ZAKON O PREKRŠAJIMA: Naplata kazni je povećana zahvaljujući uvođenju prekršajnog naloga i sporazuma o priznanju prekršaja

Prekršajni sudovi povećali su naplatu kazni sa 30 na 40 miliona evra godišnje. Ovaj podatak izneo je na zlatiborskom savetovanju pravnika, Zoran Pašalić, predsednik Prekršajnog apelacionog suda.

– Zakon o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013), koji se primenjuje od 1. marta 2014. godine, dao je izuzetno dobre rezultate. Naplata kazni je povećana zahvaljujući uvođenju prekršajnog naloga i sporazuma o priznanju prekršaja. Problem je u tome što u prekršajnim sudovima stalno imamo od 800.000 do 900.000 predmeta, koje rešava samo 609 sudija – rekao je Pašalić.

Nedovoljan broj sudija za ogroman posao bio je i jedan od razloga da se uvede prekršajni nalog za kazne u fiksnom iznosu, koje građani plaćaju po upola manjoj ceni ako to urade u roku od osam dana. Do sada je, kaže Pašalić, izvršeno na stotine hiljada naloga.

Iako su prekršajni sudovi nadležni i za devizne, poreske i carinske prekršaje, kao i za prekršaje u privredi, upravi i u radnim odnosima, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, najveći broj predmeta, oko 85 odsto, jesu prekršaji iz Zakona o bezbednosti saobraćajana putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US i 55/2014). Svaki građanin koji prebrzo vozi, koji upravlja bez dozvole ili pijan, biće novčano kažnjen od 100.000 do 120.000 dinara. Tolika je plata sudija osnovnih sudova, dok je dohodak sudije za prekršaje znatno manji i iznosi oko 80.000 dinara.

Novac od kazne za saobraćajni prekršaj ide direktno u budžet Republike Srbije, a nije poznato koliki procenat od takve kazne dolazi iz državnog budžeta u prekršajne sudove. Takozvani pravosudni budžet Visokog saveta sudstva je samo adresa sa koje se isplaćuju sudijske plate, ali on nije povećan zbog uvećanja novčanih kazni. Štaviše, sudije za prekršaje imaju najmanje plate i najlošije uslove rada u odnosu na sve druge sudije u Srbiji. Pri tome ne rade ništa manje od drugih, mnogi čak i mnogo više. Stručnost i odgovornost, kao i rizici koje nosi sudijski posao, takođe nisu manji. U prekršajnim sudovima nema ni dovoljno sudijskih pomoćnika, a ni sudnica, pa se radi od jutra do večeri, u dve smene.

Podatak o povećanju naplate kazni, koje je izneo na Zlatiboru predsednik Prekršajnog apelacionog suda i Udruženja sudija za prekršaje Srbije, načeo je i pitanje statusa prekršajnih sudova i sudija, kao i osetljivu temu o pravosudnom budžetu, koji je i dalje samo delimično u nadležnosti Visokog saveta sudstva.

Mnogi od ukupno 45 sudova za prekršaje imaju loše uslove rada. Zgrade im često ne liče na sud. Samo državna zastava na zgradi govori o tome da je reč o državnom organu. Za sve troškove sudova, za sudnice, kancelarije, sredstva za rad i plate ostalih zaposlenih, koji nisu sudije, nadležno je Ministarstvo pravde. Već godinama se govori o osnivanju pravosudnog budžeta, u koji bi se slivao sav novac od kazni i sav novac od sudskih taksi. Iz tog budžeta bi se finansiralo sve u pravosuđu, od papira i olovke, preko službenih vozila, do sudijskih plata. Pravosudnim budžetom bi trebalo da upravlja Visoki savet sudstva, ali za sada ovo telo samo prima iz državnog budžeta novac za isplatu sudijskih plata, pa se o pravoj finansijskoj nezavisnosti sudstva za sada ne može govoriti.

Sudije za prekršaje imaju ideje o tome da se osnuje poseban "prekršajni budžet", u koji bi se slivao određeni procenat od naplaćenih prekršajnih kazni. Od tog novca, svaki od 45 sudova za prekršaje u Srbiji imao bi mogućnosti za znatno bolje uslove rada, a verovatno i za povećanje plata sudija.

Drugi deo novca od naplaćenih kazni u prekršajnim sudovima ostajao bi u državnom budžetu i bio bi namenjen prvenstveno poboljšanju bezbednosti saobraćaja. Za sada je to samo dobra ideja. Nesavesni vozači bili bi privremeno isključeni iz saobraćaja, zbog oduzimanja vozačke dozvole na određeni period, a novac od kazne iz njihovog džepa bio bi iskorišćen tamo gde je i oduzet – na drumu i u sudu.

Izvor: Vebsajt Politika, 23.09.2015.