Email Print

NACRT ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih, i to: principi, ciljevi, ishodi, standardi obrazovanja i vaspitanja, znanja, veština i stavova (u daljem tekstu: kompetencije), način i uslovi za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), kao i druga pitanja od značaja za obrazovanje i vaspitanje.

Ovim zakonom uređuju se i radni odnosi zaposlenih u ustanovi.

Srednje vojno obrazovanje uređuje se posebnim zakonom u sistemu odbrane i ovim zakonom.

Termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Obrazovanje i vaspitanje

Član 2.

Sistem obrazovanja i vaspitanja obuhvata predškolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Specifičnosti obavljanja delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog obrazovanja i vaspitanja i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih, uređuju se posebnim zakonom.

Pravo na obrazovanje i vaspitanje

Član 3.

Svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje.

Državljani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje.

Lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu, dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Lice sa izuzetnim sposobnostima imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove posebne obrazovne i vaspitne potrebe, u obrazovno-vaspitnom sistemu, u posebnim odeljenjima ili posebnoj školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Strani državljani i lica tražioci državljanstva imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na način propisan za državljane Republike Srbije.

Pravo na besplatno obrazovanje

Član 4.

U ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave obezbeđuje se besplatno:

1) vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u školu, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;
2) osnovno obrazovanje i vaspitanje učenika i odraslih, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;
3) srednje obrazovanje redovnih i vanrednih učenika, pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Redovan učenik jeste lice koje je u prvom razredu srednjeg obrazovanja i obrazovanja za rad mlađe od 17 godina, a vanredan učenik - lice starije od 17 godina.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, i lice sa izuzetnim sposobnostima mlađe od 17 godina može da stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ministar).

Izuzetno od stava 2. ovog člana, lice starije od 17 godina koje je prethodne školske godine završilo osnovnu školu u trajanju od osam godina, može u narednoj školskoj godini upisati srednju školu u svojstvu redovnog učenika.

Uzrast lica koje stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje uređuje se posebnim zakonom.

Lice koje je steklo srednje obrazovanje, a želi da se prekvalifikuje ili dokvalifikuje, stekne specijalističko ili majstorsko obrazovanje, plaća školarinu.

Izuzetno, lica koje se iz zdravstvenih razloga prekvalifikuju ili dokvalifikuju ne plaćaju školarinu.

Visinu školarine utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), prema vrstama obrazovanja i vaspitanja, s tim da se pojedini vanredni učenici - lica starija od 17 godina iz stava 2. ovog člana mogu osloboditi plaćanja školarine, radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja i vaspitanja.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može da se opredeli i za upis u privatnu ustanovu, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika da se opredeli za sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kod kuće, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja.

Upotreba jezika

Član 5.

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.

Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom jeziku, a u skladu sa posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku ili dvojezično na stranom jeziku i na jeziku i pismu nacionalne manjine, a u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad za lice koja koristi znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja, može da se izvodi na znakovnom jeziku i pomoću sredstava tog jezika.

Kada se obrazovanje stiče na jeziku nacionalne manjine, stranom jeziku ili dvojezično, učenje srpskog jezika je obavezno.

Kvalitet obrazovanja i vaspitanja

Član 6.

Elementi kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, su:

1) ciljevi obrazovanja i vacpitanja;
2) kurikulum;
3) obrazovni standardi;
4) kompetencije učenika;
5) obuhvat i briga o osetljivim kategorijama dece i učenika;
6) okruženje za učenje;
7) kompetencije i profesionalni razvoj nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, direktora i sekretara;
8) saradnja sa širom zajednicom;
9) nezavisno vrednovanje ostvarenosti ciljeva obrazovanja i rezultata učenja;
10) samovrednovanje, praćenje i nezavisno vrednovanje rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, direktora i sekretara;
11) sistem upravljanja;
12) definisanje standarda prostora i opreme ustanove i
13) odgovarajući materijalni i finansijski resursi.

Opšti principi obrazovanja i vaspitanja

Član 7.

Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle:

1) jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na društvenoj pravednosti i principu jednakih šansi bez diskriminacije;
2) usmerenost obrazovanja i vaspitanja na dete i učenika kroz raznovrsne oblike nastave, učenja i ocenjivanja kojima se izlazi u susret različitim potrebama učenika, razvija motivacija za učenje i podiže kvalitet postignuća;
3) poštovanje ljudskih prava i prava svakog deteta, učenika i odraslog i uvažavanje ljudskog dostojanstva; obrazovanje i vaspitanje u demokratski uređenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguje otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u svetu, posvećenostosnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, poštenja i odgovornosti i u kojoj je osigurano puno poštovanje prava deteta, učenika i odraslog;
4) visok kvalitet obrazovanja i vaspitanja za sve; kvalitetno i uravnoteženo obrazovanje i vaspitanje, zasnovano na tekovinama i dostignućima savremene

nauke, primena dostignuća naučnih disciplina važnih za proces obrazovanja i vaspitanja i prilagođenih uzrasnim i ličnim obrazovnim potrebama svakog deteta, učenika i odraslog;
5) celoživotno učenje, koje uključuje sve oblike učenja i znači učestvovanje u različitim oblicima obrazovnih aktivnosti tokom života, sa ciljem stalnog unapređivanja potrebnih ličnih, građanskih, društvenih i radnih kompetencija;
6) obrazovanje i vaspitanje zasnovano na kompetencijama u skladu sa strateškim i funkcionalnim okvirom za planiranje i ostvarivanje procesa obrazovanja i vaspitanja, čime se stvaraju uslovi i pruža podrška za razvoj svih kompetencija;
7) kompetentnost i profesionalna etika koja podrazumeva visoku stručnost nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, direktora i sekretara, stalni profesionalni ravoj i visok nivo profesionalne odgovornosti i etičnosti;
8) horizontalna i vertikalna prohodnost kojom se osigurava mogućnost da učenici i odrasli tokom obrazovanja promene vrstu obrazovanja (horizontalna prohodnost) i mogućnost daljeg obrazovanja i sticanja višeg nivoa obrazovanja (vertikalna prohodnost);
9) demokratičnost kroz uključenost svih učesnika u sistemu obrazovanja i vaspitanja u stvaranju i sprovođenju obrazovnih politika, poštujući potrebe i prava uz obaveze i odgovornosti;
10) autonomija ustanove kroz planiranje i ostvarivanje odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja poštujući specifičnosti ustanove i lokalne sredine;

U ostvarivanju principa, posebna pažnja posvećuje se:

1) saradnji sa porodicom, uključivanjem roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, radi uspešnog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja, i vaspitanja zapošljavanja, lokalnom zajednicom i širom društvenom sredinom;
2) obezbeđivanju prelaska deteta, odnosno učenika u sledeći nivo obrazovanja i vaspitanja i ostvarivanju kontinuiteta u obrazovanju i vaspitanju;
3) mogućnosti da učenici i odrasli sa izuzetnim sposobnostima (talentovani i obdareni), bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup odgovarajućim nivoima obrazovanja i vaspitanja i ustanovama, kao i identifikaciji, praćenju i stimulisanju učenika sa izuzetnim sposobnostima, kao budućeg naučnog i preduzetničkog potencijala;
4) mogućnosti da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja i vaspitanja u ustanovama, a lica smeštena u ustanove socijalne zaštite, deca, učenici i odrasli sa zdravstvenim problemima ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smeštaja u ustanovi i tokom bolničkog i kućnog lečenja;
5) smanjenju stope osipanja iz sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno lica iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva i nerazvijenih područja, lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih lica sa specifičnim teškoćama u učenju i podršci njihovom ponovnom uključenju u sistem, u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja;
6) karijernom vođenju i savetovanju zaposlenih, učenika i odraslih usmerenom ka ličnom razvoju pojedinca i napredovanju u obrazovnom i profesionalnom smislu;
7) ostvarivanju prava na obrazovanje i uključivanjem u sistem obrazovanja i vaspitanja na različitim uzrastima i nivoima, bez ugrožavanja drugih prava deteta i drugih ljudskih prava;
8) saradnji sa učenicima, radi uspešnog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja, kao i ostvarivanja odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Ciljevi obrazovanja i vaspitanja

Član 8.

Osnovni ciljevi obrazovanja i vaspitanja su:

1) obezbeđivanje dobrobiti i podrška celovitom razvoju deteta, učenika i odraslog;
2) obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj deteta, učenika i odraslog;
3) širi obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem i sveobuhvatna uključenost učenika u sistem obrazovanja i vaspitanja;
4) razvijanje i praktikovanje zdravih životnih stilova, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti;
5) razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine i ekološke etike;
6) kontinuirano unapređivanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja i vaspitanja zasnovanog na proverenim naučnim saznanjima i obrazovnoj praksi;
7) razvijanje kompetencija za snalaženje i aktivno učešće u savremenom društvu koje se menja;
8) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj svakog deteta, učenika i odraslog, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;
9) razvijanje ključnih kompetencija za celoživotno učenje, međupredmetnih kompetencija i stručnih kompetencija u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama tržišta rada i razvojem savremene nauke i tehnologije;
10) razvoj svesti o sebi, stvaralačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja, motivacije za učenje, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izražavanja svog mišljenja;
11) osposobljavanje za donošenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budućeg života;
12) razvijanje osećanja solidarnosti, konstruktivne saradnje sa drugima, sposobnosti za timski rad i negovanje drugarstva i prijateljstva;
13) razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanje različitosti;
14) razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine;
15) povećanje efikasnosti upotrebe svih resursa obrazovanja i vaspitanja, završavanje obrazovanja i vaspitanja u predviđenom roku sa minimalnim produžetkom trajanja i smanjenim napuštanjem školovanja;
16) povećanje efikasnosti obrazovanja i vaspitanja i unapređivanje obrazovnog nivoa stanovništva Republike Srbije.

Ishodi obrazovanja i vaspitanja

Član 9.

Ishodi obrazovanja i vaspitanja su jasni iskazi o tome šta se od učenika očekuje da zna, razume i da je sposoban da pokaže, odnosno uradi nakon završenog odgovarajućeg nivoa obrazovanja i vaspitanja.

Ishodi obrazovanja i vaspitanja su osnova su za planiranje, praćenje i vrednovanje obrazovanja i vaspitanja.

Ishodi obrazovanja i vaspitanja predstavljaju sposobnost učenika da:

1) izrazi i tumači ideje misli, osećanja, činjenice i stavove u usmenoj i pisanoj formi;
2) prikuplja, analizira, organizuje i kritički procenjuje informacije;
3) koristi srpski jezik, odnosno jezik nacinalne manjine i strani jezik u zavisnosti od kulturnog nasleđa i sredine, potreba i interesovanja;
4) efikasno i kritički koristi naučna i tehnološka znanja, uz pokazivanje odgovornosti prema svom životu, životu drugih i životnoj sredini;
5) radi efikasno sa drugima kao članovi tima, grupe, organizacije i zajednice;
6) zna kako da uči;
7) ume da razlikuje činjenice od interpretacija;
8) primenjuje matematičko mišljenje i znanje u cilju rešavanja niza problema u svakodnevnim situacijama;
9) pouzdano, kritički i odgovorno prema sebi i drugima koristi digitalne tehnologije;
10) odgovorno i efikasno upravlja sobom i svojim aktivnostima;
11) efikasno i konstruktivno učestvuje u radnom i društvenom životu, posebno u rastućoj raznolikosti društava i rešavanju sukoba;
12) pokreće i spremno prihvata promene, preuzima odgovornost i ima preduzetnički pristup i jasnu orijentaciju ka ostvarenju ciljeva i postizanju uspeha;
13) ostvaruje ideje, planira i upravlja projektima radi postizanja ciljeva koji doprinose ličnoj afirmaciji i razvoju, društvenoj ili privrednoj aktivnosti;
14) shvata svet kao celinu povezanih sistema i prilikom rešavanja konkretnih problema razume da nisu izolovani;
15) ima svest o sopstvenoj kulturi i raznolikosti kultura, uvažava značaj kreativnog izražavanja ideja, iskustava i osećanja putem niza medija, uključujući muziku, književnost, izvođačke i vizuelne umetnosti.

Ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja obezbeđuje se ukupnim obrazovno-vaspitnim procesom na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja, kroz sve oblike, načine i sadržaje rada.

Standardi obrazovanja i vaspitanja

Član 10.

Standardi obrazovanja i vaspitanja predstavljaju skup normi na osnovu kojih se vrši procena kvaliteta u sistemu obrazovanja i vaspitanja, i to:

1) standardi postignuća učenika;
2) standardi kvaliteta rada ustanove;
3) standardi kvaliteta udžbenika;
4) standardi kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;
5) standardi kompetencija direktora.

Ključne kompetencije za celoživotno učenje

Član 11.

Ključne kompetencije predstavljaju skup integrisanih znanja, veština i stavova koji su potrebni svakom pojedincu za lično ispunjenje i razvoj, uključivanje u društveni život i zapošljavanje. Ključne kompetencije su primenjive u mnogim situacijama i kontekstima i višenamenske, odnosno mogu se koristiti za rešavanje raznih vrsta problema, kao i za obavljanje raznih tipova zadataka. Ključne kompetencije su preduslov za adekvatno obavljanje životnih i radnih zadataka i buduće učenje. Ovaj skup znanja, veština i stavova bi trebalo da bude razvijen na kraju obaveznog školovanja ili obuke i treba da služi kao osnova za dalje učenje u procesu celoživotnog učenja.

Ključne kompetencije za celoživotno učenje su:

1) komunikacija na maternjem jeziku: sposobnost izražavanja i tumačenja koncepata, misli, osećanja, činjenica i mišljenja u usmenoj ili pisanoj formi;
2) komunikacija na stranom jeziku: sposobnost izražavanja i tumačenja koncepata, misli, osećanja, činjenica i mišljenja u usmenoj ili pisanoj formi uključujući veštine posredovanja sumiranjem, tumačenjem, prevođenjem, parafraziranjem i na druge načine, kao i interkulturalno razumevanje;
3) matematičke, naučne i tehnološke kompetencije: osnovno numeričko rezonovanje, razumevanje sveta prirode, sposobnost primene znanja i tehnologije za ljudske potrebe (medicina, transport, komunikacije i dr.);
4) digitalna kompetencija: samopouzdano i kritičko korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija za rad, odmor i komunikaciju;
5) učenje učenja: sposobnost da se efektivno upravlja sopstvenim učenjem: planiranje, upravljanje vremenom i informacijama, sposobnost da se prevaziđu prepreke kako bi se uspešno učilo, korišćenje prethodnih znanja i veština, primena znanja i veština u različitim situacijama, individualno i/ili u grupi;
6) društvene i građanske kompetencije: sposobnost da se efikasno i konstruktivno učestvuje u društvenom i radnom životu i da se angažuju u aktivnom i demokratskom učešću, posebno u rastuće raznolikim zajednicama;
7) osećaj za inicijativu i preduzetništvo: sposobnost da se ideje pretvore u akciju kroz kreativnost, inovativnost i preuzimanje rizika, kao i sposobnost za planiranje i upravljanje projektima;
8) kulturološka osvešćenost i izražavanje: sposobnost da se shvati značaj kreativnih ideja, iskustava i emocija u različitim medijima: muzika, književnost, ples, likovna umetnost i drugo.

Kompetencije iz stava 1. ovog člana, osim okvira tradicionalnih školskih predmeta, obuhvataju i angažuju školska znanja na pripremi učenika da budu konkurentni i funkcionalni u sadašnjem i budućem obrazovnom i profesionalnom prostoru i da kompetentno i aktivno realizuju svoje građanske uloge.

Opšte međupredmetne kompetencije

Član 12.

Cilj orijentacije ka opštim međupredmetnim kompetencijama i ključnim kompetencijama je dinamičnije i angažovanije kombinovanje znanja, veština i stavova relevantnih za različite realne kontekste koji zahtevaju njihovu funkcionalnu primenu.

Opšte međupredmetne kompetencije zasnivaju se na ključnim kompetencijama. Razvijaju kroz nastavu svih predmeta, primenjive su u različitim situacijama i kontekstima pri rešavanju različitih problema i zadataka i neophodne svim učenicima za lično ostvarenje i razvoj, uključivanje u društvene tokove i zapošljavanje i čine osnovu za celoživotno učenje.

Opšte međupredmetne kompetencije za kraj obaveznog osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, su:

1. Kompetencija za učenje;
2. Odgovorno učešće u demokratskom društvu;
3. Estetička kompetencija;
4. Komunikacija;
5. Odgovoran odnos prema okolini;
6. Odgovoran odnos prema zdravlju;
7. Preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu;
8. Rad sa podacima i informacijama;
9. Rešavanje problema;
10. Saradnja;
11. Digitalna kompetencija.

Opšte međupredmetne kompetencije za kraj srednjeg obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, su:

1. Kompetencija za celoživotno učenje;
2. Komunikacija;
3. Rad sa podacima i informacijama;
4. Digitalna kompetencija;
5. Rešavanje problema;
6. Saradnja;
7. Odgovorno učešće u demokratskom društvu;
8. Odgovoran odnos prema zdravlju;
9. Odgovoran odnos prema okolini;
10. Estetička kompetencija;
11. Preduzimljivost i preduzetnička kompetencija.

Delatnost obrazovanja i vaspitanja

Član 13.

Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova.

Vojno obrazovanje ostvaruju srednje vojne škole, u skladu sa posebnim zakonom.

Na osnivanje i rad ustanove iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o javnim službama.

Način obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan je ovim zakonom i posebnim zakonima u oblasti obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: poseban zakon).

Ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada

Član 14.

U ustanovi vaspitno-obrazovni, obrazovno-vaspitni i vaspitni rad (u daljem tekstu: obrazovno-vaspitni rad) obavljaju: nastavnik, vaspitač i stručni saradnik.

U obavljanju obrazovno-vaspitnog rada nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku mogu da pomažu i druga lica, u skladu sa ovim zakonom.

Škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, u skladu sa posebnim zakonom.

Nastava može da se ostvaruje i kao nastava kod kuće i nastava na daljinu u skladu sa posebnim zakonom.

Deo programa obrazovanja i vaspitanja u praktičnoj nastavi može da ostvaruje privredno društvo, drugo pravno ili fizičko lice, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje dualno obrazovanje.

U privrednom društvu ili drugom pravnom licu iz stava 5. ovog člana obrazovno-vaspitni rad obavlja nastavnik praktične nastave, koordinator učenja kroz rad i instruktor koji ispunjava uslove propisane posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti ustanove kojima se ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja i postižu propisani ciljevi i standardi postignuća, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

Evidencije i javne isprave

Član 15.

Ustanova vodi propisanu evidenciju u papirnom i elektronskom obliku i izdaje javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Javna isprava izdata suprotno ovom i posebnom zakonu - ništava je.

Svaka javna isprava sadrži Mali grb Republike Srbije.

Srednje vojne škole vode evidenciju i izdaju javne isprave u skladu sa ovim i posebnim zakonom u oblasti odbrane.

Svi vidovi prikupljanja, obrade, objavljivanja i korišćenja podataka sprovode se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Nadzor

Član 16.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo, u skladu sa zakonom.

II. OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Upis dece u predškolsku ustanovu

Član 17.

U predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

U predškolsku ustanovu upisuju se sva deca u godini pred polazak u školu.

Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program, s tim da ima pravo da izabere predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu.

Predškolska ustanova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna škola koja ostvaruje predškolski program, a čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, dužni su da upišu svako dete radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, bez obzira na prebivalište roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Pohađanje programa iz stava 4. ovog člana u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave - besplatno je.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program o deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa, u skladu sa posebnim zakonom.

Upis učenika u osnovnu školu

Član 18.

Upisom u prvi razred dete stiče svojstvo učenika.

U prvi razred upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina.

Izuzetno, detetu može da se odloži upis u prvi razred za godinu dana, u skladu sa posebnim zakonom.

Dete koje ima od šest do šest i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu.

Škola je dužna da organizuje proveru spremnosti iz stava 4. ovog člana.

Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred, na osnovu prethodne provere znanja.

Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, pedagoga i psihologa škole uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes deteta.

Bliži uslovi za upis učenika u osnovnu školu uređuju se posebnim zakonom.

Upis učenika u srednju školu

Član 19.

U prvi razred srednje škole upisuju se lica sa stečenim osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem, u skladu sa posebnim zakonom.

U prvi razred srednje škole koja ostvaruje programe muzičkog i baletskog obrazovanja, prilagođen ili individualizovani školski program za učenike sa izuzetnim sposobnostima, kao i individualni obrazovni plan za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, upisuju se lica u skladu sa posebnim zakonom.

Izuzetno, pojedina lica ili grupe lica mogu da se upišu u srednju školu pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa merilima i po postupku koji propiše ministar.

Nakon završenog srednjeg obrazovanja i vaspitanja u srednju školu može da se upiše lice radi prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalističkog ili majstorskog obrazovanja, u skladu sa posebnim zakonom.

U srednju školu može da se upiše i lice sa stečenim ili završenim osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem radi stručnog osposobljavanja, odnosno obučavanja.

Izuzetno, odrasli koji stiče osnovno obrazovanje može uporedo da pohađa propisani ili odobreni program obuke u srednjoj školi.

Upis u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju

Član 20.

U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, dete, odnosno učenik upisuje se na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Upis u muzičku, odnosno baletsku školu

Član 21.

U osnovnu muzičku, odnosno osnovnu baletsku školu može da se upiše dete i učenik osnovne i srednje škole koji položi prijemni ispit za utvrđivanje muzičke, odnosno baletske sposobnosti.

Učenik koji nije završio prvi ciklus osnovne muzičke, odnosno osnovne baletske škole može da se upiše u drugi ciklus nakon položenog ispita za proveru znanja.

Učenik osnovne muzičke ili osnovne baletske škole može da nastavi sticanje muzičkog, odnosno baletskog obrazovanja i vaspitanja po jedinstvenom školskom programu za talente, ako se utvrdi da ima izuzetne muzičke, odnosno baletske sposobnosti.

Odgovornost za upis i redovno pohađanje nastave

Član 22.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovoran je za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike, o deci koja treba da se upišu u prvi razred najkasnije do kraja februara tekuće godine za narednu školsku godinu.

Škola je dužna da, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, o odluci po njegovom zahtevu za upis deteta van područja škole.

Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i jedinicu lokalne samouprave o detetu koje nije upisano u prvi razred, najkasnije 15 dana pre početka školske godine.

Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o učeniku koji neredovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohađanja nastave.

Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik po prijemu obaveštenja iz stava 5. ovoga člana ne obezbedi da u roku od tri dana učenik nastavi redovno da pohađa nastavu, škola odmah obaveštava jedinicu lokalne samouprave.

Upis dece u predškolsku ustanovu i upis učenika u osnovnu i srednju školu uređeni su posebnim zakonom.

Upis stranih državljana i lica bez državljanstva

Član 23.

Strani državljanin i lice bez državljanstva upisuju se u ustanovu iz člana 53. ovog zakona i ostvaruju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na način propisan zakonom za državljane Republike Srbije.

Za decu i učenike iz stava 1. ovog člana, za prognana i raseljena lica i decu i učenike koji su vraćeni u zemlju na osnovu sporazuma o readmisiji, koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadržaje od značaja za nastavak obrazovanja i vaspitanja, ustanova organizuje učenje jezika, pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu koje donosi ministar.

Dete stranog državljanina, dok boravi u Republici Srbiji, ima pravo da pohađa nastavu maternjeg jezika i kulture, besplatno pod uslovom reciprociteta ili na teret roditelja, u prostorijama ustanove koju odredi organ jedinice lokalne samouprave.

Trajanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja

Član 24.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u trajanju utvrđenom programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Program pripreme deteta pred polazak u osnovnu školu, kao deo predškolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predškolski program) traje četiri sata dnevno, najmanje devet meseci i ostvaruje ga vaspitač.

Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Član 25.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa u skladu sa posebnim zakonom.

Osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje traje od dve do šest, a baletsko četiri godine i ostvaruju se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa posebnim zakonom.

Osnovno obrazovanje odraslih organizuje se po razredima od prvog do osmog razreda i traje od tri do pet godina, u skladu sa posebnim zakonom.

Trajanje srednjeg obrazovanja i vaspitanja i stručnog usavršavanja

Član 26.

Srednje obrazovanje i vaspitanje traje tri ili četiri godine, u skladu sa posebnim zakonom.

Specijalističko i majstorsko obrazovanje traje od godinu do dve godine, u skladu sa posebnim zakonom.

Trajanje drugih oblika stručnog obrazovanja

Član 27.

Obrazovanje za rad traje dve godine.

Stručno osposobljavanje i obuka traju do godinu dana, u skladu sa propisanim, odnosno odobrenim programom.

Školska i radna godina

Član 28.

Obrazovno-vaspitni rad škole ostvaruje se u toku školske godine, koja počinje 1. septembra, a završava se 31. avgusta naredne godine.

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodišta.

Učenici imaju školski raspust.

Vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i školskog raspusta utvrđuje se školskim kalendarom.

Školski kalendar može da se menja:

1) u izuzetnim slučajevima po odluci ministra;
2) na zahtev škole uz saglasnost ministra;
3) na zahtev jedinice lokalne samouprave uz saglasnost ministra.

Školski kalendar propisuje ministar do 1. juna tekuće godine za narednu školsku godinu.

Vaspitno-obrazovni rad predškolske ustanove ostvaruje se u toku radne godine, koja se prilagođava školskoj godini.

Vreme koje učenik provodi u školi

Član 29.

Vreme koje učenik provodi u školi izražava se u satima.

Vreme, iz stava 1. ovog člana, obuhvata:

1) časove obaveznih predmeta;
2) časove izbornih programa;
3) vreme provedeno u aktivnostima, koje su sadržane u školskom programu i u funkciji su razvoja sposobnosti, interesovanja i kreativnosti učenika.

Vreme koje učenik provodi u osnovnoj i srednjoj školi bliže se uređuje posebnim zakonom.

III. RAZVOJ, OBEZBEĐIVANJE I UNAPREĐIVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

1. MINISTARSTVO

Nadležnost Ministarstva

Član 30.

U obezbeđivanju uslova za ostvarivanje prava dece, učenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvrđenih ovim zakonom, Ministarstvo preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbeđuje ostvarivanje tih prava.

Ministarstvo obezbeđuje funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa opštim principima i ciljevima obrazovanja i vaspitanja, a naročito:

1) planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja;
2) posebno planira i prati unapređivanje kvaliteta obrazovanja na osnovu relevantnih činjenica informacionog sistema u obrazovanju, istraživanja, analiza i vrednovanja obrazovanja, odnosno planira razvoj kvaliteta obrazovanja zasnovan na čunjenicama;
3) vrši nadzor nad radom ustanova, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;
4) planira, koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama;
5) vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva obrazovanja i vaspitanja na republičkom nivou;
6) ostvaruje međunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, analizu i prenošenje stranih iskustava i evropskih programa i dostignuća;
7) obezbeđuje učešće u komparativnim i evaluacionim studijama koje se odnose na politike obrazovanja, u programima Evropske unije za saradnju u oblasti obrazovanja i obuka i učešće predstavnika Republike Srbije u radnim grupama i aktivnostima koje se organizuju u okviru Otvorenog metoda koordinacije;
8) uspostavlja i upravlja jedinstvenim informacionim sistemom prosvete u Republici Srbiji, stara se o nesmetanom protoku podataka i obezbeđuje dostupnost i zaštitu podataka;
9) vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, direktora i sekretara.

Školska uprava

Član 31.

Za obavljanje stručno-pedagoškog nadzora, spoljašnjeg vrednovanja rada ustanova, davanje podrške razvojnom planiranju i unapređivanju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvrđenih zakonom, u Ministarstvu se obrazuju organizacione jedinice za obavljanje tih poslova van sedišta Ministarstva - školske uprave, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo u okviru školske uprave:

1) obavlja stručno-pedagoški nadzor u ustanovama;
2) planira i sprovodi spoljašnje vrednovanje rada ustanova

3) prati stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, direktora i sekretara ustanove i daje predloge za stručno usavršavanje, a radi unapređivanja ličnog i profesionalnog razvoja zaposlenih i ukupnog rada ustanove;
4) daje podršku razvojnom planiranju, razvoju predškolskog, školskog i vaspitnog programa i unapređivanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao podrška samovrednovanju i sprovođenju spoljašnjeg vrednovanja;
5) učestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za područje za koje je obrazovana školska uprava i prati njegovo ostvarivanje;
6) obezbeđuje sve uslove da ustanove nesmetano unose, popunjavaju, ažuriraju i održavaju bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;
7) sarađuje sa svim nadležnim organima, službama i organizacijama na teritoriji za područje za koje je školska uprava obrazovana;
8) učestvuje u planiranju mreže ustanova;
9) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

2. SAVETI

Vrste saveta

Član 32.

Radi praćenja, omogućavanja razvoja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuju se:

1) Nacionalni prosvetni savet - za predškolsko, osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje;
2) Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih - za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje, specijalističko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad, stručno osposobljavanje i obuku.

Saveti iz stava 1. ovog člana dužni su da međusobno sarađuju i da prilikom razmatranja pitanja koja su od zajedničkog interesa usklađuju svoje stavove.

Kada saveti iz stava 1. ovog člana razmatraju pitanja koja su od opšteg značaja za oblast obrazovanja, dužni su da obezbede usaglašene stavove sa odgovarajućim savetom u čijoj su nadležnosti pitanja razvoja visokog obrazovanja.

Saveti su dužni da podnose izveštaj o svom radu i o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja Vladi i Ministarstvu najmanje dva puta godišnje, a na zahtev Ministarstva i češće.

Saveti iz stava 1. ovog člana mogu da obrazuju stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i drugih istaknutih stručnjaka i naučnika, u skladu s poslovnikom.

Stalne komisije iz stava 5. ovog člana mogu da se obrazuju i za pitanja obrazovanja i vaspitanja od posebnog interesa za nacionalne manjine.

Sredstva za rad saveta iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Vlada.

Ministarstvo je dužno da obezbedi sve uslove za obavljanje administrativno-tehničkih poslova za potrebe saveta iz stava 1. ovog člana.

Saveti iz stava 1. ovog člana donose odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.

Saveti iz stava 1. ovog člana donose poslovnik o svom radu.

Rad saveta iz stava 1. ovog člana je javan.

Predsednik saveta iz stava 1. ovog člana bira se iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Sednicama saveta iz stava 1. ovog člana može da prisustvuje predstavnik Ministarstva, Unije srednješkolaca Srbije i nadležnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, bez prava odlučivanja.

Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta

Član 33.

Nacionalni prosvetni savet ima 33 člana, uključujući i predsednika, koje imenuje Vlada, sa liste predlagača.

Predsednik i članovi Nacionalnog prosvetnog saveta su:

1) predstavnik akademika - redovnih profesora univerziteta;
2) predstavnik Matice srpske - redovnih profesora univerziteta;
3) dva predstavnika Konferencije univerziteta Srbije (u daljem tekstu: KONUS);
4) po jedan predstavnik iz reda nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, direktora ustanova sa liste koje predlažu:

(1) Savez udruženja vaspitača Srbije;
(2) Savez učitelja Republike Srbije;
(3) Društvo za srpski jezik i književnost Srbije;
(4) Društvo za strane jezike Srbije;
(5) Društvo matematičara Srbije;
(6) društava istoričara;
(7) Srpskog geografskog društva;
(8) Društva fizičara Srbije;
(9) Srpskog hemijskog društva;
(10) Srpskog biološkog društva;
(11) Srpskog filozofskog društva;
(12) Društva likovnih pedagoga Srbije;
(13) Saveza profesora fizičkog vaspitanja;
(14) Društva psihologa Srbije;
(15) Pedagoškog društva Srbije;
(16) Sociološkog društva Srbije;
(17) Društvo defektologa Srbije;
(18) udruženja direktora ustanova;
(19) Zajednice gimnazija;
(20) Zajednice srednjih stručnih škola;
(21) Zajednice muzičkih i baletskih škola;
(22) udruženja nastavnika informatike;
4) predstavnik nacionalnih saveta nacionalnih manjina;
5) predstavnik Komisije za versku nastavu u školi;
6) predstavnik Udruženja poslodavaca Srbije;
7) po jedan predstavnik četiri reprezentativna sindikata.

Članove Nacionalnog prosvetnog saveta imenuje Vlada sa lista predlagača: Srpske akademije nauka, Matice srpske, KONUS-a, strukovnih udruženja, stručnih društava i sindikata iz stava 2. ovog člana.

Vlada imenuje članove Nacionalnog prosvetnog saveta na vreme od četiri godine.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, polovini članova prvoimenovanog sastava Nacionalnog prosvetnog saveta, mandat traje dve godine.

Podnosioci lista iz stava 3. ovog člana dužni su da dostave liste kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta četiri meseca pre isteka mandata članova kojima mandat ističe.

Lista iz stava 3. ovog člana sadrži veći broj kandidata od broja članova koji se imenuju.

Ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku iz stava 5. ovog člana, Vlada imenuje članove Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda propisane strukture.

Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana zakona imenuju se sa različitih univerziteta.

Za člana Nacionalnog prosvetnog saveta ne može da bude imenovano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, lice izabrano u organ političke stranke ili organ upravljanja ustanove, lice zaposleno u Ministarstvu, Zavodu za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Pedagoškom zavodu Vojvodine, kao i predstavnik izdavača udžbenika i prosvetni inspektor.

Vlada razrešava člana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, na predlog predlagača i ako ne ispunjava svoju dužnost člana, odnosno svojim postupcima vređa ugled Nacionalnog prosvetnog saveta ili ukoliko nastupi uslov iz stava 7. ovog člana.

Ukoliko član Nacionalnog prosvetnog saveta ne ispunjava svoju dužnost, obrazloženi predlog za razrešenje Vladi može podneti i ministar.

U slučaju razrešenja člana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, imenuje se novi član do isteka mandata razrešenog člana saveta, sa odgovarajuće podnete liste.

Nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta

Član 34.

U oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet daje mišljenje:

1) o stanju obrazovanja i vaspitanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti i usaglašenosti sistema obrazovanja i vaspitanja sa evropskim principima i vrednostima;
2) o pravcima razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja;
3) Ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata, kojima se uređuju pitanja od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja;
4) o standardima postignuća;
5) o standardima i to:

(1) standardima kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitača i stručnog saradnika i njihovog profesionalnog razvoja;
(2) standardima kompetencija direktora;
(3) standardima kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava;
(4) standardima uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja;
(5) standardima kvaliteta rada ustanove;
6) na osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Okvir nacionalnog kurikuluma, planove i programe nastave i učenja osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, deo planova i programa nastave i učenja srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opšteobrazovne predmete i osnove vaspitnog programa;
7) o predlogu programa: završnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opšte i umetničke mature, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

U oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet daje predloge:

1) za smanjenje stope osipanja i ranog napuštanja obrazovnog sistema i utvrđuje predloge mera za nastavak obrazovanja dece i učenika koji su napustili sistem;
2) u vezi sa obrazovanjem i o dopunskom obrazovanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;
3) o postojanju potrebe za novim udžbenicima;
4) i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

U oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet učestvuje u:

1) pripremi strategije obrazovanja na osnovu utvrđenih pravaca razvoja predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja;
2) konsultacijama i pribavljanju mišljenja predstavnika relevantnih društvenih grupa;
3) i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Sastav Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih

Član 35.

Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih ima 17 članova, uključujući i predsednika.

Predsednika i članove Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, imenuje Vlada iz reda: istaknutih predstavnika privredne komore, zanatlija, udruženja poslodavaca, stručnjaka iz oblasti stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, privrede, zapošljavanja, rada, socijalne i omladinske politike, nastavnika iz zajednica stručnih škola i dva predstavnika reprezentativnih sindikata.

Vlada imenuje članove Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih na vreme od četiri godine.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, polovini članova prvoimenovanog sastava Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, mandat traje dve godine.

Za člana Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih ne može da bude imenovano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, lice izabrano u organ političke stranke ili organ upravljanja ustanove, lice zaposleno u Ministarstvu, Zavodu za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Pedagoškom zavodu Vojvodine, kao i predstavnik izdavača udžbenika i prosvetni inspektor.

Vlada razrešava člana Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, na predlog predlagača i ako ne ispunjava svoju dužnost člana, odnosno svojim postupcima vređa ugled Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih ili ukoliko nastupi uslov iz stava 5. ovog člana.

Ukoliko član Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih ne ispunjava svoju dužnost, obrazloženi predlog za razrešenje Vladi može podneti i ministar.

U slučaju razrešenja člana Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih pre isteka mandata, imenuje se novi član do isteka mandata razrešenog člana saveta, sa odgovarajuće podnete liste.

Nadležnost Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih

Član 36.

Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih:

1) prati i analizira stanje obrazovanja iz svoje nadležnosti, njegovu usaglašenost sa potrebama tržišta rada i predlaže mere za njegovo unapređivanje;
2) učestvuje u pripremi strategije razvoja i unapređivanja kvaliteta stručnog obrazovanja, a posebno srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih, specijalističkog i majstorskog obrazovanja, srednjeg stručnog obrazovanja i obuka lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih oblika stručnog obrazovanja (formalnog i neformalnog);
3) daje mišljenje o:

(1) posebnim standardima postignuća za srednje stručno obrazovanje;
(2) dodatnim standardima kvaliteta rada stručnih škola i škola za obrazovanje odraslih;
(3) delu planova i programa nastave i učenja za obrazovne profile, i to za stručne predmete i module srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih i programe drugih oblika stručnog obrazovanja - obrazovanja za rad, stručnog osposobljavanja i obuke;
(4) programima: specijalističkog ispita, majstorskog ispita, završnog ispita obrazovanja za rad, ispita stručnog osposobljavanja, ispita za obuku i modele priznavanja prethodno stečenih znanja i veština, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;
(5) programima stručne mature i završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja;
(6) o modelima karijernog vođenja i savetovanja.

4) daje predloge o:

(1) delu nacionalnog okvira kvalifikacija za nivo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, stručnog usavršavanja i druge oblike stručnog obrazovanja;
(2) listi obrazovnih profila;
(3) standardima kvalifikacija za nivo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, stručnog usavršavanja i drugih oblika stručnog obrazovanja;
(4) standardima programa i standardima za ostvarivanje programa stručnog osposobljavanja i obuke kada se ostvaruju prema vanškolskim propisima;
(5) potrebi za novim udžbenicima;
(6) odgovarajućim merama za prevenciju ranog napuštanja obrazovnog sistema i za nastavak obrazovanja.

5) razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje Ministarstvu u postupku pripremanja nacrta zakona, predloga propisa o mreži stručnih škola i škola za obrazovanje odraslih i drugih akata kojima se uređuju pitanja od značaja za obrazovanje iz njegove nadležnosti;
6) prati, podstiče i usmerava aktivnosti koje povezuju obrazovanje i vaspitanje i zapošljavanje i njihov uticaj na privredni razvoj;
7) povezuje i uključuje potrebe i interese socijalnih partnera sa pravcima razvoja stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih;
8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Sektorska veća

Član 37.

Sektorska veća su stručna tela koja ministar obrazuje za određene sektore rada.

Članove sektorskih veća čine predstavnici poslodavaca iz oblasti za koju je formirano sektorsko veće (oblast rada sektorskog veća), predstavnici privredne komore, strukovnih komora, udruženja poslodavaca, stručnjaka iz oblasti obrazovanja iz oblasti rada sektorskog veća, organizacije nadležne za poslove zapošljavanja, predstavnici ministarstava nadležnih za oblast rada sektorskog veća, poslove obrazovanja, zapošljavanja, rada, socijalne i omladinske politike, predstavnici zajednice stručnih škola, reprezentativnih granskih sindikata i predstavnici visokoškolskih ustanova za oblast rada sektorskog veća.

Sektorska veća:

1) analiziraju postojeće i utvrđuju potrebne kvalifikacije u određenoj oblasti rada;
2) utvrđuju predlog standarda kvalifikacija u okviru oblasti rada;
3) daju mišljenja o očekivanim ishodima učenja za pojedinačnu kvalifikaciju;
4) promovišu dijalog i neposrednu saradnju između sveta rada i obrazovanja;
5) identifikuju mogućnosti za obrazovanje, obuku i zapošljavanje;
6) razmatraju implikacije nacionalnog okvira kvalifikacija na kvalifikacije unutar oblasti rada;
7) utvrđuju standarde rada za poslove u okviru oblasti rada;
8) predlažu listu kvalifikacija po nivoima i vrstama koje mogu da se stiču priznavanjem prethodnog učenja.

Bliže uslove u pogledu oblasti rada za koje se obrazuju sektorskih veća, imenovanje članova i način rada, kao i ostala pitanja od značaja za rad sektorskih veća propisuje ministar.

3. ZAVODI

Član 38.

Radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, Republika Srbija osniva:

1) Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja;
2) Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Akte o osnivanju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zavodi) donosi Vlada.

Na osnivanje, organizaciju i rad zavoda primenjuju se propisi o javnim službama.

Radom zavoda rukovodi direktor, koga imenuje Vlada na vreme od četiri godine. Za direktora zavoda imenuje se lice koje ima profesionalni ugled i radno iskustvo u sistemu obrazovanja i vaspitanja.

O promeni naziva, sedišta i statusnoj promeni zavoda odlučuje Vlada.

Na statut i godišnji plan i program rada zavoda saglasnost daje Vlada.

Zavodi su obavezni da sarađuju po svim pitanjima obrazovanja i vaspitanja koja su od zajedničkog značaja.

Svoj rad, planove i programe rada zavodi usaglašavaju sa utvrđenim pravcima razvoja obrazovanja i vaspitanja, strategijama Vlade koje se odnose na obrazovanje i vaspitanje, planskim aktima Ministarstva, Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i aktivnostima koje se odnose na evropske integracije.

Zavodi podnose izveštaje o svom radu Vladi i ministru najmanje jedanput godišnje, a periodične izveštaje o važnim pitanjima iz delatnosti zavoda Ministarstvu.

Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

Član 39.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja i učestvuje u pripremi propisa iz nadležnosti Ministarstva, kao i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Zavod iz stava 1. ovog člana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:

1) Centar za razvoj programa i udžbenika;
2) Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
3) Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.

Zavod iz stava 1. ovog člana može da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom.

Centar za razvoj programa i udžbenika

Član 40.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za razvoj programa i udžbenika obavlja stručne poslove koji se, naročito, odnose na:

1) pripremu standarda:

(1) kvaliteta udžbenika;
(2) uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja;
2) pripremu:

(1) osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja;
(2) okvira nacionalnog kurikuluma;
(3) nastavnih planova i programa osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja na osnovu okvira nacionalnog kurikuluma;
(4) osnova vaspitnog programa za škole sa domom i domove učenika;
(5) dela nastavnog plana i programa stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opšteobrazovne predmete;
3) pripremu programa predškolskog i osnovnog obrazovanja u inostranstvu;
4) pripremu plana udžbenika osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja i učestvovanje u pripremi plana udžbenika opšteobrazovnih predmeta stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih;
5) pripremu i ostvarivanje obuke za ocenjivače kvaliteta udžbenika;
6) predlaganje ministru odobravanja udžbenika osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih;
7) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih

Član 41.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih obavlja stručne poslove koji se, naročito, odnose na:

1) pripremu standarda iz nadležnosti Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
2) pripremu dela plana i programa nastave i učenja srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja za obrazovne profile i programa završnog ispita i stručne mature na osnovu standarda kvalifikacija;
3) pripremu standarda kvalifikacija za obrazovne profile u stručnom obrazovanju;
4) pripremu dela planova i programa nastave i učenja osnovnog i srednjeg stručnog obrazovanja odraslih;
5) pripremu programa majstorskog i specijalističkog obrazovanja i njihovih ispita;
6) pripremu sadržaja programa obuke i ispita za instruktore za izvođenje praktične nastave kod poslodavca u dualnom obrazovanju;
7) pripremu modela priznavanja prethodno stečenih znanja i veština;
8) učestvovanje u pripremi standarda kvaliteta udžbenika stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih i plana udžbenika;
9) davanje stručne ocene udžbenika stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih u postupku odobravanja;
10) pripremu dela nacionalnog okvira kvalifikacija i pripremu liste kvalifikacija;
11) pripremu mreže stručnih škola i škola za obrazovanje odraslih i praćenje njene celishodnosti;
12) pripremu razvojnih projekata, analiza, istraživanja i aktivnosti koje povezuju stručno obrazovanje i zapošljavanje;
13) davanje mišljenja o ispunjenosti standarda za ostvarivanje programa stručnog osposobljavanja i obuke;
14) pomoć u koordinaciji socijalnog dijaloga i partnerstva na različitim nivoima planiranja, razvoja i ostvarivanja stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih;
15) daje inicijativu za uvođenje ogleda a ukoliko nije inicijator, prati u toku sprovođenja ogleda deo koji se odnosi na sadržaj programa ogleda i metode rada.

16) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju

Član 42.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju obavlja stručne poslove koji se, naročito, odnose na:

1) unapređivanje i razvoj standarda kompetencija za profesiju nastavnika i direktora;
2) pripremu standarda kompetencija za profesiju vaspitača i stručnog saradnika;
3) pripremu i stalno unapređivanje programa:

(1) uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika-pripravnika;
(2) za polaganje ispita za dozvolu za rad;
4) pripremu programa i ostvarivanje obuke za mentore; priprema i stalno unapređivanje kriterijuma za izbor mentora;
5) pripremu programa i ostvarivanje obuke za polaganje ispita za direktore ustanove;
6) pripremu programa ispita za direktore ustanove;
7) pripremu i ostvarivanje obuka za primenu novih nastavnih programa i koncepcije vaspitanja i obrazovanja na kojoj se oni zasnivaju;
8) učestvovanje u ostvarivanju nacionalnih i međunarodnih programa i istraživanja u oblasti profesionalnog razvoja zaposlenih;
9) pripremu i objavljivanje priručnika, vodiča i drugih didaktičkih materijala za nastavnike, vaspitače, stručne saradnike i direktore ustanova;
10) analizu stručnog usavršavanja na osnovu podataka koje Centar kontinuirano prikuplja o različitim aspektima ostvarenih oblika stručnog usavršavanja;
11) informisanje stručne javnosti o pitanjima relevantnim za stručno usavršavanje;
12) odobravanje programa i ostalih oblika stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora kao povereni posao;
13) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

Član 43.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u oblasti praćenja i vrednovanja stepena ostvarenosti opštih principa, ciljeva obrazovanja i vaspitanja, ostvarivanja standarda postignuća po nivoima i vrstama obrazovanja, kao i druge poslove, u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Zavod iz stava 1. ovog člana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:

1) Centar za osiguranje kvaliteta rada ustanova;
2) Centar za ispite;
3) Centar za međunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke poslove.

Zavod propisuje način osiguranja tajnosti i rukovanja podacima u postupku pripreme ispita, način korišćenja i arhiviranja podataka dobijenih u sprovedenim međunarodnim i nacionalnim ispitima.

Zavod je dužan da objavi izveštaj o rezultatima nacionalnih i međunarodnih ispita i istraživanja.i nacionalne izveštaje o spoljašnjem vrednovanjeu kvaliteta rada ustanova.

Centar za osiguranje kvaliteta rada ustanova

Član 44.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u okviru Centra za osiguranje kvaliteta rada ustanova obavlja sledeće stručne poslove:

1) izrada obrazovnih standarda;
2) razvija standarde kvaliteta rada ustanova;
3) učestvuje u spoljašnjem vrednovanju rada ustanova;
4) razvija metodologiju i instrumenete za samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje rada ustanova;
5) razvija i ostvaruje programe obuka u oblasti samovrednovanja;
6) razvija i ostvaruje programe obuke za procenu pedagoške dodate vrednosti škole kao pokazatelja kvaliteta rada ustanove;
7) razvija i ostvaruje programe obuka u oblasti praćenja napredovanja učenika i ocenjivanja priprema i objavljuje publikacije iz oblasti osiguranja kvaliteta rada ustanova;
8) priprema publikacije iz oblasti spoljašnjeg vrednovanja sistema, samovrednovanja ustanova i promocije kvaliteta ustanova.

Centar za ispite

Član 45.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za nacionalne ispite obavlja sledeće stručne poslove:

1) učestvuje u planiranju strategije i metodologije sprovođenja ispita

2) konstruiše zadatke, testove, ispitne materijale;
3) priprema predlog programa ispita;
4) objavljuje ispitne kataloge;
5) izrađuje i publikuje radne materijale i priručnike za pripremanje ispita;
6) učestvuje u organizaciji i sprovođenju svih vrsta nacionalnih ispitivanja uključujući završni ispit u osnovnom obrazovanju i državnu maturu u srednjem obrazovanju i vaspitanju za opšteobrazovne predmete;
7) pruža stručnu pomoć i podršku u pripremi stručne i umetničke mature;
8) učestvuje u izradi izveštaja o rezulatima nacionalnih ispitivanja;
9) razvija i ostvaruje programe obuka za kvalitetnu pripremu i sprovođenje svih faza ispita;
10) izrađuje i održava banke zadatakaza nacionalna ispitivanja.

Centar za međunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke poslove

Član 46.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za međunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke poslove obavlja sledeće stručne poslove:

1) učestvuje u planiranju strategije i metodologije spoljašnjeg vrednovanja sistema obrazovanja i vaspitanja;
2) učestvuje u sprovođenju međunarodnih i drugih istraživanja od značaja za kvalitet obrazovanja i vaspitanja;
3) priprema i sprovodi istraživački rad u području obrazovnih merenja, spoljašnjeg proveravanja ostvarenosti standarda postignuća učenika i dodate vrednosti u obrazovanju i vaspitanju;
4) analizira i statistički obrađuje, priprema i objavljuje izveštaje o rezultatima ispita, spoljašnjeg vrednovanja ustanova i drugih istraživanja u oblasti obrazovanja i vaspitanja;
5) sprovodi istraživačke i evalucione studije u oblasti obrazovanja i vaspitanja;
6) predlaže ministarstvu mere za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja na osnovu rezultata istraživanja i analize kvaliteta ispita i ispitivanja;
7) sprovodi vrednovanje ogleda u obrazovanju i vaspitanju.

Stručne komisije

Član 47.

Za obavljanje pojedinih poslova zavodi mogu da obrazuju posebne stručne komisije i timove iz reda kompetentnih lica u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučnoistraživačke ustanove, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Odnos Ministarstva prema Nacionalnom prosvetnom savetu,

Savetu za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i zavodima

Član 48.

Zavodi, koji su nadležni za pripremu ili učešće u pripremi podzakonskih akata koje donosi ministar, dužni su da ove poslove obave i pripremljene materijale dostave Ministarstvu u roku koji odredi ministar.

Ukoliko zavodi ne dostave akte iz stava 1. ovog člana u utvrđenom roku, odnosno dostave akte koji nisu u skladu sa zahtevom ministra, ministar formira komisiju sastavljenu od stručnjaka u obrazovanju i vaspitanju da pripremi potrebna akta.

Sredstva za rad komisija iz stava 2. ovog člana padaju na teret sredstava zavoda.

Ministar dostavlja materijal iz stava 1. ovog člana nadležnom savetu radi davanja mišljenja, odnosno predloga.

Nadležni savet dužan je da najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema materijala iz stava 1. ovog člana dostavi mišljenje, odnosno predlog Ministarstvu, u suprotnom ministar će doneti akt bez mišljenja nadležnog saveta.

U slučaju nepostupanja ili neblagovremenog postupanja zavoda, odnosno saveta po nalogu ministra, ministar može predložiti Vladi razrešenje direktora zavoda, odnosno predsednika i/ili člana nadležnog saveta.

4. OBEZBEĐIVANJE I UNAPREĐIVANJE KVALITETA

Obezbeđivanje kvaliteta rada ustanove

Član 49.

Ustanova se samostalno i u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave stara o obezbeđivanju i unapređivanju uslova za razvoj obrazovanja i vaspitanja, obezbeđivanju i unapređivanju kvaliteta programa obrazovanja i vaspitanja, svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje.

Radi obezbeđivanja kvaliteta rada u ustanovi se vrednuju ostvarivanje ciljeva, ishoda i standarda postignuća, okvira nacionalnog kurikuluma, nastavnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja, predškolskog programa, školskog programa, razvojnog plana, doprinos i uključenost roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece i učenika u različite oblike obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje.

Vrednovanje kvaliteta ostvaruje se kao samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje.

Samovrednovanjem ustanova ocenjuje: kvalitet programa obrazovanja i vaspitanja i njegovo ostvarivanje, sve oblike i način ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, stručno usavršavanje i profesionalni razvoj, uslove u kojima se ostvaruje obrazovanje i vaspitanje, zadovoljstvo dece, učenika i roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece i učenika.

U samovrednovanju učestvuju stručni organi, savet roditelja, učenički parlament, direktor i organ upravljanja ustanove.

Samovrednovanje se obavlja svake godine po pojedinim oblastima vrednovanja, a svake četvrte ili pete godine - u celini.

Izveštaj o samovrednovanju kvaliteta rada ustanove podnosi direktor vaspitno-obrazovnom, nastavničkom, odnosno pedagoškom veću, savetu roditelja, učeničkom parlamentu i organu upravljanja, kao i nadležnoj školskoj upravi.

Spoljašnje vrednovanje rada ustanove obavlja se stručno-pedagoškim nadzorom Ministarstva i od strane Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja učestvuje u spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada ustanove putem vrednovanja postignuća učenika na završnim i maturskim ispitima ili po ukazanoj potrebi.

Organe i tela ustanove, postupke praćenja ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja, drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova rada, osnove i merila za samovrednovanje i vrednovanje, sadržinu i način objavljivanja rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove, po pribavljenom mišljenju nadležnog saveta, propisuje ministar.

Razvojni plan ustanove

Član 50.

Ustanova ima razvojni plan.

Razvojni plan ustanove jeste strateški plan razvoja ustanove koji sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove.

Razvojni plan ustanove donosi se na osnovu izveštaja o samovrednovanju i izveštaja o spoljašnjem vrednovanju.

Razvojni plan donosi organ upravljanja, na predlog stručnog aktiva za razvojno planiranje, za period od tri do pet godina.

U postupku vrednovanja kvaliteta rada ustanove vrednuje se i ostvarivanje razvojnog plana ustanove.

Ogled

Član 51.

Unapređivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvođenje novih sadržaja programa obrazovanja i vaspitanja, organizacionih novina ili načina finansiranja mogu da se pre njihovog uvođenja proveravaju ogledom.

Inicijativu za uvođenje ogleda sa predlogom programa može da podnese ustanova, nadležni savet, zavod ili ministarstvo.

Predlog programa ogleda sadrži cilj, očekivane ishode, trajanje, način i uslove njegovog ostvarivanja, praćenja i vrednovanja.

Odluku o odobravanju programa ogleda donosi ministar na osnovu stručne procene i preporuke nadležnog saveta, odnosno zavoda, kao i odgovarajuće institucije kompetentne za predmet ogleda, ukoliko nisu podnosioci te inicijative.

Stručna procena, odnosno preporuka iz stava 4. ovog člana donosi se na osnovu kriterijuma koje utvrđuju nadležni savet, odnosno zavod, kao i odgovarajuća institucija kompetentna za predmet ogleda, ukoliko nije podnosilac inicijative za uvođenje ogleda.

Ministar može da raspiše konkurs za ustanove u kojima će se sprovoditi ogled.

Ogled može da traje najduže jednu godinu duže, od perioda za koji se podnosi predlog.

Praćenje i vrednovanje ogleda ostvaruje se u skladu sa metodologijom za praćenje i vrednovanje koju utvrđuju zavodi i Ministarstvo.

Praćenje u toku sprovođenja ogleda ostvaruju prosvetni savetnici, a Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u delu koji se odnosi na sadržaj programa ogleda i metode rada.

Procenu ostvarenosti ciljeva i ishoda ogleda, odnosno vrednovanje ogleda, sprovodi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Izveštaj o rezultatima praćenja i vrednovanja ogleda, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja dostavlja ministru i inicijatoru ogleda. Izveštaj sadrži preporuku o daljem statusu ogleda i predloge za unapređivanje. Izveštaj o rezultatima praćenja i vrednovanja ogleda sa preporukom o daljem statusu ogleda, objavljuju se na način koji je dostupan široj stručnoj javnosti.

Za vreme izvođenja ogleda u ustanovi se ne mogu vršiti statusne promene.

Javna isprava izdata od strane ustanove u kojoj se sprovodi ogled, važeća je i ima karakter javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Bliže uslove o sprovođenju, proceni i prevođenju ogleda u sistem, kao i druga pitanja od značaja za kvalitet ogleda propisuje ministar.

Ustanova vežbaonica

Član 52.

Ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave može da bude nastavna baza visokoškolske ustanove - vežbaonica, u skladu sa zakonom.

Vežbaonica je ustanova u kojoj se ostvaruje praksa studenata na studijskim programima za obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.

Za sprovođenje prakse studenata, vežbaonica treba da obezbedi:

1) koordinatora studentske prakse, koga rešenjem određuje direktor ustanove;
2) mentora studentske prakse u ustanovi;
3) poseban prostor za konsultacije studenata i mentora, razmenu iskustva i ideja i planiranje drugih aktivnosti;
4) savremenu opremu za ostvarivanje nastave i učenja.

Detaljan program rada studenata na praksi zajednički razvijaju nastavnici visokoškolskih ustanova, koordinatori, mentori i studenti. Studentska praksa obuhvata sve aspekte vaspitnog i obrazovnog rada u ustanovi.

Listu vežbaonica, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, rešenjem utvrđuje ministar.

Bliže uslove za rad vežbaonice propisuje ministar.

Model ustanova

Član 53.

Ustanova može da stekne status model ustanove.

Model ustanova je ustanova koja ostvaruje izuzetne rezultate u obrazovnom i vaspitnom radu, naročito doprinosi unapređivanju obrazovne i vaspitne prakse u skladu sa opštim principima i ciljevima obrazovanja i vaspitanja.

Odluku o dodeli statusa model ustanove donosi ministar.

Bliže uslove za sticanje statusa model ustanove, finansiranja aktivnosti koje proizlaze iz statusa model ustanove i prestanka važenja statusa, propisuje ministar.

Resurs centar

Član 54.

Ustanova može da stekne status resurs centra za asistivne tehnologije u obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: resurs centar) radi pružanja podrške deci, učenicima i odraslima kojima je potrebna asistivna tehnologija.

Resurs centar na zahtev ustanove ili interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu, učeniku i odraslom vrši procenu potrebe i utvrđuje vrstu asistivne tehnologije za dete, učenika i odraslog; vrši nabavku, održavanje i popravku sredstava asistivne tehnologije; obučava korisnike za upotrebu asistivne tehnologije; omogućava i pomaže razmenu sredstava asistivne tehnologije između korisnika; informiše interresornu komisiju i druge zainteresovane ustanove, organe i organizacije o dostupnim i savremenim asistivnim tehnologijama; uspostavlja i koordinira mrežu stručnjaka za podršku primeni asistivnih tehnologija.

Odluku o dodeli statusa resurs centra donosi ministar.

Bliže uslove za sticanje statusa resurs centra, organizovanja rada, finansiranja aktivnosti koje proizlaze iz statusa resurs centra i prestanka važenja statusa zajednički propisuju: ministar nadležan za poslove lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zdravstva, ministar nadležan za poslove socijalne zaštite i ministar.

Centar za stručno usavršavanje

Član 55.

Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave može samostalno ili u saradnji sa drugom jedinicom lokalne samouprave da osnuje centar za stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, direktora, sekretara i drugih učesnika u ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: centar), u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne službe.

U ostvarivanju delatnosti u delu stručnog usavršavanja, centar je dužan da stručno usavršavanje iz stava 1. ovog člana ostvaruje u skladu sa zakonom.

U ostvarivanju delatnosti centar sarađuje sa Ministarstvom, zavodom, drugim centrima na republičkom i lokalnom nivou, kao i sa drugim organima, službama, ustanovama i organizacijama od značaja za stručno usavršavanje.

IV. PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA I ZAVRŠNI ISPITI

1. PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Programi obrazovanja i vaspitanja u ustanovi

Član 56.

Predškolska ustanova razvija i ostvaruje programe vaspitanja i obrazovanja dece, u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, predškolskim programom i posebnim zakonom.

Osnovna škola ostvaruje školski program, a može da ostvaruje i: individualni obrazovni plan za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, individualan program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za učenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava, školski program za muzičko i baletsko obrazovanje, školski program za obrazovanje odraslih, vaspitni program za učenike u školi sa domom i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom.

Srednja škola ostvaruje školski program opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, a može da ostvaruje i: individualni obrazovni plan za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, individualan program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za učenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava, školski program za muzičko i baletsko obrazovanje, školski program za obrazovanje odraslih, vaspitni program za učenike u školi sa domom, program specijalističkog i majstorskog obrazovanja, program obrazovanja za rad, programe stručnog osposobljavanja, obuke i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom.

Izuzetno, osnovna škola može da ostvaruje i predškolski program, a srednja škola - predškolski program, program osnovnog obrazovanja i vaspitanja i vaspitni program.

Osim programa iz st. 1. do 4. ovog člana ustanova može da ostvaruje i druge programe i aktivnosti usmerene na unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada, povećanja kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja.

Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja

Član 57.

Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja su osnova za:

1) izradu i razvijanje programa vaspitno-obrazovnog rada na nivou predškolske ustanove, odnosno vaspitne grupe (u daljem tekstu: predškolski program);
2) razvijanje različitih programa i oblika u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, u skladu sa posebnim zakonom;
3) izradu kriterijuma za praćenje i vrednovanje kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja;
4) unapređivanje i razvoj predškolske ustanove i delatnosti u celini.

Predškolski program

Član 58.

Predškolski program donosi predškolska ustanova u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Bliži uslovi za izradu predškolskog programa uređuju se posebnim zakonom.

Okvir nacionalnog kurikuluma

Član 59.

Okvir nacionalnog kurikuluma daje smernice za proces obrazovanja i vaspitanja na osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou, postavlja ih u zajednički okvir i uzajamno povezuje ključne elemente procesa obrazovanja i vaspitanja.

Okvir nacionalnog kurikuluma je osnova za izradu planova i programa nastave i učenja.

Planovi i programi nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja

Član 60.

Planovi nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, sadrže:

1) listu obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti po razredima;
2) ukupan godišnji fond časova po predmetima, programima i aktivnostima;
3) nedeljni fond časova po predmetima, programima i aktivnostima.

Programi nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, sadrže:

1) ciljeve: osnovnog, opšteg srednjeg opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja i vapitanja; i ciljeve učenja predmeta, izbornih programa i aktivnosti po razredima;
2) opšte predmetne kompetencije;
3) specifične predmetne kompetencije;
4) ishode učenja;
5) obrazovne standarde za osnovno obrazovanje i vaspitanje i opšte srednje obrazovanje i vaspitanje;
6) standard kvalifikacije za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje;
7) ključne pojmove sadržaja svakog predmeta;
8) uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa;
9) uputstvo za formativno i sumativno ocenjivanje učenika;
10) način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju, učenika sa posebnim sposobnostima, za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine i obrazovanje odraslih.

Programi srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i dualnog obrazovanja kao dela srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, bliže se uređuju posebnim zakonom.

Školski program

Član 61.

Osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalističko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici stručnog obrazovanja ostvaruju se na osnovu Školskog programa.

Školski program donosi školski odbor, po pravilu na period od četiri godine.

Školski program izrađuje se u skladu sa Okvirom nacionalnog kurikuluma i sadrži:

1) ciljeve školskog programa;
2) naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje škola ostvaruje;
3) jezik na kome se ostvaruje program;
4) način ostvarivanja školskog programa;
5) način prilagođavanja školskog programa prema nivou obrazovanja i vaspitanja;
6) druga pitanja od značaja za školski program.

Bliži uslovi za izradu školskog programa uređuju se posebnim zakonom.

Godišnji plan rada

Član 62.

Godišnjim planom rada utvrđuju se vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja.

Godišnji plan rada ustanova donosi u skladu sa školskim kalendarom, razvojnim planom i predškolskim, školskim i vaspitnim programom, do 15. septembra.

Udžbenici

Član 63.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udžbenici i nastavna sredstva koje, na predlog nadležnog zavoda odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom.

Kvalifikacija i standard kvalifikacije

Član 64.

Kvalifikacija, u smislu ovog zakona, jeste formalno priznanje stečenih kompetencija. Pojedinac stiče kvalifikaciju kada nadležno telo propisano nastavnim programom, odnosno programom obuke utvrdi da je dostigao ishode učenja prema zadatom standardu kvalifikacije, što se potvrđuje javnom ispravom - diplomom ili sertifikatom, izdatom u skladu s posebnim zakonom.

Kvalifikacija se može steći formalnim ili neformalnim obrazovanjem, odnosno postupkom priznavanja prethodnog učenja.

Standard kvalifikacije je osnov za sticanje kvalifikacije na određenom nivou zahtevnosti. Sadrži ciljeve i ishode učenja i način provere dostignutosti ishoda učenja. U stručnom obrazovanju i obučavanju sadrži i opis stručnih kompetencija potrebnih za obavljanje grupe sličnih poslova i zadataka u okviru jednog ili više srodnih zanimanja.

Standarde kvalifikacija utvrđuju sektorska veća u skladu sa posebnim zakonom.

Drugi oblici stručnog obrazovanja i njihovi programi

Član 65.

Drugi oblici stručnog obrazovanja, u smislu ovog zakona jesu: obrazovanje za rad, stručno osposobljavanje i obuka.

Obrazovanjem za rad stiču se znanja, veštine i pozitivan odnos prema zanimanju.

Stručnim osposobljavanjem stiču se znanja, veštine i pozitivan odnos prema obavljanju određenih poslova za zanimanje.

Obukom se stiču osnovna znanja, veštine i pozitivan stav za obavljanje određenih poslova ili operacija u procesu rada.

Programi drugih oblika stručnog obrazovanja iz stava 1. ovog člana jesu osnova za donošenje školskog programa u srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Posebni programi stručnog osposobljavanja i obuke doneti prema drugim propisima ostvaruju se na osnovu utvrđenih standarda.

Osnove vaspitnog programa i program vaspitnog rada

Član 66.

Osnove vaspitnog programa i program vaspitnog rada u školi sa domom i domu učenika uređeni su posebnim zakonom.

Nadležnost i postupak za donošenje programa obrazovanja i vaspitanja

Član 67.

Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Okvir nacionalnog kurikuluma, planove i programe nastave i učenja osnovnog i srednjeg opšteg obrazovanja i vaspitanja, plan i program nastave i učenja opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, umetničkog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih i osnove vaspitnog programa, po pribavljenom mišljenju Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar.

Plan i program nastave i učenja osnovnog obrazovanja odraslih po pribavljenom mišljenju Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Plan i program nastave i učenja stručnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja, umetničkog obrazovanja i obrazovanja odraslih, po pribavljenom mišljenju Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja za pripadnike nacionalnih manjina na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine i mišljenja Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar.

Programe specijalističkog i majstorskog obrazovanja, po pribavljenim mišljenjima nadležnih ministarstava i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Programe drugih oblika stručnog obrazovanja, po pribavljenom mišljenju Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Donošenje programa obrazovanja i vaspitanja ustanova

Član 68.

Predškolski, školski i program vaspitnog rada pripremaju odgovarajući stručni organi ustanove.

Program iz stava 1. ovog člana donosi organ upravljanja ustanove.

O predlogu programa iz stava 1. ovog člana ustanova pribavlja mišljenja saveta roditelja, a škola i od učeničkog parlamenta.

Donošenje i objavljivanje programa obrazovanja i vaspitanja ustanova

Član 69.

Školski program donosi se najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će početi njegova primena.

Predškolski, školski i program vaspitnog rada objavljuje se, u skladu sa opštim aktom ustanove.

Ustanova je u obavezi da program iz stava 2. ovog člana učini dostupnim svim zainteresovanim korisnicima.

Nastava u prirodi, ekskurzija i studijsko putovanje

Član 70.

Ustanova može, uz saglasnost saveta roditelja da organizuje nastavu u prirodi, ekskurziju i studijsko putovanje.

Program aktivnosti iz stava 1. ovog člana usaglašen je sa planovima i programima nastave i učenja za osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i sastavni je deo godišnjeg plana rada ustanove.

Bliže uslove za organizaciju i ostvarivanje nastave u prirodi i ekskurzije propisuje ministar.

Nastava u inostranstvu

Član 71.

Za decu i učenike koji privremeno ili stalno borave u inostranstvu nastava na srpskom jeziku može da se organizuje, po posebnom programu.

Poseban program obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, način vođenja evidencije i izdavanja javnih isprava, posebne uslove za nastavnika, obezbeđivanje i način isplate sredstava za plate i druga pitanja od značaja za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, propisuje ministar.

2. PRAĆENJE I NAPREDOVANJE UČENIKA

Praćenje i ocenjivanje učenika

Član 72.

Ocenjivanjem u školi procenjuje se ostvarenost propisanih ishoda i standarda postignuća, a za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom prilagođenih ciljeva, sadržaja i ishoda u savladavanju individualnog obrazovnog plana.

Praćenje razvoja, napredovanja i ostvarenosti postignuća učenika u toku školske godine obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.

Ocenjivanje je javno i ocena mora odmah da bude obrazložena učeniku. Ukoliko nastavnik ne obrazloži ocenu, učenik odnosno roditelj ili drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor na ocenu.

Uspeh redovnog učenika prati se i ocenjuje tokom nastave.

Učenik se ocenjue iz svakog nastavnog predmeta i iz vladanja.

