Email Print

NACRT IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU BIĆE DOSTUPAN JAVNOSTI OVE NEDELJE


Radna grupa Ministartva pravde i državne uprave će ove sedmice objaviti Nacrt izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je u srpsko pravosuđe uveo privatne izvršitelje, a suočava se sa kritikama da otvara vrata korupciji i kršenjima ljudskih prava. Nacrt bi trebalo ponovo da uvede mogućnost odlaganja izvršenja koje nije samo u interesu dužnika već često i poverioca jer tako dužnik dobija priliku da se finansijski konsoliduje i možda otplati dug. Nova rešenja u zakonu bi takođe trebalo da stanu na put mogućoj monopolizaciji profesije budući da je naplata dugovanja za komunalije u isključivoj nadležnosti privatnih izvršitelja, a preduzeća sama biraju izvršitelja.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić izjavio je 21. juna u Palati Srbije da ove nedelje na sajtu Ministarstva pravde treba očekivati Nacrte zakona o izmenama i dopunama zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), Zakona u parničnom postupku i Zakona o vanparničnom postupku.

ZIO je usvojen u maju 2011. godine u sklopu vrlo kritikovane pravosudne reforme. Donet je po hitnom postupku, glasovima tadašnje vladajuće koalicije, u paketu sa još nekoliko važnih zakona, nakon što je taj tekst krajem 2010. godine dobio zeleno svetlo od dva stručnjaka iz Holandije i Hrvatske koje je angažovao Savet Evrope.

Tokom kratke parlamentarne rasprave, tada vladajuća većina nije prihvatala brojne amandmane opozicionih poslanika, koji su pored ostalog tvrdili da je uvođenje privatnih izvršitelja neustavno, što se vidi iz transkripata skupštinskih sednica na sajtu www.otvoreniparlament.com.

Privatni izvršitelji su dobili isključivu nadležnost za prinudnu naplatu dugova za komunalije, što je rešenje koje su poslanici tadašnje opozicije takođe veoma kritikovali, upozoravajući da bi se ceo taj segment zakona mogao naći pred Ustavnim sudom.

Zamerke se pored ostalog odnose na izuzetno sužena prava dužnika i znatno smanjenje njihove mogućnosti da pristupe pravdi, pored ostalog zbog ukidanja svake mogućnosti odlaganja izvršenja, povratka u pređašnje stanje i revizije postupka, kao i zbog nepreglednog postupka za otklanjanje nepravilnosti u radu privatnih izvršitelja.

Najoštrije primedbe ukazuju na surovost i nepravičnost Zakona i mogućnost da građani usled nepostojanja delotvornog pravnog leka tuže državu pred međunarodnim sudom za ljudska pava u Strazburu.

Prva, radna verzija izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju objavljena je na sajtu Ministarstva pravde 23. novembra 2012, a u odnosu na nju, nova verzija "u velikoj meri ostaje ista", rečeno je EurAktivu u Ministarstvu.

Novembarska verzija predviđa vraćanje mogućnosti odlaganja izvršenja. Ona je, doduše, postojala u nacrtu osnovnog Zakona, koji je predstavljen 2010. godine, ali se nije našla u završnom predlogu, koji je usvojen u Skupštini u maju 2011. godine.

Iz završnog predloga takođe je uklonjena mogućnost da dužnik ulaganjem prigovora odloži izvršenje u postupku za namirenje dugova za komunalije. U Zakonu kakav je na snazi, nijedan prigovor utuženog potrošača komunalnih usluga ne odlaže izvršenje, pa čak ni prigovor da je dug sve vreme plaćen ili da je dug u celosti zastareo.

Susepenzivnost prigovora je vraćena u novembarskoj verziji izmena i dopuna, a novina je što bi takav prigovor mogli da ulože i dužnici i poverioci.

Stručnjaci su ukazivali da odlaganje izvršenja nije samo u interesu dužnika, već ponekad i poverilaca, budući da bi dužnik odlaganjem dobio šansu da se finansijski konsoliduje i plati svoja dugovanja.

U novembarskoj, radnoj verziji izmena i dopuna, proširen je i broj razloga za ulaganje prigovora u postupku za namirenje komunalnih i sličnih usluga.

Profesorka na Pravnom fakultetu Union Vesna Rakić Vodinelić je izjavila za agenciju Beta da novembarski nacrt takođe pokušava da razbije mogućnost da pojedini izvršitelji uspostave monopol za prinudnu naplatu komunalnih i sličnih usluga.

Prema njenim rečima, taj monopol bi se mogao javiti usled toga što javno komunalno produzeće samo odlučuje kog izvršitelja uzima za posao, "što otvara i pitanje javnih nabavki za usluge izvršitelja koje ovim zakonom nisu ni propisane".

Zakonodavac sada pokušava da razbije taj monopol odredbom da će mesno biti nadležan onaj izvršitelj na čijem području dužnik ima prebivalište, rekla je Rakić Vodinelić.

Mediji su ovih dana javili o "pravom ratu na strukovnoj skupštini izvršitelja" oko toga ko od njih dobija najviše predmeta za prinudnu naplatu dugovanja za komunalije i da je sukob toliko eskalirao da se uključio ministar pravde Nikola Selaković.

Posle sastanka sa predstavnicima Komore izvršitelja u februaru, Selaković je izdao saopštenje u kojem se, pored ostalog, ukazuje na opasnost od stvaranja "kartela izvršitelja". Takođe je naveo da se ne sme dozvoliti da građani percepiraju privatne izvršitelje kao uterivače dugova.

Ministarstvo pravde je ovih dana najavilo da će se, radi sprečavanja korupcije, predmeti za prinudnu naplatu dodeljivati izvršiteljima po redosledu, i da će to biti organizovano preko Komore izvršitelja - kompjuterski.

U prvih godinu dana, privatni izvršitelji su se, prema sopstvenom priznanju, najviše bavili naplatom potraživanja za komunalne usluge s obzirom da im je ona u isključivoj nadležnosti.

Nekoliko meseci pošto su počeli da rade, pojedini izvršitelji su izjavljivali u medijima da čak 90 odsto njihovog angažovanja otpada na prinudnu naplatu komunalija a ostatak na izvršavanje sudskih presuda.

U međuvremenu, kako izvršitelji tvrde, povećao se udeo postupanja po sudskim presudama, ali su komunalije i dalje najčešći razlog angažmana.

Izvor: Beta, EurActiv.rs, 23.6.2013.