Email Print

JAVNI DUG SRBIJE DO KRAJA GODINE 60 ODSTO BDP ŠTO JE 15% VIŠE OD ZAKONSKI DOZVOLJENOG MAKSIMUMA


  • Javni dug Srbije mogao bi do kraja godine da se uveća na 60 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je 15 procenata više od zakonski dozvoljenog maksimuma, upozorio je danas profesor beogradske Bankarske akademije Zoran Grubišić.

U zemljama EU visina javnog duga je ograničena na 60 odsto vrednosti BDP, a mnoge članice te grupacije osetno "probijaju" taj limit. Ali, kako objašnjava Grubišić, neke od tih zemalja, pre svih Nemačka, nemaju problema zbog toga, jer je reč o vrlo jakim i stabilnim ekonomijama, za razliku od naše.

Grubišić veliko učešće javnog duga u BDP-u objašnjava, pre svega, nepovoljnim kursom domaće novčne jedinice, jer su zaduženja Srbije uglavnom u stranoj valuti, dok su prihodi privrede u dinarima.

"Zbog toga će učešće javnog duga u BDP-u rasti, čak i ako ne bude novih zaduženja", ukazao je Grubišić.

Ekspert je istakao da unutrašnji javni dug najvećim delom obuhvata obveznice stare devizne štednje, kojima će se poslovati na tržištu do 2016. godine, kada će se taj dug smanjiti.

Država i dalje na unutrašnjem tržištu prodaje svoje obveznice, ali bi bilo bolje ići na kreditne aranžmane spolja, jer bi mogli biti povoljniji, uključujući i aranžman sa MMF-om, smatra Grubišić.

Prema njegovim rečima, Srbija je sada prinuđena "na kupovinu vremena novim zaduživanjem", a u toj situaciji je važno da ide na povoljnije dugoročnije aranžmane, što se već ispoljilo kao trend.

Prema oceni ekonomista, rast javnog duga Srbije u drugom tromesečju ove godine na 54,7 odsto vrednosti BDP-a, je posledica i pogrešnog privrednog modela koji je u Srbiji primenjivan u proteklim godinama.

Najnoviji podaci NBS pokazuju da je javni dug Republike Srbije na kraju juna iznosio 15,3 milijarde evra i u odnosu na kraj marta povećan je za 674 miliona evra, a ukupan spoljni dug bio je 24,1 milijardu evra.

  • Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić tvrdi da su loš privredni model, koji je primenjivan u Srbiji počev od 2001. godine, ali i relativno visoka javna potrošnja glavni "krivci" ubrzane ekspanzije javnog duga.

"U protekloj deceniji je, umesto proizvodnog, razvijan sektor usluga koji se zasniva na uvozu, a mnogi prihodi, kao oni od privatizacije, više nisu dostupni", istakao je Savić, objašnjavajući razloge bujanja javnog duga.

Pošto nema priliva u budžet, država će morati dalje da se zadužuje, kako bi ispunjavala svoje obaveze prema kreditorima i korisnicima budžetskih sredstava, kazao je Savić, napominjući da ohrabruje to što se struktura spoljnog duga promenila, jer se smanjilo učešće kratkoročnih, u korist dugoročnih koji su povoljniji.

  • Ekonomski analitičar Saša Đogović se slaže da će država sada morati dalje da se zadužuje, iako je već visoko zadužena sa slabim ekonomskim performansama, ali situaciju otežava snižen kreditni rejting.

On smatra da je visok javni dug posledica ekonomske politike prethodne vlade, jer su sva sredstva iz budžeta išla u potrošnju, a ne u investicije i da bi bilo dobro sklopiti novi aranžman sa MMF-om, jer bi to poslalo poruku stabilnosti, u situaciji kada je smanjen kreditni rejting.

U zemlji trenutno nema razvoja biznisa, pa nema ni prihoda za budžet, tvrdi Đogović.

On ističe da je do pada spoljne zaduženosti privatnog sektora došlo zbog krize, pa se taj deo naše privrede ponaša racionalnije, jer nema previše mogućnosti za nova zaduživanja, a mnoga preduzeća su u bankrotu i likvidaciji, pošto nema porudžbina.

Izvor: Tanjug

<<< Nazad na ostale vesti