ZAKON O RADU: ZAKON NE REŠAVA PROBLEM NEISPLAĆIVANJA ZARADA

Uvođenje obračunskog listića kao izvršne isprave koja bi radnicima trebalo da olakša naplatu neisplaćenih zarada, a predviđena je izmenama Zakona o radu, je nedovoljna i država bi trebalo kroz zakone bolje da uredi tu oblast, izjavio je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

"Država bi trebalo da kroz zakonodavstvo uredi taj odnos, kao što je to urađeno u većini zemalja, i da zajedno sa obračunom zarade poslodavac u prvi isplatni red stavi isplatu zarada", rekao je Atanacković za Tanjug.

To znači da bi država morala da kao obavezu uvede da je poslodavac dužan da uz poreze i doprinose na plate, isplati i zaradu, objasnio je on.

Nikome nije u interesu da se lanac dugovanja širi, jer ako zaposleni ne dobije zaradu onda ne može da izmiruje svoje račune niti ima za osnovne životne potrebe, rekao je Atanacković.

"Niko ne radi iz hobija, nego radi da bi dobio zaradu. Neodgovorna je država koja ne sankcioniše neredovnu isplatu zarada", istakao je Atanacković naglasivši da se redovna isplata zarada ne sme ostaviti na dobru volju i moralnost poslodavaca, nego se kao i svuda u svetu, to mora zakonima precizno urediti.

On je naglasio da će Unija poslodavaca Srbije predložiti vladi neka rešenja koja bi mogla da doprinesu da se u tom segmentu uspostavi sistem i podsetio da se i zemlje iz okruženja suočavaju sa sličnim problemima, pa je tako Hrvatska objavila spisak kompanija koje nisu isplatile zarade.

Ministar rada Aleksandar Vulin rekao je da će uvođenje obračunskog listića kao izvršne isprave omogućiti da radnik može preko suda da naplati zaradu koju mu poslodavac nije isplatio, pod uslovom da na računu firme ima novaca.

Vulin je naglasio da od sada neće biti moguće da poslodavac ima novca za optlatu kredita banke, a da ne isplati radniku zaradu.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić smatra da će to u praksi biti teško ostvarivo.

"Šta će se desiti ako na desetine hiljada radnika u istom momentu preda javnu ispravu našim sudovima, koji su ionako zagušeni? Šta će se desiti ako poslodavac uloži prigovor, da je, na primer, pogrešio u obračunu broja sati? Čim se uloži prigovor ide se na parnicu, a čim se uđe u parnicu dolazimo na ono što i sada imamo - sudski postupak koji traje dugo", objasnila je Savić.

Ona je podsetila da je ASNS predlagao da se, kao i u većini evropskih zemalja, zakonom predvidi da ukoliko poslodavac nije isplatio radniku zaradu dva meseca, trećeg meseca ide u stečaj.

Pod pretnjom stečaja i poslodavci bi se drugačije ponašali, istakla je Savić navodeći da ukoliko su zakonom radnici dovedeni u red - da tačno znaju svoja prava i obaveze, onda je to moralo da bude učinjeno i sa poslodavcima.

Predsednik Konfederacije slobodinik sindikata Ivica Cvetanović veruje da će uvođenje instituta platnog listića kao javne isprave dati rezultate, ukazujući da zakonske izmene predviđaju i da je poslodavac dužan da vodi mesečnu evidenciju zarada, a da u protivnom može biti kažnjen u iznosu od 100.000 dinara za firmu i 50.000 dinara za ovlašćeno lice.

"Ako se povežu te dve odredbe onda smo napravili veliki pomak, jer će poslodavci biti u obavezi da redovno isplaćuju zaradu", smatra Cvetanović.