Učenik se ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu, a ako je nedeljni fond časova nastavnog predmeta jedan čas najmanje dva puta u polugodištu.

Na osnovu praćenja i vrednovanja tokom nastavne godine zaključnu ocenu iz nastavnog predmeta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog predmetnog nastavnika, a ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog starešine.

U toku školske godine ocenjivanje je opisno i brojčano.

Zaključna ocena iz predmeta jeste brojčana i izvodi se na kraju prvog i drugog polugodišta, prema utvrđenim standardima postignuća i propisanim kriterijumima za ocenjivanje. Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ocenjuje se u skladu sa prilagođenim ciljevima i ishodima.

Brojčane ocene učenika u pojedinim nastavnim predmetima su: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) nije prelazna ocena.

Učenik koji na kraju školske godine ima prelazne ocene iz svih nastavnih predmeta prelazi u viši razred.

U školi koja ostvaruje međunarodni, odnosno strani program učenik se ocenjuje u skladu sa programom koji se ostvaruje.

Ocenjivanje i napredovanje učenika

Član 73.

U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja zaključna ocena iz obaveznih premeta, izbornih programa i aktivnosti je opisna.

Ocena iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta i iskazuje se kao mišljenje o razvoju i napredovanju učenika.

Mišljenje iz stava 2. ovog člana unosi se u đačku knjižicu i učenik prelazi u naredni razred.

Bliži uslovi o sadržaju mišljenja iz stava 2. ovog člana uređeni su posebnim zakonom.

U ostalim razredima osnovnog i u srednjem obrazovanju i vaspitanju ocenjivanje je opisno i brojčano u toku školske godine.

Opisna ocena sadrži povratnu informaciju za učenika i roditelja, drugog zakonskog zastupnika i pruža jasno uputstvo kako da se unapredi rad učenika.

Učeniku drugog i trećeg razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji na kraju prvog polugodišta ima nedovoljne ocene organizuje se pojačan obrazovno-vaspitni rad u toku drugog polugodišta, o čemu nastavnik vodi posebnu evidenciju.

Učenik drugog i trećeg razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji na kraju drugog polugodišta ima nedovoljne ocene prevodi se u naredni razred, na osnovu odluke odeljenjskog veća, osim ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik izričito zahteva da učenik ponavlja razred.

Učeniku koji je preveden u naredni razred, priznaje se razred iz koga je preveden kao završen i organizuje mu se individualizovan rad.

Za učenika koji na kraju nastavne godine ima ocenu nedovoljan (1) iz najviše dva nastavna predmeta, škola je dužna da organizuje produžnu nastavu koju je učenik obavezan da pohađa, odmah nakon završetka nastavne godine.

Trajanje produžne nastave utvrđuje pedagoški kolegijum.

Ukoliko učenik tokom produžne nastave ostvari osnovni nivo standarda, nastavnik predlaže odeljenskom veću da zaključi učeniku prelaznu ocenu.

Ukoliko učenik tokom produžne nastave ne ostvari osnovni nivo standarda, upućuje se na polaganje popravnog ispita.

Učenik od četvrtog do sedmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i učenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a učenik završnog razreda u junskom i avgustovskom roku.

Učenik koji polaže popravni ispit obavezan da pohađa pripremnu nastavu, koju je škola dužna da organizuje neposredno pre polaganja popravnog ispita.

Učenik koji položi popravni ispit završava razred.

Učenik od četvrtog do sedmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i učenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja ponavlja razred ako na kraju drugog polugodišta ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene ili ne položi popravni ispit.

Izuzetno, redovan učenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji ne položi popravni ispit može da završi započeti razred u istoj školi naredne školske godine, u svojstvu vanrednog učenika ponovnim polaganjem nepoloženog ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi škola. Kada završi razred vanredan učenik ima pravo da se u istoj školskoj godini upiše u naredni razred, u istom svojstvu.

Učeniku završnog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji ne položi popravni ispit, škola organizuje polaganje ispita u skladu sa opštim aktom škole.

Učenik završnog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji položi popravni ispit, stiče pravo da polaže završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju u propisanim rokovima.

Učenik zavaršnog razreda srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji ne položi popravni ispit može da završi razred u istoj ili drugoj odgovarajućoj školi u svojstvu vanrednog učenika polaganjem ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koju utvrdi škola.

Učenik završnog razreda srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji položi popravni ispit, stiče pravo da polaže maturu u propisanim rokovima.

Vladanje učenika

Član 74.

Vladanje učenika od prvog do petog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisnom ocenom koja ne utiče na opšti uspeh učenika.

Vladanje učenika od šestog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i učenika svih razreda srednjeg obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se brojčano na kraju prvog i drugog polugodišta i utiče na opšti uspeh.

Zaključna ocena iz vladanja jeste brojčana, i to: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajuće (2) i nezadovoljavajuće (1) i ulazi u opšteg uspeha učenika.

Vladanje vanrednih učenika ne ocenjuje se.

Način, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje, propisuje ministar. 

Opšti uspeh

Član 75.

Opšti uspeh utvrđuje se kao: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan.

Učenik nije sa uspehom završio razred ukoliko ima više od dve nedovoljne ocene ili nije položio popravni ispit.

Ocene učenika iz predmeta od prvog do četvrtog razreda osnovne škole utvrđuje odeljensko veće na predlog nastavnika razredne nastave.

Ocene učenika iz premeta od petog do osmog razreda osnovne škole i ocene učenika srednje škole utvrđuje odeljensko veće na predlog predmetnog nastavnika.

Opšti uspeh učenika osnovnog obrazovanja i vaspitanja utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine zaključnih prelaznih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta i ocene iz vladanja, počev od šestog razreda.

Opšti uspeh učenika srednjeg obrazovanja i vaspitanja utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine prelaznih zaključnih brojčanih ocena iz predmeta i ocene iz vladanja.

Individualni obrazovni plan

Član 76.

Detetu i učeniku i odraslom kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana.

Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj deteta i učenika i ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika.

IOP se izrađuje na osnovu prethodno ostvarenih, evidentiranih i vrednovanih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta, učenika i odraslog a ostvaruje se nakon saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Vrste IOP-a jesu:

1) IOP1 - prilagođavanje načina rada i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad; učenje jezika na kome se odvija obrazovno-vaspitni rad;
2) IOP2 - prilagođavanje ciljeva sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada;
3) IOP3 - proširivanje i produbljivanje sadržaja obrazovno-vaspitnog rada za učenika sa izuzetnim sposobnostima.

IOP donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog tima za inkluzivno obrazovanje (u daljem tekstu: Tim).

Tim u predškolskoj ustanovi čine vaspitač, stručni saradnik, saradnik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć detetu, na predlog roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Tim u školi čini nastavnik razredne nastave, odnosno nastavnik predmetne nastave, odeljenjski starešina, stručni saradnik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, a u skladu sa potrebama učenika i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć učeniku, na predlog roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Donošenju IOP-a 2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, a obavezno je pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku.

Mišljenje interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku, može da predvidi i izmenu plana nastave i učenja.

U prvoj godini rada po IOP-u, IOP se vrednuje tromesečno, a u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne, odnosno školske godine.

Sprovođenje IOP-a prati Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom.

Bliže uputstvo za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje donosi ministar.

Interresorna komisija

Član 77.

Interresorna komisija vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom.

Dodatna podrška se odnosi na prava i usluge koje detetu obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i socijalnih prepreka u cilju nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti od značaja za uključivanje u obrazovni proces, život u zajednici i napredovanje.

Interesornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji između sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja. Jedinica lokalne samouprave određuje sedište rada, obezbeđuje i isplaćuje nakande za rad članova, obezbeđuje tehničku i drugu podršku za njen rad, obezbeđuje sredstva za finansiranje podrške preporučene od strane interresorne komisije, obezbeđuje arhiviranje i čuvanje dokumentacije, prikuplja izveštaje o radu inetrresorne komisije, predloženoj podršci i njenim efektima najmanje dva puta godišnje.

Interresorna komisija ima pet članova, i to tri stalna (pedijatar, predstavnik centra za socijalni rad i psiholog zaposlen u obrazovanju i vaspitanju) i dva povremena člana. Povremeni članovi su lica koja dobro poznaju dete, učenika i odraslog i koja su sa njim imala duži kontakt i biraju se za svakog pojedinačno.

Interresorna komisija prikuplja i obrađuje podatke o ličnosti u svrhu procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom. Podaci se prikupljaju i obrađuju uz poštovanje načela svrsishodnosti, srazmernosti, obaveze čuvanja tajne, organizacionih i tehničkih mera, obrade podataka i zaštite podataka o ličnosti dece, učenika i odraslih i članova njihovih porodica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Interresorna komisija je rukovalac podataka u postupku prikupljanja i obrade podataka i vrši sledeće radnje:

1) prikuplja i obrađuje podatke o detetu, učeniku i odraslom za koga je pokrenut postupak procene potrebe za pružanjem pomoći i evidenciju o toj zbirci podataka;
2) prikuplja i obrađuje podatke i dokumentaciju o svom radu;
3) vodi zbirku podataka o svom radu i evidenciju o toj zbirci podataka;
4) izveštava lokalnu samoupravu o svom radu i predloženoj dodatnoj podršci dva puta godišnje.

U zbirku podataka o deci, učenicima i odraslima unose se podaci iz zahteva, odnosno inicijative za pokretanje postupka procene za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom (u daljem tekstu: zahtev).

Zahtev sadrži: ime, prezime i jedinstveni matični broj deteta, učenika i odraslog; datum i mesto rođenja; prebivalište deteta, učenika i odraslog, a ako je smešteno u ustanovi socijalne zaštite i podatke o ustanovi; ime i prezime roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika deteta i učenika i kontakt podatke podnosioca zahteva; podatke za kontakt sa izabranim lekarom, razloge i obrazloženje za pokretanje postupka procene; izjavu da je potpisnik upoznat sa uslovima pod kojima se daju podaci o ličnosti deteta, učenika i odraslog; da podatke daje dobrovoljno i da je upoznat da su neki od ličnih podataka naročito osetljivi podaci; potpis lica koje predlaže pokretanje postupka procene; potpis, odnosno saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, datum i mesto podnošenja predloga za procenu.

U zbirku podataka o radu interresorne komisije unose se podaci iz zapisnika sa sednica, mišljenje interresorne komisije, dokumenta, nalazi i mišljenja lica i organa koji nisu njeni članovi i drugo.

Interresorna komisija pre prikupljanja podataka o deci i učenicima obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o obradi podataka o njegovom detetu, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Naročito osetljivi podaci o deci i učenicima iz obe zbirke podataka prikupljaju se i obrađuju se na osnovu saglasnosti roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika.

Interresorna komisija vodi zbirke podataka iz stava 4. ovog člana, u elektronskoj i štampanoj formi na obrascima.

Interresorna komisija čuva podatke o deci, učenicima i odraslima u zavisnosti od svrhe obrade podataka, a najduže do završetka školovanja učenika.

Bliže uslove za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom, sastav i način rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove socijalne politike i ministar nadležan za dražavnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar.

3. ZAVRŠNI ISPITI

Završni ispiti u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju

Član 78.

Završni ispiti u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju su ispiti na državnom nivou kojima se završava određeni nivo obrazovanja i vaspitanja, i to:

1) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju;
2) u opštem srednjem obrazovanju i vaspitanju - opšta matura;
3) u srednjem umetničkom obrazovanju i vaspitanju - umetnička matura;
4) u srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju - stručna matura, završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja, specijalistički i majstorski ispit i ispiti drugih oblika stručnog obrazovanja.

Učenik se može upisati na sledeći nivo obrazovanja i vaspitanja na osnovu rezulatata postignutog na ispitu iz stava 1. ovog člana.

Bliže uslove kojima su uređeni završni ispiti iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

V. PRAVA DETETA I UČENIKA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI UČENIKA

Prava deteta i učenika

Član 79.

Prava deteta i učenika ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, kao i ovim i posebnim zakonima.

Ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni su da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a naročito pravo na:

1) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeđuje ostvarivanje principa i ciljeva iz čl. 7. i 8. ovog zakona;
2) uvažavanje ličnosti;
3) podršku za svestrani razvoj ličnosti, podršku za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju;
4) zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
5) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za obrazovanje i vaspitanje;
6) informacije o pravima i obavezama;
7) učestvovanje u radu organa škole, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;
8) slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta;
9) javnost i obrazloženje ocene i podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i ispit;
10) pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz stava 2. tač. 1) - 9) ovog člana nisu ostvarena;
11) zaštitu i pravično postupanje ustanove prema detetu i učeniku;
12) stipendiju, kredit, smeštaj i ishranu u domu učenika, u skladu sa posebnim zakonom;
13) druga prava u oblasti obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom.

Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može da podnese pisanu prijavu direktoru ustanove u slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana ili neprimerenog ponašanja zaposlenih prema detetu i učeniku, u skladu sa opštim aktom ustanove, u roku od osam dana od dana saznanja o povredi prava.

Zaposleni u ustanovi dužan je da odmah po saznanju da je učinjena povreda prava deteta i učenika, podnese pisanu prijavu direktoru.

Direktor je dužan da prijavu iz st. 3. i 4. ovog člana razmotri i da, uz konsultaciju sa učenikom i roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom deteta i učenika, kao i zaposlenim odluči i preduzme odgovarajuće mere, u roku od osam dana od dana prijema prijave.

Obaveze učenika

Član 80.

U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava.

Učenik ima obavezu da:

1) redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;
2) poštuje pravila ponašanja u školi, odluke direktora i organa škole;
3) radi na usvajanju znanja, veština i stavova utvrđenih školskim programom, prati sopstveni napredak i izveštava o tome nastavnike i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike;
4) ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;
5) poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi;
6) čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija;
7) stara se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike.

Zahtev za zaštitu prava deteta i učenika

Član 81.

Učenik, roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika, ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava Ministarstvu, ukoliko smatra da su mu povređena prava utvrđena ovim ili posebnim zakonom, u slučaju:

1) donošenja ili nedonošenja odluke direktora ustanove po podnetoj prijavi, prigovoru ili žalbi;
2) ako je povređena zabrana iz čl. 110 - 112. ovog zakona;
3) povrede prava deteta i učenika iz člana 79. ovog zakona.

Zahtev iz stava 1. ovog člana učenik, njegov roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može podneti u roku od osam dana od dana saznanja za povredu svojih prava.

Ako oceni da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, Ministarstvo će u roku od osam dana od dana prijema zahteva upozoriti ustanovu na uočene nepravilnosti i odrediti joj rok od tri dana od upozorenja za otklanjanje povreda zakona.

Ako ustanova ne postupi po upozorenju iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo će odlučiti o zahtevu.

Prigovor i žalba na ocenjivanje, ocenu i ispit

Član 82.

Učenik osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese:

1) prigovor na ocenu iz predmeta u toku školske godine;
2) žalbu na zaključnu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta;
3) žalbu na ispit.

Prigovor na ocenu iz predmeta podnosi se direktoru škole u roku od tri dana od saopštenja ocene.

Žalba na zaključnu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta podnosi se direktoru škole u roku od tri dana od dana dobijanja đačke knjižice, odnosno svedočanstva, osim za učenike završnih razreda u roku od 24 sata.

Žalba na ispit podnosi se direktoru škole, u roku od 24 sata od saopštavanja ocene na ispitu.

Direktor škole, u saradnji sa stručnim saradnikom i odeljenskim starešinom, odlučuje o prigovoru u roku od tri dana, odnosno o žalbi u roku od 24 sata, prethodno pribavaljajući izjavu nastavnika.

Direktor je dužan da predmetnom nastavniku na čiju ocenu je uložena žalba ili prigovor, u roku od tri dana od donošenja odluke dostavi odluku.

Ako oceni da je prigovor odnosno žalba osnovana i da ocenjivanje nije u skladu sa propisima, direktor poništava ocenu, pojačava pedagoško-instruktivni rad sa nastavnikom u ustanovi i rešenjem obrazuje komisiju za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika. Komisija ima tri člana, od kojih su dva stručna za predmet, odnosno oblast predmeta.

Nastavnik čija ocena je poništena upućuje se i na stručno usavršavanje za oblast ocenjivanja i komunikacijskih veština.

Ukoliko pojačani pedagoško-instruktivni rad u ustanovi i stručno usavršavanje nastavnika ne daju pozitivan rezultat, direktor je u obavezi da zahteva stručno pedagoški nadzor nad radom nastavnika od strane prosvetnog savetnika.

Ako direktor u saradnji sa stručnim saradnikom i odeljenskim starešinom oceni da je žalba na ocenu iz vladanja osnovana i da ocenjivanje nije u skladu sa propisima upućuje odeljenjskom veću na razmatranje i ponovno odlučivanje, uz učešće stručnih saradnika.

Ako direktor utvrdi da zaključna ocena iz predmeta nije izvedena u skladu sa propisima ili je žalba iz drugih razloga osnovana, rešenjem poništava zaključnu ocenu i upućuje učenika na polaganje ispita.

Ako utvrdi da je ocena na ispitu izvedena protivno propisima, poništiće ispit i uputiće učenika na ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od tri dana od dana podnošenja žalbe.

Ukoliko škola nema potreban broj stručnih lica za odgovarajući predmet, angažuje stručno lice iz druge škole.

Nastavnik čija ocena je osporena ili na čiji je predlog utvrđena zaključna ocena, ne može da bude član komisije.

Kada je poništen ispit direktor obrazuje novu komisiju u čijem sastavu ne mogu da budu članovi komisije čiji je ispit poništen.

Ocena komisije je konačna.

Odgovornost učenika

Član 83.

Prema učeniku koji vrši povredu pravila ponašanja u školi ili ne poštuje odluke direktora i organa škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, škola će uz učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, pojačati vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite na promeni ponašanja učenika.

Učenik može da odgovara za lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, za težu povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana ovim zakonom i za povredu zabrane iz čl. 110 - 112. ovog zakona.

Teže povrede obaveza učenika su:

1) uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola ili druga organizacija, odnosno organ;
2) prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija;
3) uništenje ili krađa imovine škole, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog;
4) podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance;
5) unošenje u školu ili drugu organizaciju oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice;
6) ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja;
7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;
8) neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja, odnosno drugoh zakonskoh zastupnika od strane škole;
9) učestalo činjenje lakših povreda obaveza u toku školske godine, pod uslovom da su preduzete neophodne mere iz stava 1. ovog člana radi korekcije ponašanja učenika.

Za povrede iz stava 3. tač. 8) i 9) ovog člana obavezna je postupnost u izricanju mera.

Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Odgovornost roditelja

Član 84.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta odgovoran je:

1) za upis deteta u predškolski pripremni program i upis deteta u školu;
2) za redovno pohađanje nastave;
3) za redovno pohađanje produžne i pripremne nastave;
4) da odmah, a najkasnije u roku od 48 sati od momenta nastupanja sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi o tome obavesti školu;
5) da pravda izostanake učenika, najkasnije u roku od osam dana od dana prestanka sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi odgovarajućom lekarskom ili drugom relevantnom dokumentacijom;
6) da na poziv škole uzme učešće u vaspitnom radu sa učenikom;
7) za povredu zabrane iz čl. 110 - 112. ovog zakona učinjenu od strane učenika;
8) za teže povrede učenika iz člana 83. ovog zakona;
9) da poštuje pravila ustanove.

Roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik dužan je da nadoknadi materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Škola pokreće prekršajni, odnosno krivični postupak radi utvrđivanja odgovornosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika iz razloga propisanih stavom 1. ovog člana.

Vaspitno-disciplinski postupak

Član 85.

Za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrane iz čl. 110 - 112. ovog zakona škola vodi vaspitno-disciplinski postupak o kojem obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika.

Vaspitno-disciplinski postupak pokreće direktor zaključkom, vodi ga i okončava rešenjem.

U vaspitno-disciplinskom postupku učenik, uz prisustvo roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, kao i svi ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i dati pisanu izjavu.

Ukoliko se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika, ni nakon dva uručena poziva, koja ustanova dostavlja pisanim putem, ne odazove da prisustvuje vaspitno-disciplinskom postupku, direktor škole postavlja psihologa, odnosno pedagoga ustanove da u ovom postupku zastupa interese učenika, o čemu odmah obaveštava centar za socijalni rad.

Vaspitno-disciplinski postupak za učinjenu težu povredu obaveze učenika, pokreće se najkasnije u roku od osam dana od dana saznanja.

Vaspitno-disciplinski postupak za učinjenu povredu zabrane iz čl. 110 - 112. ovog zakona pokreće se odmah, a najkasnije u roku od 48 sati od saznanja.

Vaspitno-disciplinski postupak okončava se, nakon vođenja pojačanog vaspitnog rada sa učenikom, donošenjem rešenja u roku od 30 dana od dana pokretanja.

Pre donošenja rešenja moraju se utvrditi sve činjenice koje su od značaja za odlučivanje.

Ukoliko se u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik ispiše iz škole, škola je u obavezi da u roku od 30 dana od dana pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka učeniku izda ispisnicu sa napomenom da je protiv navedenog učenika pokrenut vaspitno-disciplinski postupak.

Rešenje kojim je okončan vaspitno-disciplinski postupak škola dostavlja školi u koju se učenik upisao.

Vaspitne i vaspitno-disciplinske mere i pravna zaštita učenika

Član 86.

Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane ovim zakonom, mogu da se izreknu mere, i to:

1) za lakšu povredu obaveza učenika, vaspitna mera - opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor razrednog veća, na osnovu izjašnjavanja nastavnika koji ostvaruju nastavu u odeljenju učenika, u skladu sa opštim aktom škole;
2) za težu povredu obaveza učenika, vaspitno-disciplinska mera - ukor direktora i ukor nastavničkog veća, a za učenika srednje škole i isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom;
3) za učinjenu povredu zabrane iz čl. 110 - 112. ovog zakona, vaspitno-disciplinska mera:

(1) ukor direktora ili ukor nastavničkog veća;
(2) premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika;
(3) za učenika srednje škole - isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom.

Vaspitna mera izriče se učeniku za lakšu povredu obaveze iz stava 1. tačka 1) ovog člana, bez vođenja vaspitno-disciplinskog postupka.

Mera iz stava 1. ovog člana može da se izrekne učeniku ako je škola prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz člana 164. stav 1. ovog zakona.

Kada preduzete neophodne aktivnosti dovedu do pozitivne promene ponašanja učenika, obustaviće se postupak, osim ako je učinjenom povredom zabrane iz čl. 110 - 112. ovog zakona ozbiljno ugrožen integritet drugog lica.

Mera iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana izriče se učeniku nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka i utvrđene odgovornosti.

Škola, uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-diciplinske mere iz stava 1. ovog člana, određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, koji se odvija u prostorijama škole ili van prostorija škole pod nadzorom nastavnika, odnosno stručnog saradnika.

Društevno-koristan, odnosno humanitarni rad iz stava 6. ovog člana, škola određuje učeniku u skladu sa težinom učinjene povrede, vodeći računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostaojanstvu učenika, o čemu je dužna da odmah obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera izriču se u školskoj godini u kojoj je učinjena povreda obaveze učenika.

Kada maloletan učenik izvrši povredu obaveze, odnosno zabrane iz čl. 110 - 112. ovog zakona, škola odmah obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i uključuje ga u odgovarajući postupak.

Nastavničko veće donosi odluku o vaspitno-disciplinskoj meri isključenja učenika iz srednje škole, a direktor rešenje o isključenju učenika iz škole.

Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese žalbu školskom odboru na izrečenu vaspitno-disciplinsku meru za izvršenu težu povredu obaveze učenika ili za povredu zabrane iz čl. 110 - 112. ovog zakona, u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđenoj odgovornosti i izrečenoj meri.

Školski odbor rešava po žalbi iz stava 10. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe od strane učenika, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Žalba odlaže izvršenje rešenja direktora.

Protiv drugostepenog rešenja o izrečenoj meri isključenja učenika iz srednje škole ili škole sa domom, učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Škola, je dužna da opštim aktima propiše vrste, dužinu trajanja, vreme, način i mesto obavljanja, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada iz stava 6. ovog člana.

Odeljenjska zajednica

Član 87.

Odeljenjsku zajednicu čine učenici jednog odeljenja.

Način rada odeljenjske zajednice bliže se uređuje statutom škole.

Učenički parlament

Član 88.

U poslednja dva razreda osnovne škole i u srednjoj školi organizuje se učenički parlament (u daljem tekstu: parlament) radi:

1) davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponašanja u školi, merama bezbednosti učenika, godišnjem planu rada, školskom razvojnom planu, školskom programu, načinu uređivanja školskog prostora, izboru udžbenika, slobodnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje;
2) razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i atmosfere u školi;
3) obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje i o aktivnostima učeničkog parlamenta;
4) aktivnog učešća u procesu planiranja razvoja škole i u samovrednovanju škole;
5) predlaganja članova stručnog aktiva za razvojno planiranje iz reda učenika.

Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja sedmog i osmog razreda u osnovnoj školi, odnosno svakog odeljenja u srednjoj školi, a u umetničkoj školi - po tri iz svakog razreda, odnosno godine.

Članove parlamenta biraju učenici odeljenjske zajednice svake školske godine. Članovi parlamenta biraju predsednika.

Parlament bira dva predstavnika učenika koji učestvuju u radu školskog odbora, u skladu sa članom 119. ovog zakona.

Učenički parlament ima poslovnik o radu.

Program rada parlamenta sastavni je deo godišnjeg plana rada škole.

Učenički parlamenti škola mogu da se udruže u zajednicu učeničkih parlamenata, kao i da sarađuju sa udruženjima i organizacijama koje se bave zaštitom i unapređenjem prava učenika.

VI. USTANOVE, DRUGE ORGANIZACIJE I ORGANI USTANOVE

1. USTANOVE I DRUGE ORGANIZACIJE

Delatnost ustanove

Član 89.

Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju:

1) u predškolskom vaspitanju i obrazovanju - predškolska ustanova;
2) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - osnovna škola, osnovna muzička škola, osnovna baletska škola, osnovna škola za obrazovanje odraslih i osnovna škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
3) u srednjem obrazovanju i vaspitanju - gimnazija, stručna škola, srednja umetnička škola, mešovita škola i srednja škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
4) obrazovno-vaspitni centar je ustanova u kojoj se ostvaruje više programa različitih nivoa obrazovanja i vaspitanja ili više različitih područja rada.

Osnovna škola može da ostvaruje pripremni predškolski program.

Škola može da obezbeđuje smeštaj i ishranu učenika (u daljem tekstu: škola sa domom).

Škola za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju i ivaliditetom, kao i ustanova koja ima decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, može da pruža dodatnu podršku u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici, u skladu s kriterijumima i standardima koje propisuje ministar.

Ustanova od posebnog interesa za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog značaja za Republiku Srbiju.

Vlada određuje ustanove od posebnog interesa za Republiku Srbiju.

Osnivanje ustanove

Član 90.

Ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo pravno ili fizičko lice.

Prema osnivaču, ustanova može da bude javna ustanova ili privatna ustanova.

Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave je osnivač javne ustanove.

Osnivač privatne ustanove može da bude drugo domaće i strano pravno ili fizičko lice.

Ukoliko ima više osnivača privatne ustanove njihova međusobna prava i obaveze uređuju se ugovorom.

Ustanova se može osnovati po modelu javno-privatnog partnerstva za oblast obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i javna svojina.

Ustanova može da počne sa radom i obavljanjem delatnosti kada se utvrdi da ispunjava uslove za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti, dobije rešenje o verifikaciji i izvrši upis u registar nadležnog suda.

Uslovi za osnivanje ustanove

Član 91.

Ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, ako:

1) postoji potreba za vaspitanjem i obrazovanjem dece, obrazovanjem i vaspitanjem učenika ili obrazovanjem odraslih na određenom području;
2) ima program obrazovanja i vaspitanja;
3) ima obezbeđena sredstva za osnivanje i rad.

Drugo pravno ili fizičko lice može da osnuje ustanovu ako, osim uslova iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, ima garanciju poslovne banke da su obezbeđena sredstva u visini potrebnih sredstava za godinu dana rada predškolske ustanove, ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja ili za trajanje programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Osnivač ustanove ne može da bude fizičko lice koje je osuđivano pravnosnažnom presudom za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje, za krivično delo primanje mita ili davanje mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje; za krivična dela protiv života i tela, protiv ustavnog uređenja Republike Srbije i drugog krivičnog dela počinjenog na štetu deteta, kao i za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca.

Uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove

Član 92.

Ustanova može da počne sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja, ako ispunjava uslove za osnivanje i ima:

1) propisani prostor, opremu i nastavna, odnosno didaktička sredstva;
2) nastavnike, vaspitače i stručne saradnike u radnom odnosu, odnosno izjave saglasnosti nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika da bi zasnovali radni odnos najkasnije danom početka rada ustanove;
3) ima upisanu decu, odnosno redovne učenike;
4) obezbeđene higijensko-tehničke uslove (sanitarne i protivpožarne), u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Bliže uslove za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove propisuje ministar.

Izdvojeno odeljenje ustanove

Član 93.

Ustanova obavlja delatnost u svom sedištu.

Ustanova može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, organizovanjem izdvojenog odeljenja, ako ispunjava uslove iz člana 92. ovog zakona, uz saglasnost Ministarstva.

Izdvojeno odeljenje nema svojstvo pravnog lica.

Na organizovanje i rad izdvojenog odeljenja primenjuju se odredbe ovog i posebnog zakona.

Verifikacija ustanova

Član 94.

Ustanova može da počne sa radom kada se utvrdi da ispunjava uslove za osnivanje i početak rada i obavljanje delatnosti i dobije rešenje o verifikaciji.

Zahtev za verifikaciju podnosi se i kada se u ustanovi vrši statusna promena, menja sedište, odnosno objekat, organizuje rad u izdvojenom odeljenju, uvodi novi obrazovni profil ili ostvaruje novi program obrazovanja i vaspitanja.

Zahtev za verifikaciju sadrži: naziv, sedište i vrstu ustanove, program obrazovanja i vaspitanja, jezik na kome će se ostvarivati obrazovno-vaspitni rad, razloge i opravdanost osnivanja i uslove koje obezbeđuje osnivač za početak rada i obavljanje delatnosti. Uz zahtev se dostavljaju akt o osnivanju ustanove i dokazi o ispunjenosti uslova iz čl. 91. i 92. ovog zakona.

Zahtev za verifikaciju osnovne škole podnosi se najkasnije do 28. februara tekuće školske godine za narednu školsku godinu, a za srednju školu najkasnije do 31. decembra za narednu školsku godinu.

O zahtevu za verifikaciju ustanove odlučuje Ministarstvo najkasnije u roku od šest meseci od podnošenja urednog zahteva.

Rešenje o zahtevu za verifikaciju ustanove je konačno u upravnom postupku.

Statusne promene

Član 95.

Ustanova može da vrši statusnu promenu, promenu naziva ili sedišta.

Odluku o statusnoj promeni ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivača.

Odluku o promeni naziva ili sedišta javne ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost Ministarstva.

Zahtev za davanje saglasnosti za promenu naziva javne ustanove podnosi se Ministarstvu najkasnije do 31. decembra tekuće školske godine, odnosno radne godine za predškolske ustanove.

Odluku o promeni naziva privatne ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivača koji o tome obaveštava Ministarstvo.

Odluku o promeni sedišta privatne ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost Ministarstva kome se dodostavlja zahtev za utvrđivanje uslova za obavljanje delatnosti ustanove u novom sedištu.

Odluku o promeni naziva ili sedišta ustanove, koja je osnovana po modelu javno-privatnog partnerstva donosi organ upravljanja, uz saglasnost Ministarstva i osnivača.

Škola ne može da vrši statusne promene, promenu naziva ili sedišta u toku nastavne godine.

Izuzetno, statusna promena sedišta može se izvršiti u toku nastavne godine, uz saglasnost Ministarstva.

Strana ustanova

Član 96.

Strana ustanova je ustanova koja ostvaruje program donet i akreditovan u inostranstvu, a koju može da osnuje strano ili domaće pravno ili fizičko lice.

Strana ustanova mora da ispunjava uslove za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti, odnosno da dobije odobrenje Ministarstva i izvrši upis u registar nadležnog suda.

Isprava koju izda ustanova iz stava 1. ovog člana priznaje se pod uslovima i po postupku, propisanim posebnim zakonom.

Ministarstvo vodi evidenciju o stranim ustanovama kojima je dato odobrenje.

Druga organizacija

Član 97.

Druga organizacija, odnosno pravno ili fizičko lice može da ostvaruje i posebne programe u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ako ispunjava standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i dobije odobrenje Ministarstva.

Druga organizacija može da ostvaruje posebne programe stručnog osposobljavanja i obuke, kao i druge aktivnosti obrazovanja odraslih, ako dobije odobrenje za sticanje statusa javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih u skladu sa posebnim zakonom.

Proširena delatnost ustanove

Član 98.

Ustanova koja ima rešenje o verifikaciji može da obavlja i drugu delatnost kojom se unapređuje i doprinosi kvalitetnijem i racionalnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja.

Proširena delatnost ustanove može da bude pružanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga delatnost, u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija delatnosti.

Nije dozvoljeno da škola uz novčanu naknadu organizuje pripremnu nastavu radi upisa u tu školu.

Škola može da ostvaruje programe obuka, stručnog osposobljavanja i druge aktivnosti obrazovanja odraslih ukoliko stekne status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Ostvarivanje proširene delatnosti ustanove planira se godišnjim planom rada.

Odluku o proširenoj delatnosti donosi organ upravljanja ustanove, uz saglasnost Ministarstva.

Odluka o proširenoj delatnosti javne ustanove sadrži plan prihoda i izdataka za obavljanje te delatnosti, način angažovanja učenika, odraslih i zaposlenih i način raspolaganja i plan korišćenja ostvarenih sredstava, u skladu sa propisima koji regulišu budžetski sistem.

Sastavni deo odluke o proširenoj delatnosti su: šifra delatnosti, elaborat o ostvarivanju delatnosti, dokazi o ispunjenosti posebnih uslova za obavljanje delatnosti pribavljenih od nadležnih organa, mišljenje saveta roditelja i odgovarajućeg stručnog organa ustanove.

Zahtev za davanje saglasnosti za proširenu delatnost ustanova podnosi Ministarstvu. Osim odluke, uz zahtev se dostavlja rešenje o verifikaciji osnovne delatnosti.

Zaposleni u ustanovi mogu da se angažuju u ostvarivanju proširene delatnosti i u okviru drugih oblika rada sa učenicima, ako se njihovim angažovanjem ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.

Škola može, osim zaposlenih, da angažuje druge saradnike za potrebe obavljanja proširne delatnosti, koji će se finansirati iz sopstvenih prihoda škole, u skladu sa zakonom.

