Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA: Učinak Zakona zanemarljiv u odsustvu sistema nadzora


Zaobišavši duge javne rasprave i mukotrpno usaglašavanje radnih verzija, Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama stupio je na snagu u decembru 2012, a 31. marta 2013, je započela njegova primena.

 Zakon iste ili slične sadržine, već je usvojilo 45 od 48 evropskih zemalja.

Tada je prosečan period plaćanja u srpskoj privredi bio skoro pet meseci i upravo navedena statistika je bila pokretačka snaga za zakonodavca, krajnje nestrpljivog da rapidno predstavi ovaj progresivni propis, ne dopustivši čak ni formiranje, a kamoli „uigravanje“ adekvatnih tela koja bi se postarala da implementacija bude efikasna i kontrolisana. Sa tako impulsivno donetim zakonom državi i tržišnim faktorima je dat veoma težak zadatak - smanjenje perioda plaćanja u komercijalnim transakcijama za više od polovine prosečnog vremenskog intervala, koji je inače bio potreban prosečnom dužniku za izmirenje svojih obaveza. Kako je dakle nameravani cilj bilo skraćenje vremena plaćanja duga za 55 odsto, stvarni rezultat u prvih 300 dana primene zakona je potpuno razočaravajući, s obzirom da je učinjeno smanjenje jedva iznad pet odsto.

Ipak, nešto što još više brine od slabog dosadašnjeg učinka jeste apsolutni nedostatak sistema nadzora, što stvara bojazan da će se situacija čak i pogoršati u narednom periodu.

Pored toga, ako podsetimo da banke generalno nisu raspoložene da daju sredstva obezbeđenja i da je nivo likvidnosti srpske ekonomije još uvek jako nizak, nesumnjivo je da oporavak od krize solventnosti još nije počeo.

U atmosferi teškog nepoverenja koje bankari gaje prema učesnicima na tržištu i u okviru strukture nemoćne da kazni učesnike koji ne plaćaju svoja dugovanja, nerealno je očekivati da će poboljšanje tržišta biti postignuto u skorijem periodu. Zapravo, sudeći po brojkama i s obzirom na odsustvo aktivnog monitoringa, ako trenutna situacija nije zadovoljavajuća, buduća bi mogla biti katastrofalna u slučaju nedostatka brzih i fundamentalnih mera.

Izvor: www.danas.rs , Stefan Dobrić