Email Print

NOVINE U PREDLOGU NOVOG ZAKONA O ZADRUGAMA: Smanjen broj članova neophodan za formiranje zadruge, rešeno pitanje svojine zadruge i pojačana revizija


Zemljoradničke zadruge u čitavoj Evropi beleže konstantan rast proizvodnje i profita, što nije slučaj u Republici Srbiji, zbog čega je Ministarstvio finansija i privrede pristupilo pisanju modernog Zakona o zadrugama, koji bi postojeće stanje trebalo u zanačajnoj meri da unapredi, izjavio je 18. aprila za Paragraf savetnik u Ministarsvu finansija i privrede, Ninoslav Kekić.

On pojašnjava i da je razdvojenost poljoprivrednih proizvođača, zaostajanje u uređenosti zadružnog sistema, ali i nepoverenje poljoprivrednika prema zadružnom sektoru koji je u ranijem periodu bio opterećen društvenom svojinom, jedan od razloga slabijih prinosa srpske poljoprivrede.

Osnovni razlog za donošenje Zakona o zadrugama, nastavlja Kekić, je što je taj oblik privređivanja dug period zapostavljan i pored svih potencijala koje pruža, što važeći zakoni nisu razvojno orijentisani i što materija zadruga nije sistemski regulisan jednim zakonom već je materija zadruga uređena Zakonom o zadrugama ("Sl. list SRJ", br. 41/96 i 12/98 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 34/2006) i Zakonom o zadrugama ("Sl. glasnik SRS", br. 57/89 i "Sl. glasnik RS", br. 67/93, 46/95 i 101/2005 - dr. zakon) koji su nastali u potpuno drugačijim društveno-ekonomskim uslovima, koji ne odgovaraju trenutnim uslovima na tržištu. Brojne odredbe su zastarele i predstavljaju otežanje za poslovanje zadruga. Samo uređenje organa upravljanja zadrugama neće biti značajnije menjano, ali će biti izmenjeni određeni mehanizmi za privlačenje sredstava u zadružni sektor, a same zadruge biće oslobođene mnogih obaveza, kao što je obavezno formiranje rezervnog fonda u kojem su značajna sredstava bila zarobljena.

Takođe, dodaje savetnik u Ministarstvu finansija i privrede Nacrt Zakona predviđa smanjenje broja članova neophodnih za formiranje zadruga, pa će umesto 10 za formiranje zadruge biti dovoljno pet lica. Na takav potez smo se odlučili, jer je, naročito u određenim sektorima, teško pronaći 10 lica koji imaju zajednički interes za formiranje zadruge. Sa druge strane, iako je u pojedinim evropskim zemljama uslov za formiranje zadruge samo dva ili tri člana, smatrali smo da je pet članova optimalno za naš sistem, ističe Kekić.

Kada je reč o proceduri formiranja zaruge savetnik u Ministarstvu finansija i privrede navodi da je prema Nacrtu Zakona za osnivanje zadruge potrebno da minimum pet lica održi osnivačku skupštinu, na kojoj će usvojiti osnivački akt, zadružna pravila, kao i izabrati organe zadruge. Mada je postojala namera da se osnivačka akta, odnosno ugovor o osnivanju i zadružna pravila, spoje u jedinstven Statut zadruge, od toga se odustalo, jer za razliku od osnivačkog ugovora koji se ne menja tokom postojanja Zadruge, sama zadružna pravila zapravo predstavljuju statutarni akt koji je podložan promenama. Konačno, prilikom registarcije u Ageniciji za privredne registre, osim ugovora o osnivanju i zadružnih pravila, neophodno je podneti i zapisnik sa osnivačke skupštine zadruge u kojem se navodi zakonski predstavnik zadruge, a kao dokaz da je uplaćen osnovni kapital zadruge potreban za osnivanje zadruge prilaže se i izvod sa privremenog računa u banci.

Kada je reč isključivo o zemljoradničkim zadrugama, njihova osnovna prednost je što su, za razliku od pojedničnih proizvođača, znatno organizovanije, imaju veći plasman proizvoda, pa su samim tim i konkurentnija na tržištu. Kekić objašnjava da poljoprivrednici zadrugu mogu posmatrati kao centar oko koga se okupljaju i preko koga plasiraju proizvode ili samo kao servis za plasman proizvoda, bez međusobnih uticaja na proizvodnju.

Jedna od najčešćih primedbi zadrugara i zadružnih saveza tokom javne rasprave bilo je nerešeno pitanje svojine zadruga, često upisane kao društvena svojina koja je prestala da postoji donošenjem novog Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav). Savetnik u Ministarstvu finansija i privrede navodi da se u Nacrtu Zakona čl. od 117. do 121. odnose upravo na rešavanje tog problema. On pojašnjava da postoje slučajevi kada je već u sudskom postupku dokazivanja doneto rešenje da postoji osnovanost da se društvena imovina prevede u zadružnu ili postoji dokument o teretnom sticanju određene imovine. Na osnovu takve dokumentacije direktno će se vršiti upis kod nadležnog organa za upis u zemljišne knjige zadružne svojine. Takođe, imamo slučaj kada je društvena svojina greškom upisivana na zadružnoj svojini u periodu posle donošenja novog Ustava, pa će u tim novim zadrugama, koje su nastale samo unošenjem imovine fizičkih lica osnivača zadruge, pogrešno upisana društvena svojina biti prevedena u zadružnu svojinu. Imovina koja je u postupku razgraničenja državne i društvene svojine u društvenim preduzećima i zadrugama, a koja je upisana kao društvena i u poseduje zadruga i one su korisnici te imovine, biće omogućen prevod u zadružnu svojinu uz ograničenje prava otuđenja i opterećenja te imovine u period od tri godine u kom će nadležni državni organ moći izreći prigovor na upis zadružne svojine. Sve ostale sporne slučajeve rešavaće sud u postupku dokazivanja prava. Konačno, postoje i slučajevi kada je dolazilo do grešeka prilikom upisa imovine, pa je tako određena zadružna imovina knjižena kao državna, što će novim Zakonom takođe biti uređeno, zaključuje Kekić.

Novina je i pojačana revizija, u tom smislu da će zadruge prema državnim organima moći da se postave kao poseban oblik privređivanja i da uživaju poseban tretman na tržištu, naročito kada je reč o socijalnim zadrugama. Prema novom Nacrtu Zakona, navodi savetnik u Ministarstvu finansija i privrde, zadružna revizija je definisana kao nezavisna od zadružnog saveza i samih zadruga, a vezana je direktno za nosioca licence, odnosno zadružnog revizora. Trajanjnje početnog perioda predviđenog za reviziju još nije precizirano, ali će verovatno biti produžen sa dve na tri godine, zbog velikog broja zadruga. Prema podacima iz 2009. godine u Srbiji je registrovano 2.124 zadruga, od kojih je najveći broj zemljoradničkih (oko 1200 ili 67,1 odsto), zatim omladinskih 378 (17,8 odsto), stambenih 146 (6,9 odsto).

Savetnik u Ministarsvu je izrazio očekivanje da će se konačna verzija Predloga Zakona naći pred Vladom Srbije tokom maja, a cilj je da teskt propisa bude pred poslanicima do kraja prolećnog zasedanja.

Izvor: Redakcija, 23.4.2013.