Učenici mogu da se angažuju samo u okviru nastave, vannastavnih aktivnosti i obrazovno-vaspitnog procesa sa ciljem podsticanja njihovog pozitivnog odnosa prema radu, profesionalne orijentacije, razvijanja svesti o odgovornosti za preuzete obaveze, razvoj preduzimljivosti i orijentacije ka preduzetništvu, odgovoran odnos ka okolini, kao i razvoja pozitivnog odnosa prema timskom radu, u skladu sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim konvencijama, poveljavama, sporazumima i zakonom.

Učenici mlađi od 15 godina ne mogu da se angažuju u proširenoj delatnosti ustanove.

Autonomija ustanove

Član 99.

Autonomija ustanove, u smislu ovog zakona, podrazumeva:

1) donošenje statuta, razvojnog plana, programa, godišnjeg plana rada, pravila ponašanja u ustanovi, mera, načina i postupka zaštite i bezbednosti dece i učenika i drugih opštih akata ustanove;
2) donošenje plana stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
3) donošenje programa zaštite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
4) samovrednovanje rada ustanove u okviru izabrane oblasti na godišnjem nivou u cilju unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada;
5) pedagošku autonomiju škole: pravo da se definiše deo školskih programa zavisno od lokalnih prilika; da se u realizaciji obaveznog opšteg programa maksimalno koriste lokalni resursi; pravo da se školski kalendar delimično prilagodi lokalnim prilikama, promene u dinamici ostvarivanja školskih programa uz poštovanje godišnjeg plana rada, organizacija nastave u blokovima i zajedničkih časova srodnih predmeta kod interdisciplinarnih tema, puno uvažavanje lokalnih specifičnosti pri izradi razvojnog plana i višegodišnjeg školskog programa u skladu sa karakteristikama lokalnog stanovništva; razvijanje sistema stručnog usavršavanja nastavnika u samoj školi na osnovu realnih potreba škole;
6) autonomiju nastavnika kao pedagoškog stručnjaka i stručnjaka za predmet, pravo nastavnika kao profesionalca da samostalno koncipira proces nastave i učenja, uz odgovornost za rezultate učenja;
7) odgovornost kao značajni deo autonomije ustanove, koja se proverava sistemom spoljnog vrednovanja;
8) donošenje odluke o izboru udžbenika i

9) način ostvarivanja saradnje sa ustanovama iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne i dečje zaštite, javnim preduzećima, privrednim društvima i drugim organima, službama i organizacijama, radi ostvarivanja prava dece, učenika i zaposlenih.

Ustanova donosi opšte i druge akte poštujući opšte principe i ciljeve obrazovanja i vaspitanja i kojima se na najcelishodniji način obezbeđuje ostvarivanje opštih ishoda obrazovanja i pri tome uključuje i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike i njihova udruženja i lokalnu zajednicu.

Statut ustanove

Član 100.

Ustanova ima statut.

Statut je osnovni opšti akt ustanove, kojim se bliže uređuje organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u ustanovi, postupanje organa ustanove radi obezbeđivanja ostvarivanja prava i obaveza deteta i učenika, prava i obaveza roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, zaštita i bezbednost dece, učenika i zaposlenih i mere za sprečavanje povreda zabrana utvrđenih ovim zakonom, način objavljivanja opštih akata i obaveštavanja svih zainteresovanih strana o odlukama organa i druga pitanja, u skladu sa zakonom.

Sredstva ustanove

Član 101.

Zemljište, zgrade i druga sredstva koja su stečena, odnosno koja steknu ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, jesu u javnoj svojini i koriste se za obavljanje delatnosti utvrđene ovim zakonom.

Povezivanje ustanova i pojedinaca

Član 102.

Ustanove mogu međusobno da se povezuju u zajednice ustanova radi ostvarivanja

saradnje u oblasti organizacije, planiranja, programiranja, kao i drugih pitanja od značaja za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada i obavljanja delatnosti.

Ustanove mogu da se povezuju i sarađuju i sa odgovarajućim ustanovama u inostranstvu radi unapređivanja obrazovanja i vaspitanja i razmene iskustva.

Vaspitači, nastavnici, stručni saradnici i drugi zaposleni mogu da se međusobno povezuju u stručna društva.

Stručna društva se bave unapređivanjem obrazovno-vaspitnog rada i mogu da imaju predstavnike u komisijama i timovima koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem.

Na osnivanje, organizaciju, upis u registar i rad zajednice ustanova iz stava 1. ovog člana i stručnih društava iz stava 4. ovog člana primenjuju se propisi kojima se uređuje udruživanje.

Učeničke zadruge

Član 103.

Škola može da osnuje učeničku zadrugu u cilju razvijanja vannastavnih aktivnosti i preduzetničkog duha učenika.

Rad učeničke zadruge uređuje se posebnim zakonom.

Mreža javnih ustanova

Član 104.

Broj i prostorni raspored javnih ustanova prema vrsti i strukturi, planira se aktom o mreži ustanova.

Ustanova iz stava 1. ovog člana osniva se u skladu sa aktom o mreži ustanova.

Akt o mreži javnih predškolskih ustanova i akt o mreži javnih osnovnih škola donosi skupština jedinice lokalne samouprave na osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada.

U jedinici lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, odnosno u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt o mreži predškolskih ustanova i osnovnih škola donosi se uz prethodno pribavljeno mišljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine čiji je jezik i pismo u službenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave, odnosno čiji se jezik i pismo koristi u obrazovno-vaspitnom radu.

Saglasnost na akt o mreži osnovnih škola daje Ministarstvo.

Kada Ministarstvo utvrdi da nadležni organ jedinice lokalne samouprave nije doneo akt o mreži ili nije doneo akt o mreži u skladu sa kriterijumima iz stava 3. ovog člana, odrediće rok za njegovo donošenje koji ne može biti duži od 30 dana.

Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne donese akt u roku iz stava 6. ovog člana, Ministarstvo donosi akt o mreži osnovnih škola.

Vlada utvrđuje kriterijume na osnovu kojih donosi akt o mreži srednjih škola.

Akt o mreži javnih srednjih škola donosi Vlada na osnovu kriterijuma iz stava 8. ovog člana. 

Prekid obrazovno-vaspitnog rada

Član 105.

Obrazovno-vaspitni rad može da se prekine u slučaju više sile i drugim slučajevima u kojima su ugroženi bezbednost i zdravlje dece, učenika i zaposlenih.

Odluku o prekidu obrazovno-vaspitnog rada donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave po nastupanju okolnosti iz stava 1. ovog člana, ne donese odluku o prekidu obrazovno-vaspitnog rada, odluku odmah donosi ministar.

Nakon prestanka razloga za prekid obrazovno-vaspitnog rada, škola nadoknađuje propušteni rad, na način koji odredi škola, po odobrenju ministra.

U slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili drugih vanrednih okolnosti, ministar propisuje poseban program obrazovanja i vaspitanja, uputstvo o organizaciji i radu ustanove i određuje ustanove koje nastavljaju sa radom.

Zabrana rada ustanove

Član 106.

Kada organ nadležan za obavljanje poslova inspekcijskog, odnosno stručno-pedagoškog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani način, kao i u slučaju obustave rada ili štrajka organizovanog suprotno zakonu, Ministarstvo preduzima jednu od sledećih mera:

1) određuje rok za ispunjenje uslova, odnosno otklanjanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti i o tome obaveštava osnivača;
2) razrešava organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja;
3) razrešava direktora i postavlja vršioca dužnosti direktora;
4) razrešava organ upravljanja i direktora i imenuje privremeni organ upravljanja i postavlja vršioca dužnosti direktora.

Privremeni organ upravljanja iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana ima pet članova i obavlja poslove iz nadležnosti organa upravljanja.

Ako u toku trajanja mere iz stava 1. tačka 2) istekne mandat direktoru ustanove ili vršiocu dužnosti direktora ustanove, ministar postavlja vršioca dužnosti direktora do prestanka privremene mere i izbora direktora.

Ako u toku trajanja privremene mere iz stava 1. tačka 3) istekne mandat organu upravljanja ustanove, ministar imenuje privremeni organ upravljanja, do prestanka privremene mere i imenovanja organa upravljanja.

Vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja obavljaju dužnosti dok Ministarstvo ne utvrdi da su ispunjeni uslovi, otklonjene nepravilnosti iz stava 1. ovog člana i da su se stekli uslovi za prestanak privremenih mera, a najduže šest meseci.

Za vreme trajanja privremenih mera ne može se raspisivati konkurs za izbor direktora ustanove.

Za vreme trajanja privremenih mera ovlašćeni predlagači iz ustanove ne mogu vršiti predlaganje svojih predstavnika za novi organ upravljanja.

Ako vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja ne otklone utvrđene nepravilnosti, Ministarstvo zabranjuje rad ustanove.

Kada ustanova čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice ne postupi u datom roku po nalogu organa iz stava 1. ovog člana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadležnosti, a osnivač ne preduzme mere u skladu sa zakonom ni posle propisanog roka za otklanjanje nepravilnosti, Ministarstvo zabranjuje rad ustanove.

Osnivač odmah po dobijanju rešenja kojim se zabranjuje rad ustanove određuje ustanovu u kojoj deca odnosno učenici imaju pravo da nastave započeto obrazovanje i vaspitanje.

Ukoliko osnivač ne postupi u skladu sa odredbama stava 10. ovog člana ustanovu određuje Ministarstvo.

Ukidanje ustanove

Član 107.

Ustanova se ukida u skladu sa zakonom.

Deca u predškolskoj ustanovi, deca koja pohađaju pripremni predškolski program u ustanovi i učenici u školi koja se ukida imaju pravo da nastave započeto obrazovanje i vaspitanje u drugoj ustanovi koju odredi osnivač.

Ukoliko osnivač ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog člana, ustanovu određuje Ministarstvo.

Odgovornost ustanove za bezbednost dece i učenika

Član 108.

Ustanova aktom propisuje mere, način i postupak zaštite i bezbednosti dece i učenika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave, koje je dužna da sprovodi.

Uputstvo za izradu akta iz stava 1. ovog člana donosi ministar.

Pravila ponašanja u ustanovi

Član 109.

U ustanovi se neguju odnosi međusobnog razumevanja i uvažavanja ličnosti dece, učenika, odraslih, zaposlenih i roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika.

Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.

Ustanova je dužna da aktom uredi pravila ponašanja i međusobne odnose dece, učenika, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i zaposlenih u ustanovi.

Zabrana diskriminacije

Član 110.

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, seksualne orijentacije, rodnog identiteta, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

Bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi, zajednički propisuju ministar i organ nadležan za pripremu propisa o ljudskim i manjinskim pravima.

Postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove i druga pitanja od značaja za zaštitu od diskriminacije, propisuje ministar.

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Član 111.

U ustanovi je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

Povrede zabrane, iz stava 1. ovog člana, koje zaposleni učini prema drugom zaposlenom u ustanovi, uređuju se posebnim zakonom.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta, učenika i odraslog.

Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta, učenika i odraslog.

Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta, učenika ili odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod fizičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se: fizičko kažnjavanje deteta, učenika ili odraslog od strane zaposlenog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika, odraslog ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku ili odraslom, kao i učenika i odraslog prema drugom učeniku, odraslom ili zaposlenom.

Pod psihičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva.

Pod socijalnim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se isključivanje deteta, učenika i odraslog iz grupe vršnjaka i različitih oblika aktivnosti ustanove.

Ustanova je dužna da nadležnom organu prijavi svaki oblik nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi počinjen od strane roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.

Bliže uslove o načinima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora, rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada propisuje ministar.

Zabrana ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo

Član 112.

Zabranjeno je svako ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku i odraslom; deteta, učenika i odraslog prema zaposlenom; roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica prema zaposlenom; deteta, učenika i odraslog prema drugom detetu, učeniku ili odraslom, kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo.

Zabrana stranačkog organizovanja i delovanja

Član 113.

U ustanovi je zabranjeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanove u te svrhe.

2. ORGANI USTANOVE

Član 114.

Ustanova ima organe upravljanja, rukovođenja, stručne i savetodavne organe, u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom i opštim aktom.

Sastav i imenovanje organa upravljanja i stručnih organa privatne ustanove uređuje se opštim aktom. Privatna ustanova obezbeđuje ravnopravnu zastupljenost roditelja u organu upravljanja.

3. ORGANI JAVNE USTANOVE

Organi upravljanja

Član 115.

Organ upravljanja u predškolskoj ustanovi jeste upravni odbor.

Organ upravljanja u školi jeste školski odbor.

Predsednik i članovi organa upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadležnosti, bez naknade.

Sastav i imenovanje organa upravljanja

Član 116.

Organ upravljanja ima devet članova uključujući i predsednika.

Organ upravljanja čine po tri predstavnika iz reda zaposlenih u ustanovi, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i tri predstavnika na predlog jedinice lokalne samouprave.

Školski odbor osnovne škole za obrazovanje odraslih ima sedam članova, uključujući i predsednika, od kojih četiri iz reda zaposlenih i tri predstavnika na predlog jedinice lokalne samouprave.

U školski odbor srednje stručne škole i srednje škole u dualnom obrazovanju skupština jedinice lokalne samouprave imenuje tri istaknuta predstavnika: privredne komore, zanatlija, udruženja poslodavaca, nacionalne organizacije za zapošljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad škole (u daljem tekstu: socijalni partneri) iz područja rada škole.

Članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja.

Članove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlaže vaspitno-obrazovno, odnosno nastavničko veće, za školu sa domom - nastavničko i pedagoško veće, na zajedničkoj sednici, a iz reda roditelja - savet roditelja, tajnim izjašnjavanjem.

U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine članovi organa upravljanja - predstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato.

U ustanovi u kojoj se u svim ili većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine, nacionalni savet nacionalne manjine predlaže tri predstavnika jedinice lokalne samouprave u organ upravljanja.

Za člana organa upravljanja ne može da bude predloženo ni imenovano lice:

1) koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je pravnosnažno osuđeno za krivično delo: nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivično delo primanje mita ili davanje mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;
2) koje bi moglo da zastupa interese više struktura (roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, zaposlenih u ustanovi, predstavnika jedinice lokalne samouprave), osim članova sindikata;
3) čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;
4) koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove;
5) koje je izabrano za direktora druge ustanove;
6) koje obavlja poslove sekretara ili pomoćnika direktora te ustanove;
7) u drugim slučajevima, utvrđenim zakonom.

Ako ovlašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa ovim zakonom ili predloži kandidata suprotno odredbama ovog zakona, skupština jedinice lokalne samouprave određuje rok za usklađivanje sa ovim zakonom.

Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa ovim zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave imenovaće članove organa upravljanja bez predloga ovlašćenog predlagača.

Ukoliko je predlog ovlašćenih predlagača za člana organa upravljanja iz reda zaposlenih u ustanovi i roditelja sproveden u skladu sa zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da prihvati njihov predlog.

Skupština jedinice lokalne samouprave donosi rešenje o imenovanju organa upravljanja.

Izuzetno, organ upravljanja kome je istekao mandat nastavlja sa radom do imenovanja privremenog organa upravljanja.

Rešenje o imenovanju, odnosno razrešenju organa upravljanja konačno je u upravnom postupku.

Mandat organa upravljanja

Član 117.

Mandat organa upravljanja traje četiri godine.

Postupak za imenovanje članova organa upravljanja pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja, a predlog ovlašćenih predlagača dostavlja se skupštini jedinice lokalne samouprave najkasnije mesec dana pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima.

Skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lični zahtev člana, kao i slučaju da:

1) organ upravljanja donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta dužan da donosi;
2) član organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad organa upravljanja;
3) u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;
4) se pokrene inicijativa za razrešenje člana organa upravljanja na predlog ovlašćenog predlagača, odnosno zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja;
5) nastupi uslov iz člana 116. stav 9. ovog zakona.

Ispunjenost uslova iz stava 3. tač. 1) - 3) i 5) ovog člana, utvrđuje prosvetni inspektor.

Izborni period novoimenovanog pojedinog člana organa upravljanja traje do isteka mandata organa upravljanja.

Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja, skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalaže mera, otkloni utvrđene nepravilnosti.

Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razrešenju organa upravljanja i ne usaglasi ga sa ovim zakonom, u roku iz stava 6. ovog člana, ministar razrešava postojeći i imenuje privremeni organ upravljanja ustanove.

Privremeni organ upravljanja

Član 118.

Ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako jedinica lokalne samouprave ne imenuje organ upravljanja do isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja.

Mandat privremenog organa upravljanja ustanove iz stava 1. ovog člana traje do imenovanja organa upravljanja od strane jedinice lokalne samouprave.

Nadležnost organa upravljanja

Član 119.

Organ upravljanja ustanove:

1) donosi statut, pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;
2) donosi predškolski, školski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), razvojni plan, godišnji plan rada, usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju;
3) utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike Srbije;
4) donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom;
5) usvaja izveštaj o poslovanju, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi;
6) raspisuje konkurs za izbor direktora ustanove;
7) daje mišljenje i predlaže ministru izbor direktora;
8) donosi odluku o proširenju delatnosti ustanove;
9) razmatra poštovanje opštih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća i preduzima mere za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
10) donosi plan stručnog usavršavanja zaposlenih i usvaja izveštaj o njegovom ostvarivanju;
11) odlučuje po žalbi, odnosno prigovoru na rešenje direktora;
12) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Organ upravljanja donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.

Sednicama organa upravljanja prisustvuje i učestvuje u njihovom radu predstavnik sindikata u ustanovi, bez prava odlučivanja.

Sednicama školskog odbora prisustvuju i učestvuju u njihovom radu dva predstavnika učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivaču.

Savet roditelja

Član 120.

Ustanova ima savet roditelja, osim škole za obrazovanje odraslih.

U savet roditelja škole bira se po jedan predstavnik roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika svakog odeljenja, odnosno vaspitne grupe ako škola ostvaruje pripremni predškolski program.

U ustanovi u kojoj stiču obrazovanje pripadnici nacionalne manjine u savetu roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika srazmerno su zastupljeni i predstavnici nacionalne manjine.

U ustanovi u kojoj stiču obrazovanje deca i učenici sa smetnjama u ravoju i invaliditetom, član saveta roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika je i predstavnik roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika dece, odnosno učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Predstavnici saveta roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika biraju se svake školske godine.

Savet roditelja:

1) predlaže predstavnike roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece, odnosno učenika u organ upravljanja;
2) predlaže svog predstavnika u sve obavezne timove ustanove;
3) prati sprovođenje mera za obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;
4) učestvuje u predlaganju izbornih sadržaja i u postupku izbora udžbenika;
5) razmatra predlog školskog programa, razvojnog plana, godišnjeg plana rada;
6) razmatra izveštaje o ostvarivanju programa obrazovanja i vaspitanja, spoljašnjem vrednovanju, samovrednovanju, završnom ispitu, rezultatima nacionalnog i međunarodnog testiranja;
7) razmatra namenu korišćenja sredstava od donacija i od proširene delatnosti ustanove;
8) predlaže organu upravljanja namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke zadruge i prikupljenih od roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika;
9) razmatra i prati uslove za rad ustanove, uslove za odrastanje i učenje, bezbednost i zaštitu dece i učenika;
10) učestvuje u postupku propisivanja mera iz člana 108. ovog zakona;
11) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;
12) predlaže predstavnika i njegovog zamenika za opštinski savet roditelja i klubove nastavnika i roditelja;
13) razmatra i druga pitanja utvrđena statutom.

Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upućuje organu upravljanja, direktoru i stručnim organima ustanove.

Način izbora saveta roditelja ustanove uređuje se statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta.

Opštinski savet roditelja

Član 121.

Opštinski savet roditelja čine predstavnici saveta roditelja, svih ustanova sa područja opštine, odnosno gradske opštine (u daljem tekstu: opština). Predstavnici saveta roditelja biraju se svake školske godine.

Opštinski savet roditelja:

1) daje mišljenje, inicira akcije i predlaže mere za ostvarivanje prava deteta, unapređivanje obrazovanja, vaspitanja i bezbednosti dece, odnosno učenika u opštini;
2) učestvuje u utvrđivanju opštinskih planova i programa koji su od značaja za ostvarivanje obrazovanja, vaspitanja i bezbednosti dece;
3) prati i razmatra mogućnosti za unapređivanje dostupnosti i pravednosti obrazovanja i vaspitanja za decu, odnosno učenike iz ugroženih i osetljivih grupa na teritoriji opštine;
4) pruža podršku savetu roditelja svih ustanova na teritoriji opštine u vezi sa pitanjima iz njihove nadležnosti;
5) zastupa interese dece i učenika opštine u situacijama koje su od značaja za unapređivanje njihovog obrazovanja, vaspitanja, bezbednosti i dobrobiti na teritoriji opštine;
6) sarađuje sa organizacijama koje deluju u oblasti obrazovanja i vaspitanja, zaštite zdravlja, socijalne zaštite, kulture i drugim oblastima od značaja za decu i učenike;
7) obavlja i druge poslove u vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem na teritoriji opštine.

Bliže uslove u vezi načina rada opštinskog saveta roditelja zajednički propisuju ministar i ministar nadležan za poslove lokalne samouprave.

Direktor ustanove

Član 122.

Direktor rukovodi radom ustanove.

Direktor ustanove može da bude lice koje ispunjava uslove propisane čl. 139. i 140. stav 1. ovog zakona.

Dužnost direktora predškolske ustanove može da obavlja lice koje ima: obrazovanje iz člana 140. stav 1. ovog zakona za vaspitača ili stručnog saradnika, dozvolu za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje osam godina rada u predškolskoj ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Dužnost direktora predškolske ustanove može da obavlja i lice koje ima: odgovarajuće obrazovanje iz člana 140. stav 2. ovog zakona za vaspitača, dozvolu za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina rada u predškolskoj ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Dužnost direktora škole može da obavlja lice koje ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 140. stav 1. ovog zakona za nastavnika te vrste škole i područja rada, za pedagoga i psihologa, dozvolu za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje osam godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Izuzetno, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 140. stav 1. ovog zakona, dužnost direktora osnovne škole može da obavlja lice koje ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 140. stav 2. ovog zakona za nastavnika te vrste škole, dozvolu za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Ispit za direktora ustanove može da polaže i lice koje ispunjava uslove za direktora ustanove i koje ima i dokaz o pohađanom propisanom programu obuke.

Lice koje položi ispit za direktora stiče dozvolu za rad direktora (u daljem tekstu: licenca za direktora).

Izabrani direktor koji nema položen ispit za direktora, dužan je da ga položi u roku do dve godine od dana stupanja na dužnost.

Direktoru koji ne položi ispit za direktora u roku od dve godine od dana stupanja na dužnost, prestaje dužnost direktora.

Licenca za direktora oduzima se direktoru koji je osuđen pravnosnažnom presudom za povredu zabrane iz čl. 110 - 113. ovog zakona, za krivično delo ili privredni prestup u vršenju dužnosti.

Program obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, program ispita, način i postupak polaganja ispita, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za direktora, sadržinu i izgled obrasca licence za direktora, sadržaj i način vođenja registra izdatih licenci za direktora, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem licence za direktora, propisuje ministar.

Izbor direktora ustanove

Član 123.

Direktora ustanove imenuje ministar, na period od četiri godine.

Direktor ustanove bira se na osnovu konkursa.

Konkurs za izbor direktora raspisuje organ upravljanja ustanove.

Konkurs za izbor direktora raspisuje se najranije šest meseci, a najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.

Prijava na konkurs iz stava 3. ovog člana, zajedno sa potrebnom dokumentacijom, dostavlja se ustanovi.

U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, organ upravljanja pribavlja mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje, u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato.

Organ upravljanja obrazuje komisiju za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija) koja ima neparan broj članova i sprovodi postupak za izbor direktora, i to: obradu konkursne dokumentacije, utvrđuje ispunjenost uslova za izbor direktora, obavlja intervju sa kandidatima i pribavlja mišljenje vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno nastavničkog i pedagoškog veća o prijavljenim kandidatima.

Mišljenje veća iz stava 8. ovog člana daje se na posebnoj sednici kojoj prisustvuju svi zaposleni i koji se izjašnjavaju o svim kandidatima tajnim izjašnjavanjem.

Bliži uslovi o broju članova, sastavu i načinu obrazovanja Komisije uređuju se opštim aktom ustanove.

Osim utvrđivanja ispunjenosti uslova za izbor direktora, Komisija ceni i dokaze o:

1) završenim master, odnosno specijalističkim studijama iz oblasti upravljanja u obrazovanju;
2) napredovanju u zvanja iz oblasti obrazovanja i vaspitanja;
3) rezultatima stručno-pedagoškog nadzora o radu (izveštaj prosvetnog savetnika).

Ukoliko se na konkurs prijavilo lice koje je prethodno obavljalo dužnost direktora ustanove, dužno je da dostavi rezultate stručno-pedagoškog nadzora ustanove i ocenu spoljašnjeg vrednovanja.

Komisija sačinjava izveštaj o sprovedenom postupku za izbor direktora, koji sadrži dostavljenu dokumentaciju kandidata i potrebna mišljenja i dostavlja ih organu upravljanja u roku od osam dana od dana završetka postupka.

Organ upravljanja, na osnovu izveštaja iz stava 13. ovog člana, sačinjava obrazloženu listu svih kandidata koji ispunjavaju uslove i zajedno sa izveštajem Komisije, dostavlja ministru predlog o izabranom kandidatu u roku od osam dana od dana dostavljanja izveštaja Komisije.

Ministar, imajući u vidu predlog organa upravljanja iz stava 14. ovog člana, vrši izbor direktora ustanove i donosi rešenje o njegovom imenovanju u roku od 30 dana od dana prijema dokumentacije iz stava 14. ovog člana, o čemu ustanova obaveštava lica koja su se prijavila na konkurs.

Ukoliko ministar utvrdi da postupak konkursa za izbor direktora nije sproveden u skladu sa zakonom, odnosno ukoliko bi izbor bilo kog kandidata sa liste iz stava 14. ovog člana mogao da dovede u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti, doneće akt o ponovnom raspisivanju konkursa za izbor direktora.

Odluka ministra o imenovanju direktora konačna je u upravnom postupku.

Učesnik konkursa nezadovoljan odlukom iz stava 17. ovog člana ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

U privatnoj ustanovi izbor direktora uređuje se opštim aktom ustanove.

Status direktora

Član 124.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora utvrđuju se posebnim ugovorom.

Direktoru ustanove dva mandata miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je imenovan.

Direktor ustanove kome prestane dužnost zbog isteka ili na lični zahtev tokom trećeg i svakog narednog mandata, raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.

Ako nema odgovarajućih poslova, lice iz stava 1. ovog člana ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom je prestala potreba, u skladu sa zakonom.

Vršilac dužnosti direktora

Član 125.

Vršioca dužnosti direktora imenuje ministar do izbora direktora u roku od osam dana od dana nastupanje razloga za postavljenje.

Za vršioca dužnosti direktora ustanove može da bude postavljen nastavnik, vaspitač i stručni saradnik do izbora direktora, a najduže šest meseci.

Vršiocu dužnosti direktora ustanove miruje radni odnos na poslovima sa kojih je postavljen, za vreme dok obavlja tu dužnost.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vršioca dužnosti direktora.

Nadležnost i odgovornost direktora ustanove

Član 126.

Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove.

Direktor za svoj rad odgovara ministru i organu upravljanja.

Osim poslova utvrđenih zakonom i statutom ustanove, direktor:

1) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove;
2) je odgovoran za obezbeđivanje kvaliteta, samovrednovanje, stvaranje uslova za sprovođenje spoljašnjeg vrednovanja, ostvarivanje standarda postignuća i unapređivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;
3) je odgovoran za ostvarivanje razvojnog plana ustanove;
4) odlučuje o korišćenju sredstava utvrđenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i namensko korišćenje tih sredstava, u skladu sa zakonom;
5) sarađuje sa jedinicom lokalne samouprave, drugim institucijama i organizacijama;
6) pruža podršku u stvaranju ambijenta za ostvarivanje preduzetničkog obrazovanja i preduzetničkih aktivnosti učenika.

7) organizuje i vrši instruktivno-pedagoški uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoške prakse i preduzima mere za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;
8) planira i prati stručno usavršavanje zaposlenih i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;
9) je odgovoran za regularnost sprovođenja svih ispita u ustanovi u skladu sa propisima;
10) preduzima mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 110 - 113. ovog zakona;
11) preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i predloga prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa;
12) je odgovoran za blagovremen i tačan unos i održavanje ažurnosti baze podataka o ustanovi u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;
13) obavezan je da blagovremeno informiše zaposlene, decu, učenike i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike, stručne organe i organe upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove u celini;
14) saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno pedagoškog veća, bez prava odlučivanja;
15) obrazuje stručna tela i timove, usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi;
16) sarađuje sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i učenika ustanove i savetom roditelja;
17) podnosi izveštaj organu upravljanja, najmanje dva puta godišnje, o svom radu i radu ustanove;
18) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;
19) donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova, u skladu sa zakonom;
20) obezbeđuje uslove za ostvarivanje prava dece i prava, obaveze i odgovornosti učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;
21) sarađuje sa učenicima i učeničkim parlamentom;
22) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

U slučaju privremene odsutnosti ili sprečenosti direktora da obavlja dužnost, zamenjuje ga nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik u ustanovi na osnovu ovlašćenja direktora, odnosno organa upravljanja, u skladu sa zakonom.

Član 127.

Izuzetno, direktor može da obavlja i poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem ministra.

Instruktivno-pedagoški uvid u rad direktora koji obavlja poslove iz stava 1. ovog člana vrši savetnik - spoljni saradnik.

Prestanak dužnosti direktora

Član 128.

Dužnost direktora ustanove prestaje: na lični zahtev, navršavanjem 65 godina života, istekom mandata i razrešenjem.

Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi ministar.

U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine ministar pribavlja mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od osam dana od prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato.

Ministar razrešava direktora ustanove, ako je utvrđeno da:

1) ne ispunjava uslove iz člana 139. ovog zakona;
2) odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja ili ministra;
3) ustanova nije blagovremeno donela program obrazovanja i vaspitanja, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuća;
4) ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu dece i učenika;
5) direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 110 - 113. ovog zakona i težih povreda radnih obaveza zaposlenih;
6) u ustanovi nije obezbeđeno čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;
7) u ustanovi se vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom i posebnom zakonu;
8) ne ispunjava uslove iz člana 122. ovog zakona;
9) ne postupa po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;
10) nije obezbedio uslove za inspekcijski, stručno-pedagoški nadzor i spoljašnje vrednovanje;
11) je škola dva puta uzastopno ocenjena najnižom ocenom za kvalitet rada;
12) ometa rad organa upravljanja i zaposlenih, nepotpunim, neblagovremenim i netačnim obaveštavanjem, odnosno preduzimanjem drugih aktivnosti kojim utiče na zakonito postupanje organa upravljanja i zaposlenih;
13) nije obezbedio blagovremen i tačan unos i održavanje baze podataka ustanove u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete kao i kontrolu unetih podataka;
14) je u radni odnos primio lice ili angažovao lice van radnog odnosa suprotno zakonu, posebnom kolektivnom ugovoru i opštem aktu;
15) je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu štete;
16) je odgovaran za prekršaj iz ovog ili posebnog zakona, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti, kao i drugim slučajevima u skladu sa zakonom;
17) i u drugim slučajevima kada se utvrdi nezakonito postupanje.

Direktor je odgovoran za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese ustanovi, u skladu sa zakonom.

Odluka ministra, kojom se direktor razrešava, konačna je u upravnom postupku.

Pomoćnik direktora

Član 129.

Ustanova može da ima pomoćnika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove.

Rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, koji ima profesionalni ugled i iskustvo u ustanovi, za svaku školsku, odnosno radnu godinu.

Pomoćnik direktora organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad ustanove, koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa ustanove i obavlja druge poslove, u skladu sa statutom ustanove.

Pomoćniku direktora miruje radni odnos na poslovima sa kojih je postavljen, za vreme dok obavlja tu dužnost.

Pomoćnik direktora može da obavlja i poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem direktora.

Stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum ustanove

Član 130.

Stručni organi predškolske ustanove jesu vaspitno-obrazovno veće i stručni aktivi vaspitača i medicinskih sestara - vaspitača, aktiv za razvojno planiranje i drugi stručni aktivi i timovi, u skladu sa statutom.

Stručni organi osnovne škole jesu: nastavničko veće, odeljenjsko veće, stručno veće za razrednu nastavu, stručno veće za oblasti predmeta, stručni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj školskog programa i drugi stručni aktivi i timovi, u skladu sa statutom.

Stručni organi srednje škole jesu: nastavničko veće, odeljenjsko veće, stručno veće za oblasti predmeta, stručni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj školskog programa i drugi stručni aktivi i timovi, u skladu sa statutom.

Škola sa domom ima i pedagoško veće.

Vaspitno-obrazovno veće čine vaspitači i stručni saradnici.

Nastavničko veće čine nastavnici i stručni saradnici, kao i koordinatori praktične nastave u srednjoj stručnoj školi. U školi u kojoj se ostvaruje pripremni predškolski program, u radu nastavničkog veća učestvuju i vaspitači.

Pedagoško veće čine vaspitači i stručni saradnici koji ostvaruju vaspitni rad u školi sa domom.

Odeljenjsko veće u školi čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju i odeljenjski starešina koji ne izvodi nastavu u tom odeljenju.

Stručno veće za razrednu nastavu čine svi nastavnici koji ostvaruju nastavu u prvom ciklusu obrazovanja i vaspitanja. Nastavnik koji ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u produženom boravku učestvuje u radu stručnog veća za razrednu nastavu, bez prava odlučivanja.

Pedagoški, odnosno andragoški asistent učestvuje u radu veća iz st. 3 - 7. ovog člana bez prava odlučivanja.

Stručno veće za oblasti predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.

Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine predstavnici nastavnika i stručnih saradnika. Članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa imenuje nastavničko veće.

U ustanovi direktor obrazuje sledeće timove:

1) tim za inkluzivno obrazovanje;
2) tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
3) tim za samovrednovanje;
4) tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj ustanove;
5) tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva;
6) tim za profesionalni razvoj;
7) druge timove za ostvarivanje određenog zadatka, programa ili projekta.

Predškolska ustanova nije u obavezi da obrazuje tim iz stava 13. tačka 5) ovog člana.

Tim mogu da čine predstavnici zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, učeničkog parlamenta, jedinice lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja.

Pedagoški kolegijum čine predsednici stručnih veća i stručnih aktiva, koordinatori stručnih tima i stručni saradnici.

Pedagoški kolegijum razmatra pitanja i daje mišljenje u vezi sa poslovima direktora iz člana 126. stav 3. tač. 1) - 3) i tač. 5) - 7) ovog zakona.

