlo do znatnog poboljšanja međudržavnih odnosa – dodaje Ćirić.

Profesor dr Milan Škulić kaže da nema nikakve formalne zabrane da najviši srpski funkcioneri budu državljani i druge zemlje, ali smatra da to nije u redu.

– Dvojno državljanstvo visokih predstavnika Srbije može da izazove bojazan u pogledu lojalnosti funkcionera. Državljanstvo podrazumeva jedan viši stepen lojalnosti svojoj zemlji, a to se naročito očekuje od ljudi koji obavljaju državne funkcije. Očekuje se da su oni privrženiji Srbiji od običnih građana i podrazumeva se da rade u interesu Srbije – kaže dr Škulić.

Dvojno državljanstvo zabranjeno je u mnogim zemljama i za obične građane, pa kada neko traži državljanstvo, a već je državljanin neke druge zemlje, od njega se zahteva da se odrekne tog državljanstva.

– U tim državama postoji jedna vrsta prećutnog stava da kao što neko ne može imati dve majke tako ne može imati ni dve države – kaže profesor.

Kod nas, međutim, to nije slučaj. Dvojno državljanstvo je dozvoljeno i čak je poželjno jer se na taj način omogućava rešavanje nekih praktičnih problema, posebno kada je reč o ljudima rođenim na teritorijama nekadašnjih jugoslovenskih republika, ili kada je reč o našim gastarbajterima u zapadnoj Evropi.

– Međutim, kada je reč o visokim državnim funkcionerima, čak i onda kada nema formalne zabrane posedovanja dvostrukog državljanstva, to može biti veoma osetljivo pitanje i nije baš najukusnije imati istovremeno pasoš i svoje države i neke druge države, a uz to još i diplomatski pasoš. Treba napraviti razliku i između toga da li su državljanstvo druge države, pa i njen pasoš uz to, stečeni pre nego što je neko postao funkcioner, ili čak i pre nego što je počeo da se bavi politikom. Važno je i to da li je neko rođen u drugoj državi ili je na neki drugi način povezan sa njom, tako da se na to pitanje ne može gledati baš sasvim jednostrano i moraju se uzeti u obzir i takve okolnosti – objašnjava Škulić.

Za Srbiju je, kako kaže, zapravo normalno da toleriše dvojno državljanstvo građana, jer je mala država, sa mnogo sunarodnika u inostranstvu, a pri tom višenacionalna.

– Zato je verovatno smatrano opravdanim da pojedinci, koji su bili strani državljani, ili su imali naše i strano državljanstvo, zauzimaju i neku važnu poziciju u našem državnom aparatu, pa je tako na primer u našoj bližoj istoriji Milan Panić, iako državljanin SAD, bio predsednik savezne vlade a čuveni Dragoslav Avramović, Deda Avram, bio je guverner Narodne banke i imao dvojno državljanstvo. To su izuzeci koji imaju svoj rezon, ali opet to moraju biti izuzeci i siguran sam da većini građana, bez obzira na pravnu regulativu u odnosu na to pitanje, ne zvuči baš najsimpatičnije kada visoki državni funkcioneri imaju dvojno državljanstvo – kaže dr Škulić.

Kada je konkretno reč o hrvatskim pasošima funkcionera, iako je poslednjih godina dosta rađeno na poboljšanju odnosa sa Hrvatskom kao susednom državom, verovatno da zbog istorije naših doskorašnjih odnosa i tragičnog raspleta na teritoriji nekadašnje SFRJ, upravo hrvatsko državljanstvo naših funkcionera, uz srpsko, može kod nekih građana izazivati i određeno podozrenje. Između Hrvatske i Srbije aktuelan je i spor pred Međunarodnim sudom pravde. Hrvatska je Srbiju tužila za genocid, a Srbija je podnela protivtužbu.

– Naravno, hrvatsko državljanstvo ne treba poistovetiti sa delovanjem funkcionera i sa nekom apriornom nelojalnošću srpskoj državi – kaže dr Škulić.

On podseća da kandidat za predsednika SAD ne može biti neko ko nije rođen u toj zemlji. U vreme predsedničke kampanje, republikanci su tvrdili da Barak Obama nije rođen u SAD, ali je dokazano da je ipak rođen tamo:

– Možda grešim ali mi nije najsimpatičnije da najviši funkcioneri Republike Srbije imaju dvojno državljanstvo. Možda bi trebalo razmisliti o nekoj vrti pravne zabrane, bar kada je reč o funkcionerima – zaključio je profesor Milan Škulić.

O primerima visokih funkcionera sa dvojnim državljanstvom u novijoj istoriji Srbije govorilo se i ranije. Tako je jedan bivši ministar upitan hoće li odlučiti da li će i nadalje imati i „crnogorski i srpski pasoš” novinarima odgovorio da je to njegova privatna stvar, drugi nije negirao da ima i francuski pasoš, a jedan ambasador ima pasoš zemlje u kojoj nas je predstavljao.22.10.2012.

Izvor: B92, Aleksandra Petrović