Nastavničkim većem i pedagoškim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor odnosno pomoćnik direktora, a odeljenjskim većem odeljenjski starešina.

Sednicama stručnih organa škole mogu da prisustvuju predstavnici učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.

Nadležnost stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma

Član 131.

Stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum: staraju se o obezbeđivanju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada ustanove; prate ostvarivanje školskog programa; staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća; razvoja kompetencija; vrednuju rezultate rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika; prate i utvrđuju rezultate rada učenika i odraslih; preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa decom, učenicima i odraslima u procesu obrazovanja i vaspitanja i rešavaju druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.

Odeljenski strešina ima organizaciono-rukovodeću i pedagoško-instruktivnu ulogu u radu sa učenicima, saradnji sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i vodi propisanu evidenciju i pedagošku dokumentaciju.

Nadležnost, način rada i odgovornost stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma uređuje se statutom ustanove.

Sekretar ustanove

Član 132.

Pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar.

Sekretar mora da ima obrazovanje iz oblasti pravnih nauka u skladu sa članom 140. stav 1. ovog zakona, položen stručni ispit za sekretara i dozvolu za rad sekretara (u daljem tekstu: licenca za sekretara).

Sekretar se uvodi u posao i osposobljava za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za sekretara. Sekretaru - pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.

Sekretar je dužan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara.

Nakon položenog stručnog ispita za sekretara, Ministarstvo izdaje licencu za sekretara.

Sekretaru koji ne položi stručni ispit u roku iz stava 4. ovog člana prestaje radni odnos.

Sekretar koji ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit ne polaže stručni ispit za sekretara.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sekretara predškolske ustanove i osnovne škole može da bude izabrano i drugo lice (sa završenim osnovnim akademskim studijama - diplomirani pravnik), ukoliko se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajućim obrazovanjem, najduže dve godine.

Licenca za sekretara oduzima se sekretaru koji je osuđen pravnosnažnom presudom za povredu zabrane iz čl. 110 - 113. ovog zakona, za krivično delo ili privredni prestup u vršenju dužnosti.

Način i program uvođenja u posao, program, sadržinu, način i rokove za polaganje stručnog ispita, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže stručni ispit, sadržaj i obrazac licence za sekretara, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem stručnog ispita za sekretara ustanove, propisuje ministar.

Poslovi sekretara

Član 133.

Sekretar ustanove obavlja sledeće poslove:

1) stara se o zakonitom radu ustanove, ukazuje direktoru i organu upravljanja na nepravilnosti u radu ustanove;
2) vodi upravni postupak u ustanovi;
3) izrađuje opšte i pojedinačne pravne akte ustanove;
4) obavlja pravne i druge poslove za potrebe ustanove;
5) izrađuje ugovore koje zaključuje ustanova;
6) pravne poslove u vezi sa statusnim promenama u ustanovi;
7) pravne poslove u vezi sa upisom dece, učenika i odraslih;
8) pravne poslove u vezi sa javnim nabavkama u saradnji sa finasijskom službom ustanove;
9) pruža stručnu pomoć u vezi sa izborom organa upravljanja u ustanovi;
10) pruža stručnu podršku i koordinira rad komisije za izbor direktora ustanove;
11) prati propise i o tome informiše zaposlene;
12) druge pravne poslove po nalogu direktora.

Ustanova je dužna da obezbedi sekretaru pristup jedinstvenoj informacionoj bazi pravnih propisa.

Zajednička stručna služba

Član 134.

Više ustanova na teritoriji jedinice lokalne samouprave može, iz reda zaposlenih, da organizuje zajedničku stručnu službu, u skladu sa odlukom organa upravljanja ustanova i saglasnost Ministarstva.

Zajednička stručna služba iz stava 1. ovog člana može da obavlja finansijsko-računovodstvene, administrativne, pravne, pomoćno-tehničke i poslove održavanja.

Zajednička stručna služba iz stava 1. ovog člana može da ima logopeda, defektologa i socijalnog radnika koji obavljaju stručne poslove za više ustanova.

VII. ZAPOSLENI U USTANOVI

Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici

Član 135.

Vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi ostvaruje vaspitač, u skladu sa posebnim zakonom.

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u školi ostvaruje nastavnik.

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da ostvaruje i defektolog.

Vaspitni rad sa učenicima u školi sa domom ostvaruje vaspitač.

Vaspitni rad sa učenicima u školi sa domom za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje defektolog vaspitač.

Stručne poslove na unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi obavljaju pedagog, psiholog i drugi stručni saradnici, u skladu sa posebnim zakonom.

Stručne poslove u školi obavlja stručni saradnik: psiholog, pedagog i bibliotekar.

Zavisno od potreba škole i programa koji se ostvaruje, dodatnu podršku i stručne poslove može da obavlja i socijalni radnik, defektolog, logoped i andragog.

Stručne poslove u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama i invaliditetom u razvoju obavlja stručni saradnik: psiholog, pedagog, socijalni radnik, defektolog, logoped i bibliotekar.

Stručne poslove u muzičkoj školi obavlja stručni saradnik: psiholog, pedagog, nototekar i medijatekar.

Stručne poslove u školi za obrazovanje odraslih obavlja stručni saradnik: andragog, socijalni radnik, psiholog i bibliotekar.

Saradnik, pedagoški i andragoški asistent i pomoćni nastavnik

Član 136.

U obavljanju delatnosti predškolska ustanova ima saradnika: nutricionistu, socijalnog i zdravstvenog radnika, a može da ima i drugog saradnika, u skladu sa posebnim zakonom.

Škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da ima saradnika za izradu didaktičkih sredstava i pomagala za decu sa senzo-motoričkim smetnjama.

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada.

Pedagoški asistent u svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima, nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave.

Izuzetno, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje lični pratilac deteta, odnosno učenika, a radi pružanja pomoći detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u skladu sa zakonom.

Andragoški asistent pruža podršku odraslima za uključivanje u sistem obrazovanja i pomoć zaposlenima u ostvarivanju programa obrazovanja.

Andragoški asistent u svom radu ostvaruje saradnju sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave.

Za pomoć nastavniku za pružanje dodatne podrške u nastavi, odnosno ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se obrazuju stručni timovi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Poslove pripreme laboratorijskih vežbi, izvođenja i demonstriranja postupaka, tehničko-tehnološke pripreme, izvođenja dela praktične nastave i drugih poslova, pod neposrednim rukovodstvom nastavnika, obavlja pomoćni nastavnik.

Bliže uslove za rad pedagoškog asistenta i andragoškog asistenta uređuje ministar.

Zadaci nastavnika i vaspitača

Član 137.

Zadatak nastavnika jeste da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća, uvažavajući principe obrazovanja i vaspitanja, predznanja, potrebe, interesovanja i posebne mogućnosti učenika i odraslog.

Zadatak vaspitača u predškolskoj ustanovi jeste da svojim kompetencijama osigura uvažavanje principa vaspitanja i obrazovanja, ostvarivanje ciljeva vaspitanja i obrazovanja i unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada sa decom.

Zadatak defektologa vaspitača, odnosno defektologa nastavnika u razvojnoj grupi u predškolskoj ustanovi i školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom jeste da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća, u skladu sa IOP-om i programom obrazovno-vaspitnog rada.

Nastavnik i vaspitač ostvaruje zadatke na osnovu utvrđenih standarda kompetencija.

Zadaci stručnog saradnika

Član 138.

Zadaci stručnog saradnika su da, u okviru delokuga svog posla, radi na:

1) unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi;
2) praćenju, podsticanju i pružanju podrške ukupnom razvoju deteta i učenika u domenu fizičkih, intelektualnih, emocionalnih i socijalnih kapaciteta i prelaganju mera u interesu razvoja i dobrobiti deteta;
3) pružanju stručne podrške vaspitaču, nastavniku i direktoru za:

(1) stvaranje podsticajne sredine za učenje uz primenu savremenih naučno zasnovanih saznanja;
(2) jačanje kompetencija i profesionalni razvoj nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;
(3) razvijanje kompetencija za ostvarivanje ciljeva i opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja;
4) razvoja inkluzivnosti ustanove;
5) stručnim poslovima u zaštiti od nasilja i stvaranju bezbedne sredine za razvoj dece i učenika;
6) praćenju i vrednovanju obrazovno-vaspitnog rada i predlaganju mera za povećanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;
7) ostvarivanju saradnje sa decom i učenicima, roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i drugim zaposlenima u ustanovi;
8) ostvarivanju saradnje sa nadležnim ustanovama, stručnim udruženjima i drugim organima i organizacijama;
9) koordinaciji saradnje i obezbeđivanju primene odluka saveta roditelja ustanove i opštinskih saveta roditelja, saveta roditelja ustanove i klubova nastavnika i roditelja;
10) sprovođenju strateških odluka Ministarstva u ustanovi.

Stručni saradnik ostvaruje zadatke na osnovu standarda kompetencija za stručne saradnike.

Programske osnove rada stručnih saradnika propisuje ministar.

Uslovi za prijem u radni odnos

Član 139.

U radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom i to ako:

1) ima odgovarajuće obrazovanje;
2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;
3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje, za krivično delo primanje mita ili davanje mita; za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;
4) ima državljanstvo Republike Srbije;
5) zna srpski jezik i jezik na kojem ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.

Uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.

Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 1), 4) i 5) ovog člana podnose se uz prijavu na konkurs, a iz stava 1. tačka 2) ovog člana pre zaključenja ugovora o radu. Dokaz iz stava 1. tačka 3) ovog člana pribavlja ustanova.

Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi na zahtev direktora.

Zaposleni kome prestane radni odnos iz razloga utvrđenog stavom 1. tačka 2) ovog člana, ostvaruje prava u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada.

Obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika

Član 140.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje:

1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine, i to:

(1) studije drugog stepena iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupe predmeta;
(2) studije drugog stepena iz oblasti pedagoških nauka iliinterdisciplinarne, multidisciplinarne, transdisciplinarne studije drugog stepena koje kombinuju celine i odgovarajuće naučne, odnosno stručne oblasti ili oblasti pedagoških nauka;
2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

Lice iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) ovog člana mora da ima završene studije prvog stepena iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmete, odnosno grupu predmeta.

Izuzetno, nastavnik i vaspitač jeste i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem.

Član 141.

Poslove vaspitača u predškolskoj ustanovi može da obavlja lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, studijama drugog stepena, studijama u trajanju od tri godine, višim obrazovanjem, odnosno sa odgovarajućim srednjim obrazovanjem, u skladu sa posebnim zakonom.

Poslove nastavnika, vaspitača u školi sa domom i stručnog saradnika može da obavlja lice sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 140. stav 1. ovog zakona, a nastavnika stručnog predmeta u oblasti zdravstva i sa odgovarajućom zdravstvenom specijalizacijom.

Izuzetno, poslove nastavnika umetničkih i stručnih predmeta u muzičkoj školi i određenih stručnih predmeta u stručnoj školi, za koje se ne obrazuju nastavnici sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 140. stav 1. ovog zakona, može da obavlja i lice sa odgovarajućim obrazovanjem iz stava 2. ovog zakona, odnosno srednjim obrazovanjem.

Poslove nastavnika praktične nastave u stručnoj školi može da obavlja i lice sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 140. stav 2. ovog zakona ili sa odgovarajućim srednjim obrazovanjem i položenim specijalističkim, odnosno majstorskim ispitom i petogodišnjim radnim iskustvom u struci stečenim posle specijalističkog, odnosno majstorskog ispita.

Poslove nastavnika igračkih predmeta u baletskoj školi može da obavlja lice koje ima najmanje srednje baletsko obrazovanje i 10 godina igračke prakse, odnosno pedagoškog rada.

Poslove vaspitača u predškolskoj ustanovi i nastavnika razredne nastave, može da obavlja lice koje je steklo odgovarajuće obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje taj rad ili je položilo ispit iz jezika sa metodikom, po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove.

Poslove nastavnika i stručnog saradnika, može da obavlja lice koje je steklo srednje, više ili visoko obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad ili je položilo ispit iz tog jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove.

Potvrdu o poznavanju romskog jezika izdaje nacionalni savet romske nacionalne manjine ili visokoškolska ustanova.

Bliže uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, saradnika u predškolskoj ustanovi koji ostvaruje različite programe, pedagoškog i andragoškog asistenta i pomoćnog nastavnika, program obuke za osposobljavanje nastavnika, stručnog saradnika i andragoškog asistenta za rad sa odraslima i program obuke za pedagoškog asistenta, propisuje ministar.

Stepen i vrstu obrazovanja saradnika u predškolskoj ustanovi koji ne obavljaju vaspitno-obrazovni rad, sporazumno propisuju ministar i ministri nadležni za poslove zdravlja i socijalne politike.

Stepen i vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi, na predlog organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, po pribavljenom mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica, propisuje ministar.

Obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina

Član 142.

Obavezno obrazovanje lica iz člana 140. ovog zakona je obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova, od kojih najamnje po šest bodova iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova.

Obrazovanje iz stava 1. ovog člana, nastavnik, vaspitač i stručni saradnik je obavezan da stekne u roku od jedne, a najviše dve godine od dana prijema u radni odnos, kao uslov za polaganje ispita za licencu.

Program za sticanje obrazovanja iz stava 1. ovog člana ostvaruje visokoškolska ustanova u okviru akreditovanog studijskog programa ili kao program obrazovanja tokom čitavog života, u skladu sa propisima kojima se uređuje visoko obrazovanje.

Smatra se da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je u toku studija položio ispite iz pedagogije i psihologije ili je položio stručni ispit, odnosno ispit za licencu ima obrazovanje iz stava 1. ovog člana zakona.

Obrazovanje iz stava 1. ovog člana zakona nije obavezno za lice sa srednjim obrazovanjem: medicinska sestra - vaspitač, nastavnik igračkih predmeta i nastavnik praktične nastave.

Utvrđivanje stečenog obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika

Član 143.

Kada je obrazovanje stečeno u nekoj od republika bivše SFRJ do 27. aprila 1992. godine, u Crnoj Gori do 16. juna 2006. godine ili u Republici Srpskoj, a vrsta obrazovanja ne odgovara vrsti obrazovanja koja je propisana članom 140. ovog zakona, ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove, utvrđuje da li je vrsta obrazovanja odgovarajuća za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika.

Kada je obrazovanje stečeno u sistemu vojnog školstva, ispunjenost uslova u pogledu stečenog obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika, po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove, utvrđuje ministar.

Kada je obrazovanje stečeno u inostranstvu, ispunjenost uslova u pogledu stečenog obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika, na osnovu akta o priznavanju strane visokoškolske isprave i mišljenja odgovarajuće visokoškolske ustanove, utvrđuje ministar.

Uslovi za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika

Član 144.

Poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca).

Bez licence poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja:

1) pripravnik;
2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, sa radnim stažom stečenim van ustanove, pod uslovima i na način utvrđenim za pripravnike;
3) lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog;
4) saradnik u predškolskoj ustanovi;
5) pedagoški i andragoški asistent i pomoćni nastavnik.

Lice iz stava 2. tač. 1) - 3) ovog člana može da obavlja poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika bez licence, najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi.

Saradnik u predškolskoj ustanovi može da obavlja vaspitno-obrazovni rad bez licence ako ima obrazovanje iz člana 142. ovog zakona.

Pripravnik

Član 145.

Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u svojstvu nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika odnosno sekretara zasniva radni odnos u ustanovi, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni rad, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu, odnosno stručnog ispita za sekretara ustanove.

Pripravnički staž traje najduže dve godine.

Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, ustanova pripravniku određuje mentora.

Prva tri meseca pripravničkog staža nastavnik, odnosno vaspitač-pripravnik radi pod neposrednim nadzorom nastavnika ili vaspitača koji ima licencu i koje mu određuje mentor.

Prva tri meseca pripravničkog staža stručni saradnik radi pod neposrednim nadzorom odgovarajućeg stručnog saradnika koji ima licencu i koga mu određuje mentor.

Izuzetno, ako ustanova nema mentora, odnosno odgovarajućeg nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika sa licencom, angažovaće nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika sa licencom iz druge ustanove.

Stručni saradnik - pripravnik koji ima obrazovanje iz člana 140. ovog zakona i koji je tokom studija ostvario najmanje 10 bodova, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova na osnovu prakse u ustanovi, svoj rad može da obavlja bez neposrednog nadzora stručnog saradnika sa licencom iz stava 5. ovog člana.

Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada.

Program obuke za mentora, program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, koji uključuje i program osposobljavanja za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, način i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i ponovno sticanje licence, način polaganja i jezik na kome se polaže ispit, troškove polaganja ispita, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za licencu, propisuje ministar.

Pripravnik - stažista

Član 146.

Poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja i pripravnik - stažista.

Pripravnik - stažista savladava program za uvođenje u posao i polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzorom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika koji ima licencu.

Ustanova i pripravnik - stažista zaključuju ugovor o stažiranju u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine.

Ugovorom iz stava 3. ovog člana ne zasniva se radni odnos.

Pripravnik - stažista ima pravo da učestvuje u radu stručnih organa bez prava odlučivanja i nema pravo da ocenjuje učenike u školi.

Na ostvarivanje prava iz stava 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na pripravnika.

Licenca nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika

Član 147.

Licenca je javna isprava.

Ministarstvo izdaje licencu.

Ustanova je dužna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

Sadržaj i obrazac licence propisuje ministar.

Izdavanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku

Član 148.

Pravo na licencu ima nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 141. ovog zakona, savladan program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i položen ispit za licencu.

Suspenzija licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku

Član 149.

U toku važenja licenca može da bude suspendovana.

Licenca se suspenduje i nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji:

1) prema izveštaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih principa, ciljeva i standarda postignuća, programa obrazovanja i vaspitanja i vrednovanja rezultata učenja, za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih stručnih primedbi, predloga i upozorenja u pisanom obliku, na osnovu čega je dva puta negativno ocenjen od strane različitih prosvetna savetnika;
2) se prema izveštaju prosvetnog savetnika nije stručno usavršavao, a prosvetni savetnik u svom izveštaju utvrdi da razlozi za to nisu opravdani.

Ustanova ima obavezu da Ministarstvu dostavi podatke o razlozima za suspenziju licence nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika odmah, a najkasnije u roku od tri dana od prijema izveštaja iz stava 2. ovog člana.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo da podnese prigovor ministru na izveštaj prosvetnog savetnika iz stava 2. ovog člana, u roku od osam dana od dana prijema izveštaja.

O prigovoru iz stav 5. ovog člana ministar donosi rešenje u roku od osam dana od dana prijema izveštaja.

U slučaju neizjavljenog ili neosnovanog prigovora ministar donosi rešenje o suspenziji licence u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje prigovora.

Rešenje ministra o suspenziji licence konačno je u upravnom postupku.

Suspenzija licence traje najduže šest meseci.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 2. tačka 1) ovog člana, može da se ukine suspenzija, ukoliko najkasnije u roku od šest meseci od dostavljanja rešenja ministra ponovo položi ispit za licencu, a ako ga ne položi, prestaje mu radni odnos.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je suspendovana licenca na osnovu stava 2. tačka 2) ovog člana ukida se suspenzija ako u roku od šest meseci od suspenzije dostavi dokaze o odgovarajućem stručnom usavršavanju.

Dok traje suspenzija licence nastavnik, vaspitač prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima drugih nastavnika i vaspitača koje mu određuje direktor, a stručni saradnik radu stručnog saradnika u drugoj ustanovi koju odredi direktor.

Oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku

Član 150.

Licenca se oduzima nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku:

1) koji je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo: nasilja u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje, primanja ili davanja mita, protiv polne slobode, pravnog saobraćaja i čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju;
2) na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede zabrane iz čl. 110, 111. i 113. ovog zakona, odnosno po isteku roka za sudsku zaštitu;
3) na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede zabrane iz člana 112. ovog zakona učinjene drugi put, odnosno po isteku roka za sudsku zaštitu;
4) na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede radne obaveze iz člana 164. tač. 1) - 6) ovog zakona;
5) ako odbije vršenje spoljašnjeg vrednovanja rada ili stručno-pedagoškog nadzora;
6) kome je suspendovana licenca u skladu sa članom 149. ovog zakona, a stekli su se uslovi za novu suspenziju.

Licenca se, po pravilu, oduzima na period od pet godina.

Izuzetno, od stava 2. lice kome je oduzeta licenca iz razloga propisanih u stavu 1. tačka 1) ovog člana nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.

Lice kome je oduzeta licenca nema pravo na rad u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Licenca se vraća po proteku roka iz stava 2. ovog člana na pismeni zahtev lica kome je oduzeta licenca.

Lice kome je oduzeta licenca na period od pet godina, po isteku tog roka polaže ispit za licencu i dokaz o položenom ispitu za licencu dužan je da dostavi uz pismeni zatev iz stava 4. ovog člana.

Prijavu za polaganje licence iz stava 6. ovog člana podnosi samo lice.

Oduzeta licenca vraća se Ministarstvu preko ustanove u kojoj je lice zaposleno.

Ukoliko je licenca oduzeta licu koje je stručni ispit položilo na visokoškolskoj ustanovi, ustanova iz stava 8. ovog člana, oduzetu licencu vraća Ministarstvu, zajedno sa dokazom da je o tome obaveštena visokoškolska ustanova.

Rešenje ministra o oduzimanju licence konačno je u upravnom postupku.

Stručno usavršavanje i profesionalni razvoj nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika

Član 151.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, sa licencom i bez licence, dužan je da se stalno stručno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja, odnosno unapređivanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa opštim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća.

U toku stručnog usavršavanja nastavnik, vaspitač i stručni saradnik može profesionalno da napreduje sticanjem zvanja: pedagoški savetnik, samostalni pedagoški savetnik, viši pedagoški savetnik i visoki pedagoški savetnik.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ostvaruje pravo na uvećanu platu za stečeno zvanje.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna dana godišnje radi pohađanja odobrenog oblika, načina i sadržaja stručnog usavršavanja. Raspored odsustva nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika radi stručnog usavršavanja planira pedagoški kolegijum.

Plan stručnog usavršavanja u skladu sa prioritetima ustanove radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća i prioritetima Ministarstva, donosi organ upravljanja ustanove.

Podatke o profesionalnom razvoju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik čuva u mapi profesionlanog razvoja (u daljem tekstu: portfolio) u skladu sa podzakonskim aktom iz stava 7. ovog člana.

Prioritetne oblasti za period od tri godine, oblike stručnog usavršavanja, programe i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja, uslove, organ koji odlučuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, obrazac uverenja o savladanom programu, sadržaj portfolija i druga pitanja od značaja za stručno usavršavanje, propisuje ministar.

Zasnivanje radnog odnosa u ustanovi

Član 152.

Prijem u radni odnos u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave vrši se na osnovu preuzimanja zaposlenog sa liste zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba (u daljem tekstu: preuzimanje sa liste), kao i na osnovu preuzimanja ili konkursa ako se nije moglo izvršiti preuzimanje sa liste.

Zaposleni koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom može biti preuzet iako nije stavljen na listu iz stava 1. ovog člana, ukoliko na toj listi nema lica sa odgovarajućim obrazovanjem, uz saglasnost zaposlenog i direktora ustanove i radne podgrupe iz člana 153. stav 3. ovog zakona.

Ustanove mogu vršiti i uzajamno preuzimanje zaposlenih na neodređeno vreme, na odgovarajuće poslove, uz prethodno potpisan sporazum o preuzimanju uz saglasnost zaposlenih i direktora ustanova, ako je razlika u procentu njihovog radnog angažovanja manja na od 20%.

Radni odnos u ustanovi, na osnovu konkursa, može se zasnovati na neodređeno vreme i određeno vreme, u skladu sa zakonom.

Preuzimanje zaposlenog sa liste

Član 153.

Zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje, ostvaruje pravo na preuzimanje sa liste, u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Prijem u radni odnos u ustanovi na osnovu preuzimanja sa liste, prati i kontroliše posebna radna grupa koju obrazuje ministar.

Pri svakoj školskoj upravi ministar obrazuje radnu podgrupu koja utvrđuje postojanje uslova i daje saglasnost za raspisivanje konkursa.

Ustanova je u obavezi da Ministarstvu dostavi podatke o potrebi za angažovanjem nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, odluku o raspisivanju konkursa, kao i odluku o preuzimanju zaposlenih sa liste radi objavljivanja na zvaničnoj internet stranici Ministarstva.

Bliže uslove za rad radne grupe iz st. 3 i 4. ovog člana propisuje ministar.

Radni odnos na neodređeno vreme

Član 154.

Direktor ustanove raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos.

Odluku o raspisivanju konkursa donosi direktor. Kandidati popunjavaju prijavni formular na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, a potrebnu dokumentaciju, zajedno sa odštampanim prijavnim formularom dostavljaju ustanovi.

Konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor. Obavezni član komisije je sekretar ustanove. Komisija ima najmanje tri člana.

Komisija utvrđuje ispunjenost uslova kandidata za prijem u radni odnos iz člana 139. ovog zakona.

Kadidati koji budu izabrani u uži izbor, upućuju se na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima koju vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.

Konkursna komisija dostavlja direktoru listu kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos u roku od osam dana od dana prijema rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima.

Direktor i konkursna komisija obavljaju razgovor sa kandidatima sa liste iz stava 6. ovog člana. Direktor donosi odluku o izboru kandidata u roku od osam dana od dana obavljenog razgovora sa kandidatima.

Kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu može da podnese prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

U postupku odlučivanja po prigovoru ne može da učestvuje član organa upravljanja koji je bio član konkursne komisije.

Ako organ upravljanja u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje drugostepene odluke, odnosno od dana dostavljanja drugostepene odluke.

Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs u roku od osam dana.

Odluka iz stava 7. ovog člana oglašava se na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, po isteku roka iz stava 8. ovog člana, odnosno roka iz stava 9. ovog člana, odnosno posle donošenja drugostepene odluke organa upravljanja.

Radni odnos na određeno vreme

Član 155.

Radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva se na osnovu konkursa, sprovedenog na način propisan članom 154. ovog zakona.

Ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme lice:

1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;
2) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
3) do izbora kandidata - kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
4) radi obavljanja poslova pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta.

Izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice do 60 dana, odnosno za izvođenje verske nastave.

Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar.

Nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.

Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

U postupku izbora pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Za obavljanje poslova pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta ustanova sa licem zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

U ustanovi od posebnog interesa za Republiku Srbiju može da se angažuje nastavnik ili asistent odgovarajuće visokoškolske ustanove ili zaposleni u naučnom institutu s odgovarajućim zvanjem, na određeno vreme za svaku školsku godinu, za najviše 30% od punog radnog vremena, uz saglasnost ministra.

Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Probni rad

Član 156.

Probni rad može da ugovori ustanova sa nastavnikom, vaspitačem i stručnim saradnikom koji ima licencu i koji se prima u radni odnos na neodređeno vreme.

Izuzetno od stava 1. ovog člana probni rad može da se ugovori i u slučaju prijema u radni odnos na određeno vreme.

Probni rad određuje se ugovorom o radu i može da traje najduže šest meseci.

Rad nastavnika u inostranstvu

Član 157.

Obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu izvodi nastavnik koji ima licencu i koji ispunjava posebne uslove za nastavnika.

Rešenje o upućivanju nastavnika na rad u inostranstvo donosi ministar, na osnovu konkursa. Ministarstvo raspisuje konkurs svake četvrte godine.

Nastavnik u toku profesionalne karijere može biti angažovan samo jednom za ostvarivanje nastave na srpskom jeziku u inostranstvu.

Nastavnik upućuje se na rad u inostranstvo na vreme od godinu dana, uz mogućnost produženja, a najduže na period od četiri godine

Nastavniku miruje radni odnos na poslovima sa kojih je upućen na rad u inostranstvo.

Ugovor o izvođenju nastave

Član 158.

Direktor škole može da zaključi ugovor o izvođenju nastave ili za polaganje ispita, za najviše 30 odsto od punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog poslodavca, odnosno koje samostalno obavlja delatnost, u slučajevima iz člana 155. st. 2. i 3. ovog zakona.

Direktor škole pre zaključenja ugovora o izvođenju nastave pribavlja saglasnost druge ustanove.

Lice angažovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne zasniva radni odnos u školi.

Pravo na naknadu za obavljeni rad stiče na osnovu izveštaja o održanim časovima nastave, ispitima i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.

Lice iz stava 1. ovog člana učestvuje u radu stručnih organa škole bez prava odlučivanja, osim u radu razrednog veća, u skladu sa zakonom.

Radno vreme zaposlenog u ustanovi

Član 159.

Puno radno vreme zaposlenog u ustanovi iznosi 40 sati nedeljno.

Nepuno radno vreme zaposlenog u ustanovi, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.

Norma neposrednog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika

Član 160.

U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada nastavnika je:

1) 24 školska časa (u daljem tekstu: čas) neposrednog rada sa učenicima: od čega 20 časova nastave obaveznih predmeta, izbornih programa i aktivnosti, s tim da se neposredni rad do 24 časa dopunjuje drugim aktivnostima (dopunski, dodatni, individualni, pripremni rad i drugi oblici rada) u skladu sa nastavnim planom;
2) 26 časova nastave sa učenicima za nastavnike praktične nastave;
3) 20 časova radnog vremena za nastavnika u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju koji izvodi nastavu i individualne oblike neposrednog rada sa učenicima;
4) 20 časova radnog vremena za nastavnika razredne nastave u školi za obrazovanje odraslih koji izvodi nastavu i individualne oblike neposrednog rada sa učenicima/polaznicima.

U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada vaspitača je:

1) 30 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u predškolskoj ustanovi;
2) 20 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u pripremnom predškolskom programu, u poludnevnom trajanju u predškolskoj ustanovi, odnosno osnovnoj školi.

Vaspitač u školi sa domom u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje ostvaruje 30 sati neposrednog vaspitnog rada sa učenicima.

Stručni saradnik u ustanovi u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje ostvaruje 30 sati svih oblika neposrednog rada sa decom, učenicima, nastavnicima, vaspitačima, pedagoškim asistentima, roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i učenika i drugim saradnicima.

Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje ustanova godišnjim planom rada.

Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa učenicima može da se utvrdi tako da budu različiti u okviru radnih nedelja.

Normu svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godišnjem nivou, kao i broj sati obrazovno-vaspitnog rada koji se dodatno može rasporediti na druge izvršioce, propisuje ministar.

Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave nedeljno iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme časova.

Odmori i odsustva

Član 161.

Zaposleni u ustanovi ima pravo na odmore i odsustva prema opštim propisima o radu, opštem aktu, odnosno ugovoru o radu.

Zaposleni u školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.

Odgovornost zaposlenog

Član 162.

Zaposleni odgovara za:

1) lakšu povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom ustanove;
2) težu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom;
3) povredu zabrane propisanu ovim zakonom;
4) materijalnu štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.

Udaljavanje sa rada

Član 163.

Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog učinjene teže povrede radne obaveze iz člana 164. stav 1. tač. 1) - 4), 6), 9) i 17) i povrede zabrane iz čl. 110 - 113. ovog zakona do okončanja disciplinskog postupka.

Teže povrede radne obaveze

Član 164.

Teže povrede radne obaveze zaposlenog u ustanovi su:

1) izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom;
2) podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod dece i učenika, ili omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;
3) podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance kod učenika ili njeno omogućavanje, ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;
4) nošenje oružja u ustanovi;
5) naplaćivanje pripreme učenika škole u kojoj je nastavnik u radnom odnosu, a radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita;
6) dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava;
7) neopravdano odsustvo sa rada najmanje tri uzastopna radna dana;
8) neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno javnoj ispravi;
9) nesprovođenje mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih;
10) uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno obrasca javne isprave ili javne isprave;
11) odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima, roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima;
12) odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrši nadzor nad radom ustanove, roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku;
13) neovlašćeno prisvajanje, korišćenje i prikazivanje tuđih podataka;
14) nezakonit rad ili propuštanje radnji čime se sprečava ili onemogućava ostvarivanje prava deteta, učenika ili drugog zaposlenog;
15) neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada;
16) zloupotreba prava iz radnog odnosa;
17) nezakonito raspolaganje sredstvima, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove;
18) druge povrede radne obaveze u skladu sa posebnim zakonom.

Disciplinski postupak

Član 165.

Disciplinski postupak se pokreće i vodi za učinjenu težu radne obaveze iz člana 164. i povredu zabrane iz čl. 110 - 113. ovog zakona.

Direktor ustanove pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog.

Disciplinski postupak pokreće se pismenim zaključkom protiv koga prigovor nije dopušten, a koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze ili radne discipline, vreme, mesto i način izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.

Zaposleni je dužan da se pismeno izjasni na navode iz zaključka iz stava 3. ovog člana u roku od osam dana od dana prijema zaključka.

Zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da usmeno izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a može za raspravu dostaviti i pismenu odbranu.

Izuzetno, rasprava se može održati i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan.

Na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka.

Disciplinski postupak je javan, osim u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Po sprovedenom postupku donosi se rešenje kojim se zaposleni može oglasiti krivim, u kom slučaju mu se izriče i disciplinska mera, osloboditi od odgovornosti ili se postupak može obustaviti.

Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze ili radne discipline i učinioca, odnosno u roku od šest meseci od dana kada je povreda učinjena, osim ako je učinjena povreda zabrane iz čl. 110 - 113. ovog zakona, u kom slučaju pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od dve godine od dana kada je učinjena povreda zabrane.

Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka.

Lakše povrede radne obaveze, kao i način i postupak izricanja dispiplinskih mera za lakše povrede radne obaveze, propisane ovim zakonom, ustanova utvrđuje opštim aktom.

Disciplinske mere

Član 166.

Disciplinske mere su: pisana opomena, novčana kazna, udaljenje sa rada i prestanak radnog odnosa.

Mere za lakšu povredu radne obaveze su pisana opomena i novčana kazna u visini do 20 odsto od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta u trajanju do tri meseca.

Novčana kazna za težu povredu radne obaveze izriče se u visini od 20 do 35 odsto od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju do šest meseci.

Zaposlenom koji izvrši povredu zabrane, propisane članom 112. ovog zakona jedanput izriče se novčana kazna ili udaljenje sa rada tri meseca.

Zaposlenom koji izvrši povredu zabrane propisane čl. 110, 111. i 113. ovog zakona i zaposlenom koji drugi put izvrši povredu zabrane propisane članom 112. ovog zakona, prestaje radni odnos kada odluka direktora postane konačna.

Za povredu radne obaveze iz člana 164. stav 1. tač. 1) - 7) ovog zakona i povredu zabrane iz čl. 110 - 113. izriče se mera prestanka radnog odnosa.

Za povredu radne obaveze iz člana 164. stav 1. tač. 8) - 18) ovog zakona izriče se novčana kazna ili udaljenje sa rada u trajanju do tri meseca, a mera prestanka radnog odnosa ukoliko su navedene povrede učinjene svesnim nehatom, namerno ili u cilju pribavljanja sebi ili drugome protivpravne imovinske koristi.

Prestanak radnog odnosa

Član 167.

Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Pravna zaštita zaposlenih

Član 168.

Na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja direktora.

Organ upravljanja dužan je da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.

Organ upravljanja zaključkom će odbaciti prigovor, ukoliko je neblagovremen, nedopušten ili izjavljen od strane neovlašćenog lica.

Organ upravljanja će rešenjem odbiti prigovor kada utvrdi da je postupak donošenja rešenja pravilno sproveden i da je rešenje na zakonu zasnovano, a prigovor neosnovan.

Ako organ upravljanja utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka ili da je izreka pobijanog rešenja nejasna ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, rešenjem će poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak.

Protiv novog rešenja direktora zaposleni ima pravo na prigovor.

Ako organ upravljanja ne odluči po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke.

U radnom sporu zaposleni koji pobija konačnu odluku, tužbom mora obuhvatiti i prvostepenu i drugostepenu odluku.

IX. NADZOR

Inspekcijski nadzor

Član 169.

Inspekcijski nadzor nad radom ustanova i zavoda, sprovođenju ovog i posebnog zakona i propisa donetih na osnovu njih, vrši Ministarstvo u skladu sa posebnim zakonom.

Stručno-pedagoški nadzor

Član 170.

Poslove stručno-pedagoškog nadzora vrši prosvetni savetnik.

Prosvetni savetnik:

1) vrednuje kvalitet rada ustanove, odnosno doma učenika na osnovu utvrđenih standarda, ostvarivanje razvojnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja;
2) pruža pomoć i podršku samovrednovanju ustanove;
3) prati poštovanje opštih principa i ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja;
4) savetuje i pruža stručnu pomoć nastavniku, vaspitaču, stručnom saradniku i direktoru radi poboljšanja kvaliteta njihovog rada i rada ustanove i ostvarivanja standarda postignuća;
5) savetuje i pruža stručnu pomoć ustanovi, odnosno domu učenika u obezbeđivanju zaštite dece, učenika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi;
6) ostvaruje neposredan uvid u rad ustanove, odnosno doma učenika, nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora;
7) prisustvuje izvođenju nastave, ispita i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;
8) prati ostvarivanje ogleda;
9) procenjuje ispunjenost uslova za sticanje zvanja;
10) prati i procenjuje kvalitet rada savetnika - spoljnog saradnika;
11) predlaže ustanovi, ministru i nadležnim organima preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u obavljanju obrazovno-vaspitnog, stručnog, odnosno vaspitnog rada i za njihovo unapređivanje. 

Uslovi za prosvetnog savetnika

Član 171.

Poslove prosvetnog savetnika može da obavlja lice koje ima:

1) odgovarajuće obrazovanje iz čl. 140. i 142. ovog zakona;
2) licencu za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
3) osam godina rada u oblasti obrazovanja i vaspitanja;
4) ostvarene rezulatate u razvoju obrazovanja i vaspitanja i stečen profesionalni ugled;
5) stručne radove objavljene u međunarodnim ili domaćim časopisima ili zbornicima sa recenzijom, odnosno odobreni udžbenik, priručnik ili drugo nastavno sredstvo.

Poslove prosvetnog savetnika može da obavlja lice iz stava 1. ovog člana koje položi državni stručni ispit i ispit za prosvetnog savetnika.

Prosvetnom savetniku koji ne položi ispite iz stava 2. ovog člana u propisanom roku prestaje radni odnos.

Prosvetni savetnik dužan je da se stalno stručno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja stručno-pedagoškog nadzora.

Program, način i rok za polaganje, sastav i način rada komisije Ministarstva pred kojom se polaže ispit za prosvetnog savetnika, obrazac uverenja o položenom ispitu, naknadu za rad članova komisije, program i oblike stručnog usavršavanja prosvetnog savetnika i druga pitanja u vezi sa stručnim usavršavanjem prosvetnih savetnika, propisuje ministar.

Savetnik - spoljni saradnik

Član 172.

Za pružanje savetodavne i stručne pomoći nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku, a radi kvalitetnijeg obavljanja obrazovno-vaspitnog rada, Ministarstvo određuje listu savetnika - spoljnih saradnika za predmete, grupe i oblasti predmeta, aktivnosti i stručne poslove (u daljem tekstu: savetnik).

Ministarstvo rešenjem određuje broj savetnika neophodnih za pružanje pomoći iz stava 1. ovog člana.

Izbor savetnika vrši ministar rešenjem na osnovu konkursa, odnosno na predlog prosvetnog savetnika ili zavoda.

Izabrani savetnik dužan je da završi odgovarajuću obuku.

Nastavnik, vaspitač, stručni saradnik i savetnik zavoda koji ispunjava uslove iz člana 171. stav 1. tač. 1) - 4) ovog zakona, može da bude izabran za savetnika.

Uslovi iz člana 171. stav 1. tač. 1) - 4) ovog zakona dokazuju se prilikom prijave na konkurs, odnosno dostavljaju se prosvetnom savetniku ili zavodu i proveravaju se tokom angažovanja savetnika.

Prednost pod jednakim uslovima ima kandidat koji je stekao zvanje iz člana 140. stav 2. ovog zakona ili zvanje na osnovu zakona kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno ima stručne radove objavljene u međunarodnim ili domaćim časopisima ili zbornicima sa recenzijom, odobreni udžbenik, priručnik ili drugo nastavno sredstvo.

Savetnik postupa po nalozima ministra.

Savetnik pruža stručnu pomoć nastavniku, vaspitaču, stručnom saradniku, stručnim većima, aktivima i timovima: demonstriranjem postupaka i metoda, održavanjem oglednog časa ili aktivnosti, pružanjem povratne informacije o aktivnostima i preduzetim merama nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, davanjem stručnih preporuka za poboljšanje rada i sarađuje sa prosvetnim savetnikom i prosvetnim inspektorom.

O izvršenom zadatku savetnik podnosi izveštaj ministru.

Savetnik može da bude isključen sa liste ako se na osnovu vrednovanja rada oceni da zadatke ne izvršava na kvalitetan način.

Način vršenja stručno-pedagoškog nadzora

Član 173.

Način vršenja stručno-pedagoškog nadzora i obavljanja poslova savetnika, merila za vrednovanje kvaliteta rada ustanove, način vrednovanja rada prosvetnog savetnika i savetnika i obrazac legitimacije za prosvetnog savetnika, propisuje ministar.

X. EVIDENCIJE U OBRAZOVANJU I VASPITANJU

Evidencije o deci, učenicima i odraslima koje vodi ustanova

Član 174.

Ustanova vodi evidenciju o deci, učenicima i odraslima obuhvaćenim formalnim obrazovanjem, o roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i o zaposlenima, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Evidencija o deci, učenicima i odraslima i o roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima predstavlja skup ličnih podataka kojima se određuje njihov identitet, obrazovni, socijalni i funkcionalni status i potrebna dodatna obrazovna, socijalna i zdravstvena podrška, u skladu sa posebnim zakonom.

Evidencija o zaposlenima predstavlja skup ličnih podataka kojima se određuje njihov identitet, stepen i vrsta obrazovanja, radno-pravni status, plata i podaci za njen obračun i isplatu, stručno usavršavanje, položeni ispiti za rad u obrazovanju i vaspitanju, karijerno napredovanje i kretanje u službi, u skladu sa posebnim zakonom.

Ustanova vodi:

1) matičnu knjigu upisane dece, učenika i odraslih;
2) evidenciju o vaspitno-obrazovnom, obrazovno-vaspitnom, odnosno vaspitnom radu i o uspehu i vladanju učenika i odraslih;
3) zapisnik o položenim ispitima;
4) evidenciju o izdatim javnim ispravama.

Evidencija iz stava 4. tačka 2) može se voditi i elektronski.

Evidenciju iz stava 4. ovog člana ustanova vodi na srpskom jeziku ćiriličkim pismom na propisanom obrascu.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, ustanova vodi evidenciju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom i na jeziku i pismu nacionalne manjine, osim evidencije o obrazovno-vaspitnom radu koja se vodi na jeziku na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad.

Ustanova je rukovalac podataka iz st. 1 - 3. ovog člana i odgovorna je za njeno prikupljanje, upotrebu, ažuriranje i čuvanje, u skladu sa ovim, posebnim zakonom i zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Vrste, naziv, sadržaj obrazaca evidencije i javnih isprava i način njihovog vođenja, popunjavanja, izdavanja, propisuje ministar, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Jedinstveni informacioni sistem prosvete

Član 175.

Jedinstveni informacioni sistem prosvete (u daljem tekstu: JISP) uspostavlja i njime upravlja Ministarstvo.

Ustanove unose i ažuriraju podatke iz evidencija iz člana 174. u elektronskom obliku u JISP u okviru odgovarajućeg registra.

Ministarstvo vodi registar:

1) ustanova;
2) dece, učenika i odraslih;
3) zaposlenih u ustanovama;
Bliže uslove i način uspostavljanja JISP-a, registara, vođenja, prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti podataka koji se unose u registre, kao i vrsti statističkih izveštaja na osnovu podataka iz registara, propisuje ministar.

Jedinstveni obrazovni broj

Član 176.

Za potrebe vođenja registra iz člana 174. stav 4. tačka 2) ovog zakona i zaštite podataka o ličnosti formira se jedinstveni obrazovni broj (u daljem tekstu: JOB) koji prati njegovog nosioca kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku i odraslom u JISP-u.

JOB predstavlja individualnu i neponovljivu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku i odraslom u automatizovanom postupku preko JISP-a, na zahtev ustanove, pri prvom upisu u ustanovu.

Privremeni JOB dodeljuje se detetu, učeniku i odraslom do dobijanja jedinstvenog matičnog broja građana, stranom državljaninu, licu bez državljanstva, prognanom i raseljenom licu.

U zahtevu za dodelu JOB-a ustanova unosi podatke u JISP o identitetu deteta, učenika i odraslog (ime, prezime, ime jednog roditelja, jedinstveni matični broj građana, broj pasoša i izdavalac za strane državljane).

Podaci o ličnosti iz stava 4. ovog člana prikupljaju se isključivo u svrhu dodele JOB-a detetu, učeniku i odraslom.

Ovlašćeno lice ustanove dužno je da JOB lično dostavi detetu i učeniku preko roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslom u zatvorenoj koverti, zajedno sa podacima za lični pristup registru iz člana 174. stav 3. tačka 2) i da o tome vodi evidenciju.

Podaci o JOB-u i privremenom JOB-u čuvaju se trajno.

Ministarstvo je rukovalac podacima o ličnosti iz stava 4. ovog člana.

Bliže uslove u pogledu postupka dodele JOB-a, propisuje ministar.

Registar dece, učenika i odraslih

Član 177.

Ustanova unosi i ažurira podatke iz člana 174. stav 2. ovog zakona u registar dece, učenika i odraslih, preko svog pristupnog naloga u anonimiziranom obliku preko JOB-a, i to:

1) podatke za određivanje identiteta deteta, učenika i odraslog: JOB, pol, datum, mesto i država rođenja, država i mesto stanovanja;
2) podatke za određivanje obrazovnog statusa deteta, učenika i odraslog: prethodno završen program obrazovanja i vaspitanja, odnosno nivo obrazovanja, jezik na kojem su završeni prethodni nivoi obrazovanja i vaspitanja, ustanova, grupa, razred i odeljenje u koji je upisan, vrsta i trajanje programa obrazovanja, jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad, maternji jezik, nacionalna pripadnost u skladu sa zakonom, izborni programi, obrazovanje po individualnom obrazovnom planu, ocene, položeni ispiti, pohvale i nagrade osvojene tokom obrazovanja, izostanci, vladanje i izdate javne isprave;
3) podatke za određivanje socijalnog statusa deteta, učenika i odraslog prikupljaju se podaci o statusu pripadnosti socijalno ugroženim kategorijama stanovništva;
4) podatke za određivanje funkcionalnog statusa deteta, učenika i odraslog prikupljaju se podaci dobijeni na osnovu procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške koju utvrđuje Interresorna komisija, odnosno ustanova i unose se u registar kao podatak o postojanju funkcionalnih poteškoća u domenu: vida, sluha, grube ili fine motorike, intelektualnih poteškoća, poteškoća sa komunikacijom, sa ponašanjem i socijalizacijom.

Rukovalac podacima iz stava 1. ovog člana je Ministarstvo.

Registar ustanova

Član 178.

Registar ustanova predstavlja skup: opštih podataka kojima se određuje pravni status ustanove i status ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja; podataka o programima obrazovanja i vaspitanja koje realizuje i jeziku na kome se ostvaruju, o broju dece po uzrastu, učenika i odraslih po razredima, odnosno po vrsti programa; podataka o objektima - broju zgrada u sedištu i u izdvojenim odeljenjima škole i njihova kvadratura, broj kabineta, laboratorija, radionica, bibliotečkih jedinica; podataka o aktima i organima ustanove, rezultatima spoljašnjeg vrednovanja ustanove; podataka o finansijskim sredstvima koja se stiču iz budžeta Republike Srbije i jedinice lokalne samouprave, i podataka o prihodima od proširene delatnosti i njihovom trošenju.

U registar iz stava 1. ovog člana unose se i drugi podaci od značaja za razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja.

Podaci iz registra ustanova su otvoreni podaci, javno dostupni na zvaničnoj internet stranici Ministarstva u mašinski obradivom obliku za korišćenje i dalje objavljivanje, osim podataka o finansijskim sredstvima koja se stiču iz budžeta Republike Srbije i jedinice lokalne samouprave i podataka o prihodima od proširene delatnosti i njihovom trošenju.

Evidencijama o zaposlenima

Član 179.

Podaci o zaposlenima o kojima ustanova vodi evidenciju iz člana 174. stav 3. ovog zakona su lični podaci, i to: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, pol, datum rođenja, mesto, opština i država rođenja, državljanstvo, adresa, mesto, opština i država stanovanja, kontakt telefon, adresa elektronske pošte, nivo i vrsta obrazovanja i ustanova u kojoj je stečen najviši stepen obrazovanja, psihološkoj proceni sposobnosti za rad sa decom i učenicima, poznavanju jezika nacionalne manjine, stručnom ispitu, odnosno licenci, vrsti radnog odnosa, načinu i dužini radnog angažovanja, istovremenim angažovanjima u drugim ustanovama, podaci o stručnom usavršavanju i stečenim zvanjima, izrečenim disciplinskim merama, podaci o zaduženjima i fondu časova nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika, učešću u radu organa ustanove, a u svrhu ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Izjašnjenje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno.

Za ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave podaci o zaposlenima su plata i podaci za njen obračun i isplatu.

Rukovalac podacima iz st. 1. i 3. ovog člana je ustanova.

Podaci u registru o zaposlenima

Član 180.

Ustanova unosi i ažurira podatke iz člana 174. stav 3. ovog zakona u registar zaposlenih, i to:

1) podatke o identitetu: ime, prezime, ime jednog roditelja, jedinstveni matični broj građana, broj pasoša za stranog državnjanina, pol, datum, mesto i država rođenja, država i mesto stanovanja, adresa, kontakt telefon i drugi podaci u skladu sa posebnim zakonom;
2) podatke o profesionalnom statusu: stepen i vrsta obrazovanja, jezik na kojem je stečeno osnovno, srednje i visoko obrazovanje, ustanova u kojoj je angažovan, radno-pravni status, stručno usavršavanje, položeni ispiti za licencu i podaci o suspenziji i oduzimanju licence:, karijerno napredovanje i kretanje u službi.

Za ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave podaci o zaposlenima su plata i podaci za njen obračun i isplatu.

Od podataka iz Registra zaposlenih dostupni su javnosti ime i prezime, stepen i vrsta obrazovanja, ustanova u kojoj je angažovan, podaci o stručnom ispitu, odnosno licenci i karijernom napredovanju.

Rukovalac podacima iz st. 1. i 2. ovog člana je Ministarstvo.

Svrha obrade podataka

Član 181.

Svrha obrade podataka o kojima ustanova vodi evidenciju jeste praćenje i unapređivanje kvaliteta, efikasnosti i efektivnosti rada ustanove i zaposlenih, praćenje, proučavanje i unapređivanje vaspitanja i obrazovanja dece, odnosno obrazovnog nivoa učenika i odraslih u procesu obrazovanja i vaspitanja i ostvarivanje prava na izdavanje javne isprave.

Svrha obrade podataka iz registara iz člana 174. stav 3. ovog zakona jeste obezbeđivanje indikatora radi praćenja i unapređivanja kvaliteta, efikasnosti i efektivnosti sistema obrazovanja i vaspitanja na nivou ukupnog sistema, ustanove i pojedinca, a naročito praćenje obuhvata dece, učenika i odraslih obrazovanjem i vaspitanjem, njihovog napredovanja i obrazovnih postignuća, osipanja dece, učenika i odraslih iz obrazovnog sistema, završavanja obrazovanja; funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja, planiranja i preduzimanja mera obrazovne i upisne politike; sprovođenja završnih ispita i mature; praćenje profesionalnog statusa i usavršavanja zaposlenih; praćenje rada ustanova, finansiranja sistema obrazovanja i vaspitanja, stvaranje osnova za sprovođenje nacionalnih i međunarodnih istraživanja u oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i bezbedno, efikasno i racionalno čuvanje podataka i izveštavanja o obrazovnim indikatorima po preuzetim međunarodnim obavezama.

Korišćenje podataka

Član 182.

Korisnik svih podataka iz registara iz člana 174. stav 3. ovog zakona je Ministarstvo.

Ustanova je korisnik podataka koje unosi u registre i statističkih izveštaja koji proističu iz njih.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika, je korisnik podataka koji se o njegovom detetu/učeniku vode u registru iz člana 174. stav 3. tačka 2) ovog zakona.

Korisnik podataka koji se o njemu vode u registru iz člana 174. stav 3. tačka 2) ovog zakona je i odrasli.

Zaposleni u ustanovi je korisnik podataka koji se o njemu vode u registru iz člana 174. stav 3. tačka 3) ovog zakona.

Korisnik podataka iz registara iz člana 174. stav 3. ovog zakona može biti i državni i drugi organ i organizacija, kao i pravno i fizičko lice, pod uslovom da je zakonom ili drugim propisima ovlašćeno da traži i prima podatke, da su ti podaci neophodni za izvršenje poslova iz njegove nadležnosti ili služe za potrebe istraživanja, uz obezbeđivanje zaštite podataka o identitetu ličnosti.

Ažuriranje i čuvanje podataka

Član 183.

Ustanova ažurira podatke u evidencijama koje vodi na dan nastanka promene, a najkasnije 15 dana od dana promene.

Ustanova unosi, odnosno ažurira podatke u registre iz člana 174. stav 3. ovog zakona na dan nastanka promene, a najkasnije 30 dana od dana promene.

Podatke u evidenciji iz člana 174. stav 4. tač. 1) i 4) ustanova čuva trajno, a iz tač. 2) i 3) - 10 godina.

Podaci iz registra o ustanovama čuvaju se trajno.

Podaci iz registra dece, učenika i odraslih čuvaju se trajno.

Podaci iz registra o zaposlenima čuvaju se trajno.

Zaštita podataka

Član 184.

Svi vidovi prikupljanja, čuvanja, obrade i korišćenja podataka sprovode se u skladu sa ovim zakonom, posebnim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i najvišim standardima o zaštiti podataka.

Ustanova obezbeđuje mere zaštite od neovlašćenog pristupa i korišćenja podataka iz evidencija koje vodi.

Ministarstvo obezbeđuje mere zaštite od neovlašćenog pristupa i korišćenja podataka u JISP-u.

Za potrebe naučnoistraživačkog rada i prilikom obrade podataka i izrade analiza lični podaci koriste se i objavljuju na način kojim se obezbeđuje zaštita identiteta ličnosti.

Poslove administriranja JISP-a i registra iz člana 175. stava 3. ovog zakona obavlja posebno ovlašćeno lice u Ministarstvu.

XI. POVERAVANJE POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI

Član 185.

Poslovi utvrđeni članom 4. stav 8., članom 28. st. 5. i 6, članom 52. stav 5, 67. stav 4, članom 81., članom 94. stav 5, članom 95. st. 3, 6, 7. i 9, članom 98. st. 6. i 9, član 104. st. 5-7, član 105. st. 2. i 3, članom 106. st. 1, 3 - 5, 8, 9. i 11, članom 107. stav 3, članom 117. st. 6. i 7, članom 118. stav 1, članom 122. (poslovi polaganja ispita za direktora), članom 132. (poslovi polaganja ispita za sekretara) i članom 145 (poslovi polaganja ispita za licencu), poveravaju se autonomnoj pokrajini.

Sredstva za finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine, obezbeđuju se u skladu sa zakonom.

Poslovi zavoda iz člana 40. stav 1. tačka 2) podtač. (1) i (3) - (5) i tačka 5), člana 41. stav 1. tačka 13), člana 42. stav 1. tač. 2), 3) i 9), člana 43. ovog zakona, koji se odnose na obrazovno-vaspitni rad koji se izvodi na jezicima nacionalnih manjina, poveravaju se Pedagoškom zavodu Vojvodine.

Organi autonomne pokrajine sarađuju sa organima Republike Srbije i organima jedinice lokalne samouprave u obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo ima prema autonomnoj pokrajini, u pogledu poverenih poslova državne uprave iz stava 1. ovog člana, prava i dužnosti propisane zakonom kojim se uređuje državna uprava.

XII. FINANSIRANjE DELATNOSTI USTANOVA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Izvori sredstava

Član 186.

Sredstva za finansiranje delatnosti ustanova obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu proširene delatnosti, kao i druge prihode u skladu sa zakonom.

Sredstva iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u skladu sa kriterijumima i standardima finansiranja ustanove koje propisuje ministar.

Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korišćenje sredstava iz stava 2. ovog člana vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.

Sredstva iz budžeta Republike Srbije

Član 187.

U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i učenika i odraslih u ustanovi koju osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za:

1) ostvarivanje pripremnog predškolskog programa u godini pred polazak u školu u trajanju od četiri sata, u sedištu i van sedišta ustanove;
2) ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
3) ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom na bolničkom lečenju;
4) plate, naknade i dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, doprinose za obavezno socijalno osiguranje i otpremnine;
5) plaćanja po osnovu izvršnih presuda donetih u radnopravnim sporovima pred nadležnim sudovima u vezi sa stavom 2. tačka 4) ovog člana;
6) razvojne programe i projekte ustanova, kao i učešće Republike Srbije u oblasti investicija, stručnog usavršavanja zaposlenih i takmičenja učenika na republičkom i međunarodnom nivou, u skladu sa utvrđenim sredstvima, a prema programima i kriterijumima koje propisuje ministar;
7) rad škola od posebnog interesa za Republiku Srbiju, koje odredi Vlada;
8) podršku posebno talentovanim učenicima u vidu bespovratne novčane pomoći koju ministar propisuje posebnim aktom svake godine.

Na utvrđivanje i obračun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju se propisi kojima se uređuju plate i naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama.

Sredstva iz stava 2. tač. 1) - 3) ovog člana utvrđuje ministar podzakonskim aktom.

Sredstva iz budžeta autonomne pokrajine

Član 188.

U budžetu autonomne pokrajine obezbeđuju se sredstva za rad ustanove, za deo ekonomske cene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine.

Sredstva u budžetu jedinice lokalne samouprave

Član 189.

U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za:

1) ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak, ishrana, nega i preventivna zaštita dece predškolskog uzrasta) u visini 80 odsto od ekonomske cene po detetu, uključujući u celosti sredstva za plate, naknade i druga primanja, socijalne doprinose na teret poslodavca, otpremnine, kao i pomoć zaposlenima u predškolskoj ustanovi, rashode za pripremni predškolski program osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i ostale tekuće rashode;
2) ostvarivanje dodatne podrške detetu i učeniku u skladu sa mišljenjem Interresorna komisije, osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije;
3) stručno usavršavanje zaposlenih;
4) jubilarne nagrade i pomoć zaposlenima u osnovnoj i srednjoj školi;
5) prevoz: dece i njihovih pratilaca radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od dva kilometra, učenika osnovne škole na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole; prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole; prevoz dece i učenika koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole i u slučajevima kada učenici osnovne škole pohađaju školu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave - ako je škola koju pohađaju najbliža mestu prebivališta učenika; prevoz učenika na republička i međunarodna takmičenja;
6) prevoz zaposlenih;
7) kapitalne izdatke;
8) zaštitu i bezbednost dece i učenika, u skladu sa propisanim merama iz člana 57. ovog zakona;
9) druge tekuće rashode, osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

10) plaćanja po osnovu izvršnih presuda donetih pred nadležnim sudovima u sporovima u vezi sa ovim članom.

Obezbeđivanje sredstava za viši kvalitet obrazovanja

Član 190.

Ustanova može učešćem jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora ili od proširene delatnosti da obezbedi sredstva za viši kvalitet u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Roditelji dece i učenika mogu dobrovoljnim učešćem da obezbeđuju sredstva iz stava 1. ovog člana.

Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za poboljšanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu osnovna delatnost ustanove, za ishranu i pomoć deci i učenicima. 

XIII. KAZNENE ODREDBE

Član 191.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj ustanova ako:

1) ne upiše dete u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa (član 17);
2) ne upiše dete u osnovnu školu (član 18);
3) ne donese razvojni plan i godišnji plan rada u roku propisanom ovim zakonom ili ih ne primenjuje (čl. 50. i 62);
4) sprovodi ogled bez odobrenja ministra ili vrši statusne promene za vreme ogleda, suprotno članu 51. ovog zakona;
5) ne donese blagovremeno, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuća (čl. 58, 59, 66. i 69);
6) ne donese ili ne ostvaruje individualni obrazovni plan (član 76);
7) počne sa radom, organizuje izdvojeno odeljenje, obavlja proširenu delatnost, izvrši statusne promene i promene naziva i sedišta ustanove, suprotno čl. 91 - 95. i čl. 98. i 103. ovog zakona;
8) ne propiše način i postupak za zaštitu i bezbednost dece, odnosno učenika (član 108);
9) ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 110 - 112. ovog zakona i težih povreda radnih obaveza zaposlenih;
10) dozvoli stranačko organizovanje ili delovanje u ustanovi i korišćenje prostora ustanove u te svrhe suprotno članu 113. ovog zakona;
11) primi u radni odnos zaposlenog koji ne ispunjava uslove iz čl. 139 - 145. ovog zakona ili na način i po postupku, suprotno čl. 152 - 155. ovog zakona;
12) ne dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika iz čl. 149. i 150. ovog zakona;
13) ne udalji sa rada zaposlenog zbog učinjene teže povrede radne obaveze (član 152);
14) zaključi ugovor o izvođenju nastave suprotno članu 158. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 25.000 do 100.000 dinara za prekršaj iz ovog člana kazniće se i direktor, odnosno odgovorno lice ustanove.

Član 192.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika, odrasli, student i zaposleni ukoliko ne dostavi tačne podtake za potrebe vođenja registara iz člana 177. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj tražilac podataka - pravno lice ukoliko dobijene podatke koristi ili objavljuje suprotno svrsi koju je naznačio u svom zahtevu i ovom zakonu (član 182. stav 6).

Novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj tražilac podataka - fizičko lice ukoliko dobijene podatke koristi ili objavljuje suprotno svrsi koju je naznačio u svom zahtevu, odnosno suprotno ugovoru i ovom zakonu (član 182. stav 6)

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj ustanova o kojoj se vodi Registar ustanova, ukoliko ne unosi i mesečno ažurira podatke u odgovarajuće registre, u skladu sa članom 183. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice ustanove za prekršaj iz stava 4. ovog člana.

Član 193.

Novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik za povredu obaveze iz člana 84. ovog zakona.

Član 194.

Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 hiljada dinara kazniće se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili učenika koji učini povredu zabrane iz čl. 111. i 112. ovog zakona.

Član 195.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj zavod ako ne pripremi odgovarajući materijal i dostavi ga ministru u određenom roku (član 48).

Novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i direktor zavoda, kao odgovorno lice.

XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 196.

Članovima Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, mandat prestaje po isteku roka od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 197.

Vlada će, najkasnije u roku od 30 dana pre isteka mandata članovima Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih iz člana 196. ovog zakona, imenovati nove članove.

Član 198.

Vlada, odnosno organ autonomne pokrajine će, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi mrežu srednjih škola.

Vlada će, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi kriterijume za donošenje mreže predškolskih ustanova i osnovnih škola.

Jedinica lokalne samouprave će, u roku od godinu dana od dana utvrđivanja kriterijuma iz stava 2. ovog člana, utvrditi mrežu predškolskih ustanova i osnovnih škola na svom području.

Član 199.

Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donošenja novih podzakonskih akata na osnovu ovog zakona.

Član 200.

Ministar će doneti podzakonske akte u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim:

1) programa završnih ispita u stručnoj školi, koje će doneti do kraja školske 2016/2017. godine;
2) programa opšte, stručne i umetničke mature, koje će doneti do kraja juna 2017. godine;
3) akta iz člana 187. stav 4. ovog zakona koji će doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona do kada visinu sredstava iz člana 187. stav. 2 tač. 1) - 3) ovog zakona, ministar utvrđuje rešenjem.

Član 201.

Ustanova je dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom.

Škola je dužna da najkasnije u roku od šest meseci od dana uvođenja dualnog obrazovanja, formira novi školski odbor u skladu sa ovim zakonom.

Ustanovi koja je podnela zahtev za verifikaciju pre stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se ispunjenost uslova po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 202.

Zavodi će usaglasiti organizaciju i rad sa ovim zakonom, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 203.

Ogledi čije je sprovođenje započelo pre stupanja na snagu ovog zakona, vrednovaće se u skladu sa propisom koji je važio do stupanja na snagu ovog zakona.

Član 204.

Do donošenja posebnog zakona kojim se bliže uređuje inspekcijski nadzor u oblasti obrazovanja i vaspitanja, primenjuju se odredbe čl. 156 - 160. i člana 84. u delu koji se odnosi na poveravanje poslova iz člana 156. st. 4. i 5. i člana 159. zakona koji je važio do stupanja na snagu ovog zakona.

Član 205.

Primena planova i programa nastave i učenja iz člana 60. ovog zakona, za prvi, drugi, peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, počinje od školske 2018/2019. godine.

Primena planova i programa nastave i učenja iz člana 60. ovog zakona, za treći, četvrti, sedmi i osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, počinje od školske 2019/2020. godine.

Primena planova i programa nastave i učenja iz člana 60. ovog zakona, za prvi i drugi razred opšteg srednjeg, stručnog i umetničkog obrazovanja i vaspitanja počinje od školske 2018/2019. godine.

Primena planova i programa nastave i učenja iz člana 60. ovog zakona, za treći i četvrti razred opšteg srednjeg, stručnog i umetničkog obrazovanja i vaspitanja počinje od školske 2019/2020. godine.

Član 206.

Završni ispiti iz člana 78. stav 1. tač. 2) - 4) ovog zakona biće realizovani na kraju školske 2020/2021. godine.

Član 207.

Zvanje pedagoškog savetnika i višeg pedagoškog savetnika koje je stekao nastavnik, vaspitač i stručni saradnik do 4. februara 1990. godine, na osnovu Zakona o stalnom stručnom usavršavanju nastavnog i vaspitnog osoblja ("Službeni glasnik SRS", br. 47/78-prečišćeni tekst, 16/79 i 43/84) izjednačava se zvanjem pedagoškog savetnika, odnosno višeg pedagoškog savetnika, iz člana 140. ovog zakona.

Član 208.

Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici koji obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi, a koji su ispunjavali uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja po propisima koji su važili prilikom prijema u radni odnos, mogu i dalje da obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi i mogu biti preuzeti u smislu ovog zakona. 

Član 209.

Smatra se da licencu ima lice koje je položilo stručni ispit u oblasti obrazovanja, a 25. juna 2003. godine nije bilo u radnom odnosu u ustanovi.

Smatra se da licencu ima nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je 25. juna 2003. godine bio u radnom odnosu u ustanovi, a imao je prekid radnog odnosa posle ovog datuma, i položio stručni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine.

Smatra se da licencu ima pripravnik - volonter koji se godinu dana osposobljavao za samostalan obrazovno-vaspitni rad u ustanovi i koji je položio stručni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine,.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji je pre zasnivanja radnog odnosa u ustanovi u Republici Srbiji položio stručni ispit u oblasti obrazovanja po propisima Republike Crne Gore, položeni stručni ispit priznaje se kao licenca, ako je taj ispit položen do 16. juna 2006. godine.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji je pre zasnivanja radnog odnosa u ustanovi u Republici Srbiji položio stručni ispit u oblasti obrazovanja i vaspitanja po propisima Republike Srpske, položeni stručni ispit priznaje se kao licenca, ako je taj ispit položen u vreme kada je nastavnik, vaspitač i stručni saradnik bio u radnom odnosu u Republici Srpskoj.

Stručnom saradniku - bibliotekaru koji nema položen stručni ispit u oblasti obrazovanja, a ima položen ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu priznaje se odgovarajući deo položenog ispita.

Stručnom saradniku - bibliotekaru koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i položio stručni ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu ne priznaje se odgovarajući deo položenog ispita.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i koji je položio stručni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da nema licencu.

Pripravnik - volonter koji je angažovan u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i koji je položio stručni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da nema licencu.

Član 210.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 - autentično tumačenje, 68/15 i 62/16 -US).

Član 211.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) donet je 2009. godine, kao novi zakon u odnosu na istoimeni zakon iz 2003. godine, kojim je započeta reforma obrazovanja u Republici Srbiji.

U 2011. godine zajedničkim radom sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u oblasti obrazovanja, izvršene su izmene i dopune Zakona, radi otklanjanja konstatovanih problema u funkcionisanju sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i poboljšanja efikasnosti sistema. Izmenama i dopunama Zakona iz 2013. godine izvršeno je usklađivanje sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, kojom su utvrđeni svrha, ciljevi, pravci, instrumenti i mehanizmi razvoja sistema obrazovanja u Republici Srbiji u narednim godinama, a nakon poslednjih izmena 2015. godine pojavila se potreba za poboljšanje pojedinih rešenja u Zakonu, čija primena dovodi do problema u praksi.

Nacrtom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Nacrt zakona) pristupilo se sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja prilagodi vremenu i uslovima u kojima se može odvijati ovaj proces u Republici Srbiji. Pri tom su zadržane tendencije koje su iskazane i u postojećem zakonu, a koje su usmerene prema opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja u skladu sa potrebama društva, uz poštovanje tradicionalnih vrednosti našeg obrazovnog sistema, a uvažavajući potrebu za usaglašavanjem i prihvatanjem tendencija razvoja evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.

Nacrtom zakona omogućava se sistematičan, racionalan i postupan pristup promenama obrazovno-vaspitnog sistema, uz sveobuhvatno sagledavanje procesa, od početka do kraja školovanja. Isto tako, cilj donošenja novog zakona je i postizanje optimalnih rezultata u svakoj od etapa obrazovanja, bilo da je u pitanju obrazovanje za nastavak školovanja ili za stupanje u proces rada. Istovremeno, otvara se mogućnost kontinuirane provere, analize i unapređivanja ostvarenih nastavnih sadržaja.

Razlozi za donošenje propisa:

- tokom 2013, 2014. i 2015. godine izvršene su izmene i dopune: Zakona o visokom obrazovanju, Zakona o prekršajima, Zakona o radu, zaključen je Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, tako da je neophodno izvršiti usklađivanje Zakona sa novim propisima i postignutim dogovorima radi nesmetanog funkcionisanja sistema prosvete;
- neophodno je "rasteretiti" Zakon koji predstavlja krovni zakon koji se primenjuje na svim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja, tako što će suvišne odredbe biti brisane i unete u posebne zakone kojima je uređeno predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih;
- potrebno je odredbe koje se odnose na opšte principe, ciljeve, kompetencije i ishode uskladiti sa odgovarajućim odredbama evropskih zemalja koje imaju visoka postignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja i Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020 godine i dokumentima EU, osigurava se kroz: kvalitet kurikuluma i kvalitet obrazovno-vaspitnih programa, jasno postavljene ciljeve, obrazovne standarde i kompetencije; samovrednovanje, praćenje i nezavisno vrednovanje rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, direktora i sekretara, rada ustanova na osnovu definisanih standarda kvaliteta i kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa; jasno postavljene ciljeve obrazovanja i vaspitanja, obrazovne standarde i kompetencije; redefinisane principe, ciljeve, ishode i standarde u obrazovanju i vaspitanju; redefinisano uvođenje ogleda (procedura, nadležnosti, trajanje ogleda, sl.); preciznije i jasnije stručno profilisanje poslova Zavoda za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (zavodi) u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovanja;
- potrebno je izvršiti izmenu odredaba koje se odnose na Nacionalni prosvetni savet i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, tako što će se ova dva tela urediti na efikasniji način, kako u pogledu nadležnosti i vrste poslova koji postaju savetodavni, rokova za postupanje, tako i u pogledu sastava, broja članova i organa koje ih imenuje, kao i preciznije definisati delokrug poslova i obaveze i odgovornosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja;
- propisati mogućnost osnivanja ustanove po modelu javno-privatnog partnerstva za oblast obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i javna svojina;
- proširiti autonomiju ustanove u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020 godine i dokumentima EU u sledećim aspektima: i to pedagošku autonomiju škole, autonomija nastavnika, ali i uporedo sa tim utvrditi i odgovornost ustanove;
- potrebno je da se izvrše odgovarajuće izmene kada je u pitanju Jedinstveni informacioni sistem prosvete, radi unapređivanja procesa donošenja odluka u obrazovanju i vaspitanju na osnovu relevantnih podataka;
- precizirati odgovornosti i nadležnosti direktora, sekretara ustanove, sastav, nadležnost i odgovornost organa upravljanja ustanove, propisati veću odgovornost i uključenost roditelja i drugih zakonskih zastupnika u obrazovno-vaspitni proces, rad ustanove ali i prava i obaveze dece i učenika;
- jasnije urediti odredbe koje se odnose na osiguranje kvaliteta nastavničke profesije, a samim tim i obrazovno-vaspitnog procesa i postignuća učenika, precizirati normu neposrednog rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika sa decom i učenicima, pitanje oduzimanja licence urediti na drugačiji način;
- definisati u prelaznim i završnim odredbama je da nastavnici, vaspitači i stručni saradnici koji obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi, a koji su ispunjavali uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja po propisima koji su važili prilikom prijema u radni odnos, mogu i dalje da obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi i mogu biti preuzeti u smislu ovog zakona

- precizirati da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;
- urediti odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor u ustanovi imajući u vidu donošenje posebnog zakona kojim će biti uređeno pitanje inspekcijskog nadzora u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, uskladiti ih sa donetim Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RS", broj 36/15);
- sistematičnije definisanje načina i oblika ocenjivanja kao jednog od ključnih segmenata obrazovno-vaspitnog procesa;
- razlozi su i nastale promene u društvu, kako na ekonomskom, tako i na socijalnom planu. Ove promene zahtevaju bliže uređivanje sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji u skladu sa novonastalim okolnostima i novim uslovima rada, i kada su u pitanju kvalifikacije, odnosno priznavanje stečenih kompetencija, s ciljem približavanja i usklađivanja sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji sa sistemom obrazovanja i vaspitanja Evropske unije i savremenog sveta;
- potreba uvođenja dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju, a u skladu sa potrebama tržišta rada i privrede, posebno imajući u vidu da je ovaj oblik obrazovanja propisan Stragegijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 107/12);
- redefinisati pitanja: ogleda, individualnog obrazovnog plana, zadatke stučnog saradnika u ustanovi, prigovora i žalbi na ocenu i ispit učenika, vaspitno-disciplinskog postupka u ustanovi,

- preciznije urediti pitanje bezbednosti, zaštite i odgovornosti svih učensika obrazovno-vaspitnog procesa: proširena odgovornost za ponašanje kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo, propisano postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove: povećana zaštita zaposlenih u obrazovanju; pojačana odgovornost učenika i ustanove

- posebno uređena i propisana odgovornost roditelja u pogledu obaveze upisa učenika u osnovnu školu, redovnog pohađanja nastave, poštovanja pravila ponašanja i bezbednosti i kršenja propisanih zabrana;
- uvođenje efikasnijeg disciplinskog postupka prame prema učeniku (primereni rokovi); kod izricanja mere premeštaja učenika od petog do osmog razreda u drugu ustanovu, usled povrede zabrane, au interesu učenika, novina je da se premeštaj učenika vrši na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, sa tim da se roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik o tome samo obaveštava, bez obaveze pribavljanja njegove saglasnosti; uvođenje društveno-korisniog i humanitarnog rada koju ustanova određuje učeniku uz izrečenu vaspititnu odnosno vaspitno-disciplinsku meru;
- uvesti postupnost postupnosti prilikom izricanja disciplinskih mera kod određenih povreda radne obaveze, propisivanjem nove disciplinske mere - pismena opomena, dok je kod nekih povreda predviđeno izricanje najstrože diciplinske mere

- na drugačiji način urediti postupak za realizaciju i izbora izvođača vannastavnih aktivnosti - ekskurzija, studijskih putovanja i nastava u prirodi, uz uvažavanje svih specifičnosti obrazovno-vaspitne delatnosti.

Kako se predložene izmene u Nacrtu zakona ne mogu rešavati podzakonskim aktom ili na drugi način, to je neophodno doneti zakon radi njihovog uređivanja, a broj i kvalitet neophodnih izmena zahtevale su donošenje novog zakona.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Materija Nacrta zakona sistematizovana je u trinaest glava, i to: I. Osnovne odredbe; II. Ostvarivanje obrazovanja i vaspitanja; III. Razvoj, obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja; IV. Programi obrazovanja i vaspitanja i završni ispiti; V. Prava deteta i učenika i obaveze i odgovornosti učenika; VI. Ustanove, druge organizacije i organi ustanove; VII. Zaposleni u ustanovi; VIII. Nadzor; IX. Evidencije u obrazovanju i vaspitanju; X. Poveravanje poslova državne uprave autonomnoj pokrajini; XI. Finansiranje ustanova čije je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave; XII. Kaznene odredbe; XIII. Prelazne odredbe i završne odredbe.

I. OSNOVNE ODREDBE (čl. 1 - 16.)

Članom 1. Nacrta zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Nacrt zakona) uređen je predmet zakona, oblasti koje uređuje, kao i na koje sisteme obrazovanja se ovaj zakon ne odnosi.

Članom 2. Nacrta zakona uređeno je šta obuhvata sistem obrazovanja i vaspitanja, kao i da se specifičnosti obavljanja delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog obrazovanja i vaspitanja i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih, uređuju se posebnim zakonom.

Članom 3. Nacrta zakona propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje i da su državljani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, uz uvažavanje obrazovnih i vaspitnih potreba u sistemu obrazovanja i vaspitanja za određene kategorije lica/učenika. Član utvrđuje da strani državljani i lica tražioci državljanstva imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na način propisan za državljane Republike Srbije.

Članom 4. Nacrta zakona utvrđeno je za koje učenike u ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave je obezbeđeno besplatno obrazovanje i vaspitanje. Članom je utvrđeno i da roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može da se opredeli i za upis u privatnu ustanovu, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja, odnosno sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kod kuće, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja.

Članom 5. Nacrta zakona definisan je jezik na koje se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.

Članom 6. Nacrta zakona utvrđeno je da se kvalitet obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje uz poštovanje propisanih opštih principa obrazovanja i vaspitanja, ciljeva; kompetencije; standarda i ishoda obrazovanja i vaspitanja, kao i način na koji se osigurava kvalitet obrazovanja i vaspitanja.

Članom 7. Nacrta zakona propisani su opšti principi na kojima se zasniva obrazovanje i vaspitanje i definisano kojim segmentima u ostvarivanju principa obrazovanja i vaspitanja se posvećuje posebna pažnja.

Članom 8. Nacrta zakona utvrđeni su osnovni ciljevi obrazovanja i vaspitanja.

Članom 9. Nacrta zakona definisani su ishodi obrazovanja i vaspitanja, kao i da oni predstavljaju osnovu za planiranje, praćenje i vrednovanje obrazovanja i vaspitanja.

Članom 10. Nacrta zakona definisani su standardi obrazovanja i vaspitanja i taksativno su navedeni standardi u obrazovanju i vaspitanju.

Članom 11. Nacrta zakona utvrđeno je da se ključne kompetencije za celoživotno učenja razvijaju tokom života, da predstavljaju funkcionalno integrisana znanja, veštine i stavove koji se manifestuju kao sposobnost lica da efektivno odgovori na konkretan zahtev ili problem u realnoj situaciji i navedene su sve ključne kompetencije u obrazovanju i vaspitanju.

Članom 12. Nacrta zakona utvrđeno je da se opšte međupredmetne kompetencije zasnivaju se na ključnim kompetencijama, kako se razvijaju, gde su primenjive i za šta su neophodne, kao i da se međupredmetne kompetencije za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja i za kraj srednjeg obrazovanja i vaspitanja, uređuju posebnim zakonom

Članom 13. Nacrta zakona propisano je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova, te da se na osnivanje i rad ustanove primenjuju propisi o javnim službama.

Članom 14. Nacrta zakona definisano je da u ustanovi vaspitno-obazovni rad i obrazovno-vaspitni rad (u daljem tekstu: obrazovno-vaspitni rad) obavljaju: nastavnik, vaspitač i stručni saradnik. Član utvrđuje da škola može da ostvaruje i obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, kao i da nastava može da se ostvaruje i kao nastava kod kuće i nastava na daljinu, u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 15. Nacrta zakona propisano je da ustanova vodi propisanu evidenciju u papirnom i elektronskom obliku i izdaje javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom, da srednje vojne škole vode evidenciju i izdaju javne isprave u skladu sa ovim i posebnim zakonom u oblasti odbrane. Takođe članom se osigurava zaštita podataka tako što se propisuje da se svi vidovi prikupljanja, obrade, objavljivanja i korišćenja podataka moraju sprovesti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Članom 16. Nacrta zakona utvrđeno je da nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo.

II. OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA (ČL. 17 - 29.)

Članom 17. Nacrta zakona uređuje se postupak upisa dece u predškolsku ustanovu, kao i obavezu upisa sve dece u predškolsku ustanovu u godini pred polazak u školu.

Članom 18. Nacrta zakona uređuje se postupak upisa učenika u školu, koji je bliže uređen posebnim zakonom.

Članom 19. Nacrta zakona propisano je da se u prvi razred srednje škole upisuju se lica sa stečenim osnovnim obrazovanjem, u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 20. Nacrta zakona propisano je da se u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, dete, odnosno učenik upisuje na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške (u daljem tekstu: IRK), uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Članom 21. Nacrta zakona uređuje se postupak upisa u muzičku, odnosno baletsku školu.

Članom 22. Nacrta zakona uređen je da se strani državljanin i lice bez državljanstva upisuju u ustanovu i ostvaruju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na način propisan zakonom za državljane Republike Srbije, da ukoliko ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadržaje od značaja za nastavak obrazovanja, ustanova organizuje učenje jezika, pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu koje donosi ministar, kao i da imaju pravo da pohađaju nastavu maternjeg jezika i kulture, besplatno pod uslovom reciprociteta ili na teret roditelja, u prostorijama ustanove koju odredi organ jedinice lokalne samouprave.

Članom 23. Nacrta zakona utvrđena je odgovornost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza, kao i dužnosti škole povodom ove obaveze roditelja. Član definiše da su upis dece u predškolsku ustanovu i upis učenika u osnovnu i srednju školu uređeni posebnim zakonom.

Članom 24. Nacrta zakona propisano je da se predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje u trajanju utvrđenom programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a da program pripreme deteta pred polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predškolski program) traje četiri sata dnevno, najmanje devet meseci.

Članom 25. Nacrta zakona definisano je da osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina, da se ostvaruje u dva obrazovna ciklusa, da osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje traje od dve do šest, a baletsko četiri godine organizovano u dva obrazovna ciklusa, osnovno obrazovanje odraslih po razredima od prvog do osmog razreda i traje od tri do pet godina, a sve u skladu sa posebnim zakonima.

Članom 26. Nacrta zakona definisano je da srednje obrazovanje i vaspitanje traje tri ili četiri godine, specijalističko i majstorsko obrazovanje godinu do dve godine, a sve u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 27. Nacrta zakona propisano je da obrazovanje za rad traje dve, a stručno osposobljavanje i obuka do godinu dana, u skladu sa propisanim, odnosno odobrenim programom.

Članom 28. Nacrta zakona utvrđena je radna i školska godina, tako što je propisano da škola obrazovno-vaspitni rad ostvaruje u toku školske godine, koja počinje 1. septembra, a završava se 31. avgusta naredne godine, organizovano u dva polugodišta, da učenici imaju školski raspust. Članom je propisano da se vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i školskog raspusta utvrđuju školskim kalendarom, koji može da se menja izuzetno usled razloga koje ovaj član propisuje. Član definiše i da se vaspitno-obrazovni rad predškolske ustanove ostvaruje u toku radne godine, koja se prilagođava školskoj godini

Članom 29. Nacrta zakona precizno je definisano vreme i struktura vremena koje učenik provodi u školi, a koje se izražava u satima i bliže uređuje posebnim zakonom.

III. RAZVOJ, OBEZBEĐIVANJE I UNAPREĐIVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA (ČL. 30-55.)

Članom 30. Nacrta zakona utvrđena je nadležnost Ministarstva u obezbeđivanju uslova za ostvarivanje prava dece, učenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvrđenih ovim zakonom, i definisano da Ministarstvo preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbeđuje ostvarivanje tih prava.

Članom 31. Nacrta zakona utvrđeno je da su školske uprave posebne organizacione jedinice za obavljanje poslova van sedišta Ministarstva i utvrđena njihova nadležnost i delokrug rada.

Članom 32. Nacrta zakona propisano je da se radi praćenja, omogućavanja razvoja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuju Nacionalni prosvetni savet, kao savet za predškolsko, osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, kao savet za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje, specijalističko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad, stručno osposobljavanje i obuku. Član takođe uređuje pitanje međusobne saradnje saveta, obavezu da izveštaj o svom radu i o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja Vladi i Ministarstvu najmanje dva puta godišnje, a na zahtev Ministarstva i češće, naknada za rad saveta, način donošenja odluka saveta, kao i javnost njihovog rada

Članom 33. Nacrta zakona utvrđen je broj i struktura članova Nacionalnog prosvetnog saveta, da ih Vlada imenuje na vreme od četiri godine. Član takođe uređuje ko ne može biti imenovan za člana ovog saveta, da Vlada može da razreši člana saveta, pre isteka mandata, te navedeni razlozi za takvo rezrešenje.

Članom 34. Nacrta zakona utvrđena je nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta, i utvrđeno da je ta nadležnost savetodavnog karaktera.

Članom 35. Nacrta zakona utvrđen je broj i struktura članova Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, da ih Vlada imenuje na vreme od četiri godine. Član takođe uređuje ko ne može biti imenovan za člana ovog saveta, da Vlada može da razreši člana saveta, pre isteka mandata, te navedeni razlozi za takvo rezrešenje.

Članom 36. Nacrta zakona utvrđena je nadležnost Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Članom 37. Nacrta zakona propisuje se da su sektorska veća stručna tela koja ministar obrazuje za određene sektore rada, utvrđuje se njihov sastav i nadležnost.

Članom 38. Nacrta zakona propisano je da se radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju osnivaju Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Definisano je da zavode osniva Vlada, da direktor koji rukovodi radom zavoda imenuje Vlada na vreme od četiri godine, te da se sredstva za rad zavoda obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Utvrđena je obaveza zavoda da izveštaje o svom radu podnose Vladi i ministru najmanje jedanput godišnje, a periodične izveštaje o važnim pitanjima iz delatnosti zavoda Ministarstvu.

Članom 39. Nacrta zakona utvrđeno je da Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u svom sastavu ima sledeće organizacione jedinice: Centar za razvoj programa i udžbenika, Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.

Članom 40. Nacrta zakona utvrđen je delokrug rada Centra za razvoj programa i udžbenika.

Članom 41. Nacrta zakona utvrđen je delokrug rada Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Članom 42. Nacrta zakona utvrđen je delokrug rada Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.

Članom 43. Nacrta zakona utvrđeno je da Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u svom sastavu ima sledeće organizacione jedinice: Centar za osiguranje kvaliteta rada ustanova, Centar za ispite i Centar za međunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke poslove.

Članom 44. Nacrta zakona utvrđen je delokrug rada Centar za osiguranje kvaliteta rada ustanova.

Članom 45. Nacrta zakona utvrđen je delokrug rada Centra za ispite.

Članom 46. Nacrta zakona utvrđen je delokrug rada Centar za međunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke poslove.

Član 47. Nacrta zakona propisuje da zavodi mogu da obrazuju posebne stručne komisije i timove iz reda kompetentnih lica u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučnoistraživačke ustanove, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Članom 48. Nacrta zakona definisan je odnos Ministarstva prema savetima i zavodima. Član propisuje da će, ukoliko saveti i zavodi, na zahtev ministra, ne obave poslove, odnosno pripreme materijale i ne dostave ih Ministarstvu, ministar radi obavljanja tih poslova, odnosno pripreme materijala formirati komisiju sastavljenu od stručnjaka u obrazovanju i vaspitanju. Propisano je i ovlašćenje ministra da u slučaju nepostupanja ili neblagovremenog postupanja po nalogu ministra, predložiti Vladi razrešenje direktora zavoda, odnosno predsednika i/ili članova nadležnog saveta.

Članom 49. Nacrta zakona uređuje se pitanje obezbeđivanja kvaliteta rada ustanove, tako što se u ustanovi vrednuju ostvarivanje ciljeva, ishoda i standarda postignuća, Okvira nacionalnog kurikuluma, Nastavnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja, Predškolskog programa, Školskog programa, Razvojnog plana, doprinos i uključenost roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece i učenika u različite oblike obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje, kao i da se vrednovanje kvaliteta ostvaruje se kao samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje. Članom je definisano šta škola samovrednovanjem ocenjuje, da u samovrednovanju stručni organi, savet roditelja, učenički parlament, direktor i organ upravljanja ustanove, da se obavlja svake godine po pojedinim oblastima vrednovanja, a svake četvrte ili pete godine - u celini, a da izveštaj o samovrednovanju direktor podnosi vaspitno-obrazovnom, nastavničkom, odnosno pedagoškom veću, savetu roditelja i organu upravljanja, kao i nadležnoj školskoj upravi. Član definiše da se spoljašnje vrednovanje rada ustanove obavlja stručno-pedagoškim nadzorom Ministarstva i od strane Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji učestvuje u spoljašnjem vrednovanju putem vrednovanja postignuća učenika na završnim i maturskim ispitima ili po ukazanoj potrebi.

Članom 50. Nacrta zakona utvrđeno je da ustanova ima razvojni plan, koji predstavlja strateški plan razvoja ustanove koji sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove, da se donosi se na osnovu izveštaja o samovrednovanju i izveštaja o spoljašnjem vrednovanju, a donosi ga organ upravljanja, na predlog stručnog aktiva za razvojno planiranje, za period od tri do pet godina.

Članom 51. Nacrta zakona definisano je da se unapređivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvođenje novih sadržaja programa obrazovanja i vaspitanja, organizacionih novina ili načina finansiranja mogu da se pre njihovog uvođenja proveravaju ogledom. Član definiše ko može podneti inicijativu za uvođenje ogleda sa predlogom programa, šta obavezno sadrži predlog programa, da odluku o odobravanju programa ogleda donosi ministar na osnovu stručne procene i preporuke nadležnog saveta, odnosno zavoda, kao i odgovarajuće institucije kompetentne za predmet ogleda, ukoliko nisu podnosioci te inicijative. Članom je propisano i da ministar može da raspiše konkurs za ustanove u kojima će se sprovoditi ogled, te da ogled može da traje najduže jednu godinu duže, od perioda za koji se podnosi predlog. Utvrđeno je da se praćenje i vrednovanje ogleda ostvaruje u skladu sa metodologijom za praćenje i vrednovanje koju utvrđuju zavodi i ministarstvo, da su za praćenje ogleda tokom njegovog sprovođenja nadležni prosvetni savetnici, a Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u delu koji se odnosi na sadržaj programa ogleda i metode rada.

Procenu ostvarenosti ciljeva i ishoda ogleda, odnosno vrednovanje ogleda, sprovodi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, te da sačinjava Izveštaj o rezultatima praćenja i vrednovanja ogleda, koji dostavlja ministru i inicijatoru ogleda, da ovaj Izveštaj sadrži preporuku o daljem statusu ogleda i predloge za unapređivanje, te da se objavljuje na način koji je dostupan široj stručnoj javnosti.

Članom 52. Nacrta zakona propisano je da ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave može da bude vežbaonica koja predstavlja nastavnu bazu visokoškolske ustanove, u skladu sa zakonom, kao i da se u njoj odvija praksa budućih nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, odnosno studenata na studijskim programima za obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, utvrđuju se uslovi koje ustanova treba da obezbedi radi sprovođnja prakse, da program rada studenata na praksi zajednički razvijaju nastavnici visokoškolskih ustanova, koordinatori, mentori i studenti. Definiše se i da listu vežbaonica, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, rešenjem utvrđuje ministar, a da se bliži uslovi za rad vežbaonice propisuju podzakonskim aktom.

Članom 53. Nacrta zakona definisan je pojam model ustanove kao i da odluku o dodeli tog statusa ustanovi donosi ministar, a da će podzakonskim aktom biti uređeni bliži uslovi za sticanje statusa model ustanove, finansiranja aktivnosti koje proizlaze iz statusa model ustanove i prestanka važenja statusa.

Članom 54. Nacrta zakona propisano je da ustanova može da stekne status resurs centra za asistivne tehnologije u obrazovanju (u daljem tekstu: resurs centar) radi pružanja podrške deci, učenicima i odraslima kojima je potrebna asistivna tehnologija, i koji na zahtev ustanove ili interresorne komisije vrši procenu potrebe i utvrđuje vrstu asistivne tehnologije za dete, učenika i odraslog; vrši nabavku, održavanje i popravku sredstava asistivne tehnologije; obučava korisnike za upotrebu asistivne tehnologije; omogućava i pomaže razmenu sredstava asistivne tehnologije između korisnika; informiše interresornu komisiju i druge zainteresovane ustanove, organe i organizacije o dostupnim i savremenim asistivnim tehnologijama; uspostavlja i koordinira mrežu stručnjaka za podršku primeni asistivnih tehnologija. Odluku o dodeli statusa resurs centra za asistivne tehnologije donosi ministar, kao i bliže uslove za sticanje statusa resurs centra, organizovanja rada, finansiranja aktivnosti koje proizlaze iz statusa resurs centra i prestanka važenja statusa zajednički sa ministrima nadležnim za poslove lokalne samouprave, zdravstva i socijalne zaštite.

Članom 55. Nacrta zakona utvrđeno je da republika, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave može samostalno ili u saradnji sa drugom jedinicom lokalne samouprave da osnuje centar za stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, direktora, sekretara i drugih učesnika u ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja.

IV. PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA I ZAVRŠNI ISPITI (ČL. 56 - 78.)

1. PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Članom 56. Nacrta zakona utvrđeno je da predškolska ustanova razvija i ostvaruje programe vaspitanja i obrazovanja dece, u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, predškolskim programom i posebnim zakonom. Osnovna škola ostvaruje školski program, te može da druge programe, u skladu sa posebnim zakonom, dok srednja škola ostvaruje školski program opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja, a može da ostvaruje druge programe, u skladu sa posebnim zakonom. Ovim članom posebno je navedeno da osnovna škola, izuzetno, može da ostvaruje i predškolski program, a srednja škola - predškolski program, program osnovnog obrazovanja i vaspitanja i vaspitni program.

Članom 57. Nacrta zakona definisano je da su osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja osmova za: izradu i razvijanje programa vaspitno-obrazovnog rada na nivou predškolske ustanove (u daljem tekstu: predškolski program), odnosno vaspitne grupe; razvijanje različitih programa i oblika u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, u skladu sa posebnim zakonom; izradu kriterijuma za praćenje i vrednovanje kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja i unapređivanje i razvoj predškolske ustanove i delatnosti u celini.

Članom 58. Nacrta zakona utvrđeno je da predškolski program donosi predškolska ustanova u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a uslovi za izradu predškolskog programa uređeni posebnim zakonom.

Članom 59. Nacrta zakona definisano je da Okvir nacionalnog kurikuluma daje smernice za proces obrazovanja i vaspitanja na osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou, postavlja ih u zajednički okvir i uzajamno povezuje ključne elemente procesa obrazovanja i vaspitanja, te da je Okvir nacionalnog kurikuluma je osnova za izradu nastavnih planova i programa

Članom 60. Nacrta zakona taksativno je navedeno šta sadrže planovi nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Članom 61. Nacrta zakona propisano je da se osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalističko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici stručnog obrazovanja ostvaruju se na osnovu Školskog programa, koji donosi školski odbor, po pravilu na period od četiri godine. Školski program izrađuje se u skladu sa Okvirom nacionalnog kurikuluma i taksatvino je navedeno i šta sadrži.

Članom 62. Nacrta zakona definisano je da se godišnjim planom rada utvrđuju vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja, te da ga ustanova donosi u skladu sa školskim kalendarom, razvojnim planom i predškolskim, školskim i vaspitnim programom, do 15. septembra,

Članom 63. Nacrta zakona utvrđeno je da se u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste udžbenici i nastavna sredstva koje, na predlog nadležnog zavoda odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 64. Nacrta zakona definisani je pojam kvalifikacija, standardi kvalifikacija, način sticanja kvalifikacija, te da utvrđivanje standarda kvalifikacija vrše sektorska veća.

Članom 65. Nacrta zakona propisano je da oblici stručnog obrazovanja, u smislu ovog zakona jesu: obrazovanje za rad, stručno osposobljavanje i obuka, kao drugi oblici stručnog obrazovanja i znanja, veštine i sposobnosti koji se njima stiču.

Članom 66. Nacrta zakona utvrđeno je da su osnove vaspitnog programa i program vaspitnog rada u školi sa domom i domu učenika uređene posebnim zakonom.

Članom 67. Nacrta zakona propisana je nadležnost i postupak za donošenje programa obrazovanja i vaspitanja, kao i odnos saveta i ministarstva.

Članom 68. Nacrta zakona utvrđeno je da predškolski, školski i program vaspitnog rada pripremaju odgovarajući stručni organi ustanove, a donosi ga donosi organ upravljanja ustanove, uz prethodno pribavljeno mišljenje saveta roditelja i učeničkog parlamenta.

Članom 69. Nacrta zakona propisano je da se školski program donosi se najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će početi njegova primena, da se predškolski, školski i program vaspitnog rada objavljuje, u skladu sa opštim aktom ustanove i da je ustanova je u obavezi da ih učini dostupnim svim zainteresovanim korisnicima.

Članom 70. Nacrta zakona utvrđeno je da ustanova može, uz saglasnost saveta roditelja da organizuje ekskurziju, studijsko putovanje i nastavu u prirodi, a da bliže uslove za organizaciju i ostvarivanje ekskurzije i nastave u prirodi propisuje ministar.

Članom 71. Nacrta zakona propisano je da za decu i učenike koji privremeno ili stalno borave u inostranstvu nastava na srpskom jeziku može da se organizuje, po posebnom programu, koji propisuje ministar.

2. PRAĆENJE NAPREDOVANJA UČENIKA

Članom 72. Nacrta zakona utvrđeni praćenje i ocenjivanje učenika u školi, te propisano da je ocenjivanje javno i daocena mora odmah da bude obrazložena učeniku, da se uspeh redovnog učenika prati se i ocenjuje tokom nastave i to iz svakog nastavnog predmeta i iz vladanja. Član propisuje da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu, a ako je nedeljni fond časova nastavnog predmeta jedan čas najmanje dva puta u polugodištu, da zaključnu ocenu iz nastavnog predmeta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog predmetnog nastavnika, a ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog starešine, da je ocenjivanje opisno i brojčano.

Propisano je i da je zaključna ocena iz predmeta brojčana i izvodi se na kraju prvog i drugog polugodišta, prema utvrđenim standardima postignuća i propisanim kriterijumima za ocenjivanje, a učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom se ocenjuje u skladu sa prilagođenim ciljevima i ishodima. Brojčane ocene učenika u pojedinim nastavnim predmetima su: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) nije prelazna ocena, a učenik koji na kraju školske godine ima prelazne ocene iz svih nastavnih predmeta prelazi u viši razred. Naglašeno je i to da se u školi koja ostvaruje međunarodni, odnosno strani program, učenik ocenjuje u skladu sa programom koji se ostvaruje.

Članom 73. Nacrta zakona utvrđen je način ocenjivanja po ciklusima i razredima obrazovanja i vaspitanja, kao i način polaganja popravnih ispita i obaveza škole i učenika u vezi sa tim. Posebno ističemo da ovaj član predviđa i da je za učenika koji na kraju nastavne godine ima ocenu nedovoljan (1) iz najviše dva nastavna predmeta, škola dužna da organizuje produžnu nastavu koju je učenik obavezan da pohađa, odmah nakon završetka nastavne godine, a trajanje te nastave utvrđuje pedagoški kolegijum. Član propisuje da ukoliko učenik tokom produžne nastave ostvari osnovni nivo standarda, nastavnik predlaže odeljenskom veću da zaključi učeniku prelaznu ocenu, a ukoliko ne ostvari osnovni nivo standarda, upućuje se na polaganje popravnog ispita.

Članom 74. Nacrta zakona propisano je ocenjivanja vladanja učenika po razredima u toku i na kraju školske godine.

Članom 75. Nacrta zakona uređen je način izvođenja opšteg uspeha učenika na kraju prvog i drugog polugodišta.

Članom 76. Nacrta zakona propisano je da detetu i učeniku i odraslom kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana. Član dalje definiše pitanje izrade, donošenja i ostvarivanja, način praćenja i vrednovanja individualnog obrazovnog plana (u daljem tekstu: IOP) kao vida dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju. Članom je definisan cilj izrade i primene IOP-a, vrste IOP-a, kao i uloga Interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku (u daljem tekstu: IRK), kao i stručni saradnici i timovi u ustanovi koji učestvuju u izradi IOP-a. Član propisuje da se u prvoj godini rada po IOP-u, IOP vrednuje tromesečno, a u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne, odnosno školske godine, da njegovo sprovođenje prati Ministarstvo, a da bliže uputstvo za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje donosi ministar.

Članom 77. Nacrta zakona utvrđuje se da Interresorna komisija (u daljem tekstu: IRK) vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom, definiše se nadležnost IRK-a, definišu organi koji ga obrazuju i koji se staraju i obezbeđuju uslove za rad ove komisije. Članom je posebno propisano da bliže uslove za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom, sastav i način rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove socijalne politike i ministar nadležan za dražavnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar.

3. ZAVRŠNI ISPITI

Članom 78. Nacrta zakona definisano je da su završni ispiti u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju ispiti na državnom nivou kojima se završava određeni nivo obrazovanja i vaspitanja i ovi ispiti su taksativno navedeni. Član propisuje da se učenik može upisati na sledeći nivo obrazovanja i vaspitanja na osnovu rezulatata postignutog na odgovarajućem ispitu, a bliže uslove kojima su uređeni završni ispiti propisuje ministar.

V. PRAVA DETETA I UČENIKA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI UČENIKA (čl. 79- 88.)

Članom 79. Nacrta zakona taksativno su navedena prava deteta i učenika, koja su usklađena sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, ovim i posebnim zakonima, kao i postupak ostvarivanja tih prava u slučaju njihove povrede.

Članom 80. Nacrta zakona taksativno su navedene obaveze učenika.

Članom 81. Nacrta zakona propisani su slučajevi u kojima učenik, njegov roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik, ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava Ministarstvu, ukoliko smatra da su mu povređena prava utvrđena ovim ili posebnim zakonom.

Članom 82. Nacrta zakona propisano je pravo učenika, njegovog roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika na prigovor i žalbu na ocenu i ispit, i to: prigovor ocenu u toku školske godine iz predmeta i vladanja i zaključnu ocenu na kraju prvog polugodišta; žalbu na zaključnu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju drugog polugodišta, na zaključnu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju drugog polugodišta i na ispit. Član takođe uređuje rokove za podnošenje ovih pravnih sredstava i za odgovor na njih, način postupanja i nadležnost za odlučivanje po podnetom prigovoru i žalbi. Kao novina je propisano da je direktor dužan da predmetnom nastavniku na čiju ocenu je uložena žalba ili prigovor, u roku od tri dana od donošenja odluke dostavi odluku, kao i da se nastavnik čija ocena je poništena upućuje se i na stručno usavršavanje za oblast ocenjivanja i komunikacijskih veština, a ukoliko pojačani pedagoško-instruktivni rad u ustanovi i stručno usavršavanje nastavnika ne daju pozitivan rezultat, direktor je u obavezi da zahteva stručno pedagoški nadzor nad radom nastavnika od strane prosvetnog savetnika.

Članom 83. Nacrta zakona propisana je odgovornost učenika, kao i mere koje škola može preduzeti prema učeniku koji povredi pravila ponašanja u školi, svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, za lakšu povredu obaveze utvrđene opštim aktom škole, kao i za povrede zabrana propisane ovim zakonom. Članom su takođe utvrđene obaze roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u postupku primene izrečene mere, kao i materijalna odgovornost za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Članom 84. Nacrta zakona taksativno su navedeni slučajevi u kojima se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupniki poziva na odgovornost.

Članom 85. Nacrta zakona uređen je vaspitno-disciplinski postupak koji škola vodi za teže povrede obaveze učenika i za povrede zabrane propisane ovim zakonom, kao i ulogu i učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u tom postupku. Novinu predstavlja rešenje kojim je predviđeno da ukoliko se u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik ispiše iz škole, škola je u obavezi da u roku od 30 dana od dana pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka učeniku izda ispisnicu sa napomenom da je protiv navedenog učenika pokrenut vaspitno-disciplinski postupak, a rešenje kojim je okončan vaspitno-disciplinski postupak škola dostavlja školi u koju se učenik upisao.

Članom 86. Nacrta zakona propisane su vaspitne mere za lakše povrede obaveze učenika, vaspitno-disciplinske mere za teže povrede obaveze učenika i povrede zabrana iz ovog zakona, postupak koji prethodi njihovom izricanju, nadležnost za odlučivanje i pravo na pravnu zaštitu učenika u toku i nakon izricanja mere. Novinu predstavlja odredba kojom je propisano da ustanova, uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-diciplinske mere određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, koji se odvija u prostorijama ustanove ili van prostorija ustanove pod nadzorom nastavnika, odnosno stručnog saradnika, koji ustanova određuje učeniku u skladu sa težinom učinjene povrede, vodeći računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostaojanstvu učenika, o čemu je dužna da odmah obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Članom 87. Nacrta zakona definisan je pojam odeljenske zajednice, a propisano je da će njen način rada bliže biti uređen statutom škole.

Članom 88. Nacrta zakona propisani su poslovi koje obavlja učenički parlament, sastav i način izbora članova učeničkog parlamenta, da je program rada parlamenta sastavni je deo godišnjeg plana rada škole, kao i mogućnost udruživanja u zajednicu učeničkih parlamenata.

VI. USTANOVE, DRUGE ORGANIZACIJE I ORGANI USTANOVE (čl. 89 -134.)

Članom 89. Nacrta zakona utvrđene su vrste ustanova koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja na svim nivoima. Precizirano je da osnovna škola pored svog programa može da ostvaruje pripremni predškolski program. Član posebno definiše ustanovu od posebnog interesa za Republiku Srbiju, kao ustanovu koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog značaja za Republiku Srbiju i koju određuje Vlada.

Članom 90. Nacrta zakona uređeno je osnivanje i vrsta ustanove prema kriterijumu njenog osnivača. Članom se uvodi mogućnost da se ustanova može osnovati po modelu javno-privatnog partnerstva za oblast obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i javna svojina.

Članom 91. Nacrta zakona utvrđeni su uslovi za osnivanje ustanove.

Članom 92. Nacrta zakona utvrđeni su uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti ustanove.

Članom 93. Nacrta zakona propisano je da ustanova može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, organizovanjem izdvojenog odeljenja ustanove, ako ispunjava propisane uslove, uz saglasnost Ministarstva.

Članom 94. Nacrta zakona definisano je da ustanova može da počne sa radom kada dobije rešenje o verifikaciji. Član precizno utvrđuje postupak verifikacije ustanove.

Članom 95. Nacrta zakona definišu se postupak i uslovi za statusnu promenu, promenu naziva ili sedišta ustanove, nadležnost za donošenje odluke, perioda u kom ustanova može da izvrši ovu statusnu promenu i davanja saglasnosti

Članom 96. Nacrta zakona definisan je pojam strane ustanove, kao i uslovi i postupak za njeno osnivanje i početak rada. Posebno je precizirano da se ustanova smatra stranom ukoliko ostvaruje program koji je donet i akreditovan u inostranstvu, bez obzira da li je njen osnovač strano ili domaće pravno ili fizičko lice.

Članom 97. Nacrta zakona propisano je da druga organizacija, odnosno pravno ili fizičko lice mogu da ostvaruju i posebne programe u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja ako ispunjavaju standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i dobiju odobrenje Ministarstva, te da druga organizacija može da ostvaruje posebne programe stručnog osposobljavanja i obuke, kao i druge aktivnosti obrazovanja odraslih, ako dobije odobrenje za sticanje statusa javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 98. Nacrta zakona utvrđen je pojam proširene delatnosti ustanove, uslove za njeno ostvarivanje, planiranje i donošenje i sastavni deo odluke o priširenoj delstnosti ustanove, kao i načine angažovanja učenika i zaposlenih. Članom je posebno definisano da nije dozvoljeno školi uz novčanu naknadu organizuje pripremnu nastavu radi upisa u tu školu.

Članom 99. Nacrta zakona definisana je autonomija ustanove, odnosno taksativno navedeno šta se i koje poslovi autonomija ustanove obuhvata.

Članom 100. Nacrta zakona propisuje da je statut osnovni opšti akt ustanove i propisan je njegov sadržaj.

Članom 101. Nacrta zakona uređeno je vlasništvo nad zemljištem, zgradama i drugim sredstvima koja koristi ustanova.

Članom 102. Nacrta zakona propisano je da ustanove mogu međusobno da se povezuju u zajednice ustanova radi ostvarivanja saradnje u oblasti organizacije, planiranja, programiranja, kao i drugih pitanja od značaja za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada i ostvarivanja delatnosti, a vaspitači, nastavnici, stručni saradnici i drugi zaposleni u stručna društva.

Članom 103. Nacrta zakona uvodi pojam učeničke zadruge koju škola može da osnuje u cilju razvijanja vannastavnih aktivnosti i preduzetničkog duha, te da će njen rad biti uređen posebnim zakonom.

Članom 104. Nacrta zakona utvrđuje da se broj i prostorni raspored javnih ustanova prema vrsti i strukturi, planira aktom o mreži ustanova, da akt o mreži javnih predškolskih ustanova i akt o mreži javnih osnovnih škola donosi skupština jedinice lokalne samouprave na osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada, a na koji saglasnost daje Ministarstvo, kao i da Vlada utvrđuje kriterijume na osnovu kojih donosi akt o mreži srednjih škola.

Članom 105. Nacrta zakona definisani su razlozi usled kojih može da se prekine obrazovno-vaspitni rad, da odluku o tome donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno ministar, da način nadoknade propuštenog rada, određuje škola, po odobrenju ministra, kao i da u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili drugih vanrednih okolnosti, ministar propisuje poseban program obrazovanja, uputstvo o organizaciji i radu ustanove i određuje ustanove koje nastavljaju sa radom.

Članom 106. Nacrta zakona propisan je postupak i uslovi usled koji može biti zabranjen rad ustanove, kao i mere koje se preduzimaju u tom slučaju.

Članom 107. Nacrta zakona uređeni su postupak i posledice ukidanja ustanove.

Članom 108. Nacrta zakona propisuje da ustanova aktom propisuje mere, način i postupak zaštite i bezbednosti dece i učenika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave, na osnovu uputstva koje donosi ministar.

Članom 109. Nacrta zakona propisuje da se pravila ponašanja i međusobnih odnosa dece, učenika, roditelja i zaposlenih u ustanovi uređuju aktom ustanove, kojim je ustanova dužna da uredi pravila ponašanja i međusobne odnose dece, učenika, roditelja i zaposlenih u ustanovi.

Članom 110. Nacrta zakona propisano je da su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije, a da bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi, zajednički propisuju ministar i organ nadležan za pripremu propisa o ljudskim i manjinskim pravima.

Članom 111. Nacrta zakona propisuje da je u ustanovi zabranjeno svako ponašanje zaposlenog prema detetu, odnosno učeniku; deteta, odnosno učenika prema zaposlenom; deteta, odnosno učenika prema drugom detetu, odnosno učeniku, kojim se vrši fizičko, psihičko i socijalno nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i seksualno zlostavljanje, da protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i bliže uslove o načinima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora, rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada propisuje ministar.

Članom 112. Nacrta zakona utvrđeno je da je u ustanovi zabranjeno svako ponašanje zaposlenog prema detetu, odnosno učeniku; deteta, odnosno učenika prema zaposlenom; deteta, odnosno učenika prema drugom detetu, odnosno učeniku, kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo.

Članom 113. Nacrta zakona propisano je da se u ustanovi zabranjuje stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanove u te svrhe.

Članom 114. Nacrta zakona definisani su organi ustanova i to: organ upravljanja, rukovođenja, stručni i savetodavni organe. Članom se utvrđuje i da se sastav i imenovanje organa upravljanja i stručnih organa privatne ustanove uređuje opštim aktom i da privatna ustanova obezbeđuje ravnopravnu zastupljenost roditelja u organu upravljanja.

Članom 115. Nacrta zakona definisan je organ upravljanja u ustanovama.

Članom 116. Nacrta zakona uređuje se broj i struktura članova, ovlašćeni predlagači i imenovanje organa upravljanja, kao i koja lica ne mogu biti predložena ni imenovana za člana ovog organa.

Članom 117. Nacrta zakona utvrđena je dužina mandata organa upravljanja, postupak imenovanja članova i postupak i razlozi za njihovo razrešenje pre isteka mandata.

Članom 118. Nacrta zakona definiše razloge usled kojih ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove.

Članom 119. Nacrta zakona utvrđena je nadležnost organa upravljanja, kao i način odlučivanja i krug lica koja mogu da, bez prava glasa, prisustvuju sednicama ovog organa.

Članom 120. Nacrta zakona utvrđeno je da svaka ustanova, osim škole za obrazovanje odraslih, ima savet roditelja. Član utvrđuje i sastav, način predlaganja i imenovanja, kao i mandat i nadležnost ovog saveta.

Članom 121. Nacrta zakona uvodi se opštinski savet roditelja, koji čine predstavnika saveta roditelja svih ustanova sa teritorije opštine, odnosno gradske opštine koji se biraju svake školske godine. Članom je definisana nadležnost ovog saveta.

Članom 122. Nacrta zakona utvrđuje se da radom ustanove rukovodi direktor, uslovi koje lice mora da ispunjava da bi bilo imenovano za direktora ustanove, kao i obavezu polaganja licence za direktora.

Članom 123. Nacrta zakona propisan je postupak za izbor i imenovanje direktora. Član propisuje da ministar, imajući u vidu predlog organa upravljanja, vrši izbor direktora ustanove i donosi rešenje o njegovom imenovanju u roku od 30 dana od dana prijema konkursne dokumentacije (obrazložena lista svih kandidata koji ispunjavaju uslove i izveštaje Komisije koju organ upravljanja obrazuje radi izbora direktora). O kandidatu izabranom za direktora ustanova obaveštava lica koja su se prijavila na konkurs.

Članom 124. Nacrta zakona propisana je dužina mandata, radno-pravni status direktora, te utvrđeno da se prava, obaveze i odgovornosti direktora utvrđuju posebnim ugovorom; da direktoru ustanove dva mandata miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je imenovan. Član definiše da se direktor kome prestane dužnost zbog isteka ili na lični zahtev tokom trećeg i svakog narednog mandata, raspoređuje na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, a ukoliko ne postoje odgovarajući poslovi, direktor ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom je prestala potreba, u skladu sa zakonom.

Članom 125. Nacrta zakona utvrđena je procedura za postavljanje vršioca dužnosti direktora, kao i njegova prava, obaveze i odgovornosti.

Članom 126. Nacrta zakona propisano je da je direktor odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove, te da za svoj rad odgovara ministru i organu upravljanja. Članom je detaljno utvrđen obim poslova koji obavlja direktor ustanove.

Članom 127. Nacrta zakona utvrđeno je da direktor može da obavlja i poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem ministra u kom slučaju instruktivno-pedagoški uvid u njegov rad vrši izabrani savetnik - spoljni saradnik.

Članom 128. Nacrta zakona utvrđeni su razlozi za prestanak dužnosti direktora.

Članom 129. Nacrta zakona propisano je ustanova može da ima pomoćnika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove, kojeg direktor postavlja rešenjem, te da pomoćniku direktora miruje radni odnos na poslovima sa kojih je postavljen, za vreme dok obavlja tu dužnost.

Članom130. Nacrta zakona definisani su stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum ustanova, i to posebno na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja.

Članom 131. Nacrta zakona utvrđena je nadležnost, odnosno opis poslova stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma.

Članom 132. Nacrta zakona propisano je da pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove, vrsta i stepen potrebnog obrazovanja, pripravnički staž, polaganje stručnog ispita - licenca i razlozi za oduzimanje licence.

Članom 133. Nacrta zakona taksativno su utvrđeni poslovi sekretara ustanove.

Članom 134. Nacrta zakona predviđeno je u ustanovi može da se organizuje zajednička stručna služba za više ustanova na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa odlukom organa upravljanja ustanova i saglasnost Ministarstva, koja može da obavlja finansijsko-računovodstvene, administrativne, pravne, pomoćno-tehničke i poslove održavanja, te da može da ima logopeda, defektologa i socijalnog radnika koji obavljaju stručne poslove za više ustanova.

V. ZAPOSLENI U USTANOVI (čl. 135 - 168.)

Članom 135. Nacrta zakona definisane su uloge nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u predškolskoj ustanovi i školi u realizaciji vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-vaspitnog rada.

Članom 136. Nacrta zakona propisano je da predškolska ustanova i škola mogu da imaju i druge saradnike, pedagoškog i andragoškog asistenta i pomoćnog nastavnika, u skladu sa posebnim zakonom, i definisani su njihova uloga i zadaci u ustanovi.

Članom 137. Nacrta zakona precizirani su zadaci nastavnika i vaspitača i definisano je da za postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća, treba da uvažavaju principe obrazovanja i vaspitanja, te da svoje zadatke izvršavaju na osnovu utvrđenih standarda kompetencija. Članom su utvrđeni i zadaci defektologa vaspitača i defektologa nastavnika u razvojnoj grupi u predškolskoj ustanovi i školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. Član dalje propisuje da nastavnik i vaspitač ostvaruju zadatke na osnovu utvrđenih standarda kompetencija.

Članom 138. Nacrta zakona definisani su zadaci stručnog saradnika u ustanovi, te da stručni saradnik ostvaruje zadatke na osnovu standarda kompetencija za stručne saradnike, a da programske osnove rada stručnih saradnika donosi ministar.

Članom 139. Nacrta zakona utvrđeni su, odnosno taksativno navedeni uslovi za prijem u radni odnos u ustanovi, i definisano da se oni dokazuju prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.

Članom 140. Nacrta zakona propisano je potrebno obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.

Članom 141. Nacrta zakona propisani su poslovi vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika u različitim nivoima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, u ustanovama u kojima se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, i propisani su izuzeci od opšteg pravila koje se odnosi na potrebno obrazovanje. Članom je utvrđeno da bliže uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, saradnika u predškolskoj ustanovi koji ostvaruje različite programe, pedagoškog i andragoškog asistenta i pomoćnog nastavnika, program obuke za osposobljavanje nastavnika, stručnog saradnika i andragoškog asistenta za rad sa odraslima i program obuke za pedagoškog asistenta, propisuje ministar. Takođe je utvrđeno da stepen i vrstu obrazovanja saradnika u predškolskoj ustanovi koji ne obavljaju vaspitno-obrazovni rad, sporazumno propisuju ministar i ministri nadležni za poslove zdravlja i socijalne politike, a stepen i vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi, na predlog organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, po pribavljenom mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica, propisuje ministar.

Članom 142. Nacrta zakona propisano je kao neophodan uslov za rad i obavezno obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina, koje može biti stečeno tokom studija ili nakon diplomiranja od najmanje 30 bodova, od kojih najamnje po šest bodova iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova. Članom je utvrđeno i koji zaposleni ne moraju da imaju ovu vrstu obazovanja.

Članom 143. Nacrta zakona regulisan je način utvrđivanja obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, stečenog u nekoj od republika bivše SFRJ do 27. aprila 1992. godine, u Crnoj Gori do 16. juna 2006. godine ili u Republici Srpskoj, obrazovanje stečeno u sistemu vojnog školstva, kao i obrazovanje stečeno u inostranstvu.

Članom 144. Nacrta zakona propisano je da poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca)., kao i izuzeci koja lica i u kom slučaju mogu da obavljaju ove poslove bez licence. Član utavrđuje rok u kojem nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika treba da stekne licencu, nakon zasnivanja radnog odnosa u ustanovi.

Članom 145. Nacrta zakona definisan je pojam pripravnika, dužina trajanja pripravničkog staža, praćenje i mentorstvo nad radom pripravnika, savladavanje programa uvođenja u posao kao uslova za polaganje ispita za licencu.

Članom 146. Nacrta zakona definisan je termin, zadaci, prava, obaveze i status pripravnika - stažiste u ustanovi.

Članom 147. Nacrta zakona definisana je licenca nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika kao javna isprava koju, izdaje Ministarstvo, kao i obavezu ustanove da Ministarstvu blagovremeno dostavi sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

Članom 148. Nacrta zakona propisani su uslovi za izdavanje licence nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.

Članom 149. Nacrta zakona propisuje mogućnost i trajanje suspenzije licence, i taksativno navodi razloge za suspenziju licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku, obaveze ustanove u slučaju suspenzije licence, pravo prigovora na rešenje o suspenziji licence, kao i da ministar donosi rešenje o suspenziji licence u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje prigovora i da je to rešenje konačno u upravnom postupku. Članom je definisano i kada nastavnik ispunjava uslove za ukidanje suspenzije licence, kao i prava i obaveze nastavnika tokom perioda u kom je licenca suspendovana.

Članom 150. Nacrta zakona propisan je način i razlozi za oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku. Novinu predstavlja odredba kojom je propisano da se licenca, po pravilu, oduzima na period od pet godina, a propisani su i razlozi usled kojih se oduzeta licenca oduzima trajno. Član propisuje da lice kome je oduzeta licenca nema pravo na rad u oblasti obrazovanja i vaspitanja, a da nakon protoka roka od pet godina, u slučaju kada je licenca oduzeta na taj period, ista se vraća licu na njegov pismeni zahtev, i to lice, po isteku tog roka polaže ispit za licencu i dokaz o položenom ispitu za licencu dužan je da dostavi uz pismeni zatev za vraćanje licence, te da prijavu za polaganje licence podnosi to lice. Član propisuje da se oduzeta licenca vraća Ministarstvu preko ustanove u kojoj je lice zaposleno.

Članom 151. Nacrta zakona utvrđeno je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, sa licencom i bez licence, dužan je da se stalno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja, odnosno unapređivanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa opštim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća, kao i da može profesionalno da napreduje sticanjem zvanja: pedagoški savetnik, samostalni pedagoški savetnik, viši pedagoški savetnik i visoki pedagoški savetnik. Plan stručnog usavršavanja u skladu sa prioritetima ustanove radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća i prioritetima Ministarstva, donosi organ upravljanja ustanove, a podatke o profesionalnom razvoju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik čuva u mapi profesionlanog razvoja (u daljem tekstu: portfolio). Član propisuje da prioritetne oblasti za period od tri godine, oblike stručnog usavršavanja, programe i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja, uslove, organ koji odlučuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, obrazac uverenja o savladanom programu, sadržaj portfolija i druga pitanja od značaja za stručno usavršavanje, propisuje ministar.

Članom 152. Nacrta zakona propisano je da se prijem u radni odnos u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave vrši se na osnovu preuzimanja zaposlenog sa liste zaposlenih za čijim radom je prestala potreba (u daljem tekstu: preuzimanje sa liste), kao i na osnovu preuzimanja ili konkursa ako se nije moglo izvršiti preuzimanje zaposlenog sa liste. Član propisuje i da zaposleni koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom može biti preuzet iako nije stavljen na pomenutu listu, ukoliko na toj listi nema lica sa odgovarajućim obrazovanjem, uz saglasnost zaposlenog i direktora ustanove i radne podgrupe koja je definisana članom 143. Nacrta zakona. Definisano je i da ustanove mogu vršiti i uzajamno preuzimanje zaposlenih na neodređeno vreme, na odgovarajuće poslove, uz prethodno potpisan sporazum o preuzimanju uz saglasnost zaposlenih i direktora ustanova, ako je razlika u procentu njihovog radnog angažovanja manja na od 20%, te da se radni odnos u ustanovi, na osnovu konkursa, može se zasnovati na neodređeno vreme i određeno vreme, u skladu sa zakonom.

Članom 153. Nacrta zakona definisano je preuzimanje zaposlenih sa liste, odnosno da zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje, ostvaruje pravo na preuzimanje sa liste, u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja i vaspitanja, da prijem u radni odnos u ustanovi na osnovu preuzimanja sa liste, prati i kontroliše posebna radna grupa koju obrazuje ministar, a da pri svakoj školskoj upravi ministar obrazuje radnu podgrupu koja utvrđuje postojanje uslova i daje saglasnost za raspisivanje konkursa.

Članom 154. Nacrta zakona propisano je da direktor ustanove raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos. Članom je precizno utvrđen postupak prijema u radni odnos od momenta donošenja odluke o raspisivanju konkursa do donošenja odluke o izboru kandidata. Članom su utvrđeni i pravo prigovora nezadovoljnih kandidata koji se podnosi organu upravljanja, a kandidat koji nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje drugostepene odluke, odnosno od dana dostavljanja drugostepene odluke organa upravljanja.

Članom 155. Nacrta zakona uređeno je zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme na osnovu konkursa, a propisani su i izuzeci kada ustanova može bez raspisanog konkursa da primi lice u radni odnos na određeno vreme. Takođe je uređen i način angažovanja nastavnika ili asistenta odgovarajuće visokoškolske ustanove ili zaposleni u naučnom institutu s odgovarajućim zvanjem, na određeno vreme za svaku školsku godinu, za najviše 30% od punog radnog vremena, uz saglasnost ministra u ustanovi od posebnog interesa.

Članom 156. Nacrta zakona sadrži odredbe koje se odnose na probni rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u ustanovi, kao i da se probni rad određuje ugovorom o radu i može da traje najduže šest meseci.

Članom 157. Nacrta zakona propisuje obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu, vreme na koje se nastavnik može uputiti na rad u inostranstvo, kao i ukupno vreme koje nastavnik može provesti na radu u inostranstvu.

Članom 158. Nacrta zakona uređuje ugovor o izvođenju nastave ili polaganje ispita, za najviše 30 odsto od punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog poslodavca, odnosno koji samostalno obavlja delatnost.

Članom 159. Nacrta zakona propisuje da je puno radno vreme zaposlenih u ustanovi 40 časova, a da je nepuno radno vreme radno vreme kraće ot punog radnog vremena, a da direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti, u skladu sa nastavnim planom i programom.

Članom 160. Nacrta zakona uređena je norma naposrednog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje. Članom je precizirano da strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje ustanova godišnjim planom rada, a da struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa učenicima može da se utvrdi tako da bude različita u okviru radnih nedelja. Članom je takođe propisano da normu svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godišnjem nivou, kao i broj sati obrazovno-vaspitnog rada koji se dodatno može rasporediti na druge izvršioce, propisuje ministar, te da ukoliko škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave nedeljno iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme časova.

Članom 161. Nacrta zakona propisano je da se na odmore i odsustva zaposlenih u ustanovi primenjuju opšti propisi o radu, a precizirano je da zaposleni u školi godišnji odmor koristi, po pravilu, za vreme školskog raspusta.

Član 162. Nacrta zakona propisuje da je zaposleni odgovoran za lakšu povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom ustanove; težu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom; povredu zabrane propisanu ovim zakonom; kao i za materijalnu štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.

Članom 163. Nacrta zakona taksativno su navedene teže povrede radne obaveze i povrede zabrana propisanih čl.59 - 62. ovog zakona, zbog kojih se zaposleni koji ih je počinio privremeno udaljava sa rada do okončanja disciplinskog postupka.

Članom 164. Nacrta zakona taksativno su navedene teže povrede radne obaveze zaposleno u ustanovi, usled kojih se zaposleni takođe privremeno se udaljava sa rada do okončanja disciplinskog postupka.

Članom 165. Nacrta zakona uređen je postupak, nadležnost i način pokretanja i vođenja disciplinskog postupka, za učinjenu težu radne obaveze ipovredu zabrana iz ovog zakona, rok zastarevanja pokretanja disciplinskog postupka, kao i odluke i mere koje mogu biti izrečene u ovom postupku.

Članom 166. Nacrta zakona propisane su disciplinske mere za povredu radne obaveze i povredu zabrana, i to: novčana kazna, udaljenje sa rada i prestanak radnog odnosa. Kao nova mera propisana je i pisana opomena, a posebno su utvrđene mere za lakše i teže povrede radne obaveze, kao i za povrede zabrana iz čl. 59. do 62. Nacrta zakona.

Članom 167. Nacrta zakona propisano je da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Članom 168. Nacrta zakona uređen je postupak pravne zaštite zaposlenih povodom rešenja direktora, pravo prigovora na rešenje direktora koje se izjavljuje organu upravljanja, kao i mogućnost zaposlenog da se obrati nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke organa upravljanja.

VIII. NADZOR (čl. 169 - 173.)

Članom 169. Nacrta zakona propisano je da inspekcijski nadzor nad radom ustanova i zavoda vrši Ministarstvo u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 170. Nacrta zakona utvrđeni su poslovi stručno-pedagoškog nadzora koje obavlja prosvetni savetnik.

Članom 171. Nacrta zakona taksativno su navedeni uslovi koje mora da ispunjava lice koje obavlja poslove prosvetnog savetnika, kao i obavezu polaganja državnog stručnog ispita i ispita za prosvetnog savetnika.

Članom 172. Nacrta zakona uređen je način izbora savetnika - spoljnog saradnika, poslove koje obavlja, kao i uslove koje mora da ispunjava lice koje obavlja poslove savetnika - spoljnjeg saradnika.

Članom 173. Nacrta zakona propisano je da način vršenja stručno-pedagoškog nadzora i obavljanja poslova savetnika, merila za vrednovanje kvaliteta rada ustanove, način vrednovanja rada prosvetnog savetnika i savetnika i obrazac legitimacije za prosvetnog savetnika, propisuje ministar.

IX. EVIDENCIJE U OBRAZOVANJU I VASPITANJU (čl. 174 - 184.)

Članom 174. Nacrta zakona utvređeno je šta predstavljaju evidencije u smislu ovog zakona, vrsta evidencija koje vodi ustanova, kao i jezik na kojem se vode. Član takođe propisuje da vrste, naziv, sadržaj obrazaca evidencije i javnih isprava i način njihovog vođenja, popunjavanja, izdavanja, propisuje ministar, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Članom 175. Nacrta zakona utvrđeno je ko uspostavlja i upravlja jedstvenim informacionim sistemom prosvete (u daljem tekstu: JISP), koje podatke unosi i ažurira ustanova, registre koje vodi Ministarstvo. Član takođe propisuje da bliže uslove i način uspostavljanja JISP-a, registara, vođenja, prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti podataka koji se unose u registre, kao i vrsti statističkih izveštaja na osnovu podataka iz registara, propisuje ministar.

Članom 176. Nacrta zakona propisan je pojam jedinstvenog obrazovnog broja (u daljem tekstu: JOB) koji prati njegovog nosioca kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku i odraslom u JISP-u, dodela privremenog JOB, kao i da JOB predstavlja individualnu i neponovljivu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku i odraslom u automatizovanom postupku preko JISP-a, na zahtev ustanove, pri prvom upisu u ustanovu. Član propisuje svrhu u koju se podaci o ličnosti prikupljaju i da ovlašćeno lice ustanove ima obavezu da JOB lično dostavi detetu i učeniku preko roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslom u zatvorenoj koverti, zajedno sa podacima za lični pristup registru evidenciju o vaspitno-obrazovnom, obrazovno-vaspitnom, odnosno vaspitnom radu i o uspehu i vladanju učenika i odraslih, da o tome vodi evidenciju, kao i da se podaci o JOB-u i privremenom JOB-u čuvaju trajno. Članom je određeno Ministarstvo kao rukovalac podacima o ličnosti iz ovog člana.

Članom 177. Nacrta zakona propisano je koje podatke ustanova unosi i ažurira u registar dece, učenika i odraslih, preko svog pristupnog naloga u anonimiziranom obliku. Članom je određeno Ministarstvo kao rukovalac podacima iz ovog člana.

Članom 178. Nacrta zakona uređen je sadržaj registra ustanova, te da isti predstavljaju otvorene podatke, koji su javno dostupni na internet prezentaciji Ministarstva u mašinski obradivom obliku za korišćenje i dalje objavljivanje, osim podataka o finansijskim sredstvima koja se stiču iz budžeta Republike i jedinice lokalne samouprave, i podataka o prihodima od proširene delatnosti i njihovom trošenju.

Članom 179. Nacrta zakona utvrđeni su podaci o zaposlenima o kojima ustanova vodi evidenciju. Članom je određena ustanova kao rukovalac podacima o zaposlenima u ustanovi.

Članom 180. Nacrta zakona propisano je koje podatke o zaposlenima ustanova unosi i ažurira u registar zaposlenih. Članom je određeno Ministarstvo kao rukovalac podacima iz ovog člana.

Članom 181. Nacrta zakona utvređena je svrha obrade podataka.

Članom 182. Nacrta zakona taksativno je navedeno ko može biti korisnik podataka iz registra.

Članom 183. Nacrta zakona uređeni su nadležnost i rokovi za ažuriranje podataka u evidencijama, kao i da se podaci iz registra čuvaju trajno.

Članom 184. Nacrta zakona propisana je zaštita podataka, te da se njihovo prikuljanje, čuvanje, obrada i korišće sprovode se u skladu sa ovim zakonom, posebnim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, i najvišim standardima o zaštiti podataka, obavezu ustanove i Ministarstva da obezbedi mere od neovlašćenog pristupa i korišćenja podataka iz evidencija koje vodi.

X. POVERAVANJE POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI (član 185.)

Članom 185. Nacrta zakona taksativno su navedeni poslove propisani ovim zakonom koji su povereni autonomnoj pokrajini (organima i Pedagoškom zavodu Vojvodine), kao i da se sredstva za finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine, obezbeđuju se u skladu sa zakonom.

X. FINANSIRANJE DELATNOSTI USTANOVA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (čl. 186 - 190.)

Članom 186. Nacrta zakona uređen je način finansiranja delatnosti ustanova i propisano da se sredstva za finansiranje delatnosti ustanova obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a da se ova sredstva obezbeđuju u skladu sa kriterijumima i standardima finansiranja ustanove koje propisuje ministar. Ustanove takođe mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu proširene delatnosti, kao i druge prihode u skladu sa zakonom, odnosno u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.

Članom 186. Nacrta zakona propisano je da sredstva za finansiranje delatnosti ustanova obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, te da ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu proširene delatnosti, kao i druge prihode u skladu sa zakonom.

Članom 187. Nacrta zakona propisano je da se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i učenika u ustanovi koju osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a taksativno su navedene i namene za koje se koriste sredstva iz budžeta Republike Srbije

Članom 188. Nacrta zakona propisano je da se u budžetu autonomne pokrajine obezbeđuju se sredstva za rad ustanove, za deo ekonomske cene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine.

Članom 189. Nacrta zakona taksativno je navedeno za koje namene se obezbeđuju sredstva u budžetu jedinice lokalne samouprave.

Članom 190. Nacrta zakona propisano je da sredstava za viši kvalitet obrazovanja mogu biti ostvarena: učešćem jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora ili od proširene delatnosti da obezbedi sredstva za viši kvalitet u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i dobrovoljnim učešćem roditelja dece i učenika. Ova sredstva mogu koristiti za poboljšanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu osnovna delatnost ustanove, za ishranu i pomoć deci i učenicima.

XII. KAZNENE ODREDBE (čl. 191 - 195.)

Čl. 191 - 195. Nacrta zakona propisane su kaznene odredbe za: ustanovu, direktora, odnosno odgovorno lice ustanove, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika, odraslog, studenta, zaposlenod u ustanovi, tražioca podataka - pravno lice, tražioca podataka - fizičko lice, zavod i direktora zavoda.

XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 196 - 210.)

Čl. 196 - 210. Nacrta zakona propisane su prelazne i završne odredbe zakona, i to: prestanak mandata članovima Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i rok u kojem će Vlada imenovati nove članove ovih saveta, rokovi u kojim treba doneti podzakonske akte potrebne za sprovođenje zakona; rokovi za utvrđivanje mreže predškolskih ustanova osnovnih i srednjih škola,; da se podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donošenja novih podzakonskih akata na osnovu ovog zakona; da će ministar doneti podzakonske akte u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim: programa završnih ispita u stručnoj školi, koje će doneti do kraja školske 2016/2017. godine; programa opšte, stručne i umetničke mature, koje će doneti do kraja juna 2017. godine; akta iz člana 187. stav 4. ovog zakona koji će doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona do kada visinu sredstava iz člana 187. stav. 2 tač. 1) - 3) ovog zakona, ministar utvrđuje rešenjem; rok u kojem je ustanova dužna da od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom; da je škola je dužna da najkasnije u roku od šest meseci od dana uvođenja dualnog obrazovanja, formira novi školski odbor u skladu sa ovim zakonom, a da će se ustanovi koja je podnela zahtev za verifikaciju pre stupanja na snagu ovog zakona, ispunjenost uslova utvrđivati po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona; rok u kojem su zavodi dužni da usaglase organizaciju i rad sa ovim zakonom; da će se ogledi čije je sprovođenje započelo pre stupanja na snagu ovog zakona vrednovati u skladu sa propisom koji je važio do stupanja na snagu ovog zakona; da će se do donošenja posebnog zakona kojim se bliže uređuje inspekcijski nadzor u oblasti obrazovanja i vaspitanja, i dalje primenjivati odredbe zakona koji prestaje da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, a kojim se uređuje inspekcijski nadzor; početak primene planova i programa nastave i učenja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i opštem srednjem, stručnom i umetničkom obrazovanju i vaspitanju; školska godina u kojoj će biti raalizovani završni ispiti iz člana 124. stav 1. tač. 2) - 4) ovog zakona; da se zvanje pedagoškog savetnika i višeg pedagoškog savetnika koje je stekao nastavnik, vaspitač i stručni saradnik do 4. februara 1990. godine, na osnovu Zakona o stalnom stručnom usavršavanju nastavnog i vaspitnog osoblja ("Službeni glasnik SRS", br. 47/78-prečišćeni tekst, 16/79 i 43/84) izjednačava se zvanjem pedagoškog savetnika, odnosno višeg pedagoškog savetnika, iz člana 141. ovog zakona; da nastavnici, vaspitači i stručni saradnici koji obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi, a koji su ispunjavali uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja po propisima koji su važili prilikom prijema u radni odnos, mogu i dalje da obavljaju obrazovno-vaspitni rad u školi i mogu biti preuzeti u smislu ovog zakona; kao i prava lica u pogledu položenog stručnog ispita u oblasti obrazovanja.

Prelaznim i završnim odredbama propisan je i momenat prestanak važenja Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 - autentično tumačenje, 68/15 i 62/16 -US) i da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstva prosvete, 19.05.2017.