Email Print

RADI BOLJEG POZICIONIRANJA SRBIJE NA LISTI SVETSKE BANKE O LAKOĆI POSLOVANJA NEOPHODNO UPOTPUNITI PODATKE O DUGOVANJIMA GRAĐANA U KREDITNOM BIROU: Od 1. jula 2017. godine podaci o neizmirenim računima za mobilne telefone ulaze u Kreditni biro


Klijenti banaka u Srbiji iz kategorije građana veoma su savesni dužnici. Po tome i više nego duplo prevazilaze privredu: dok je u docnji tek 6,8 odsto građana, kod preduzeća, odnosno preduzetnika, procenat je 14,1 odnosno 14,6. Građani će, izgleda, ubuduće moći da postanu još savesniji jer bi u podatke Kreditnog biroa, sem bankarskih usluga i onih koje se odnose na obaveze prema lizing-kompanijama, trebalo da se uključe i podaci vezani za potraživanja mobilnih operatera.

Širenje baze podataka trebalo bi Srbiji da donese pomak na Duing biznis listi. Stručnjaci smatraju da je dobro da banka o klijentu kome se sprema da odobri kredit zna što više, ali i da bi isti kriterijum trebalo da se primeni i na privredu. Tako bi u bazi Biroa trebalo da se nađu i preduzeća koja ne isplaćuju plate radnicima jer je i to dug koji utiče na kreditnu sposobnost.

Kreditni biro spada u institucije čiji rad Svetska banka uzima u obzir kod izrade Duing biznis liste. Naš biro je, od mogućih osam bodova, od SB-a dobio sedmicu. Uz malu dopunu baze podataka, ispunio bi maksimum. Tako smo se našli na 47. mestu ili 12 boljem nego 2016. godine. Nadležnima u Srbiji je i te kako stalo do toga da napredujemo na pomenutoj listi. Što smo bliži vrhu, to smo i privlačnija destinacija za strane investitore. Jedan od podataka koje se čini da je lako ugraditi u bazu Biroa su podaci o dugovanjima koje imaju mobilni operateri. To ipak nije tako lak posao kako izgleda na prvi pogled. Zato optimisti smatraju da će se "mobilni" podaci naći u bazi Biroa već u julu, dok oni nešto oprezniji smatraju da bi kraj godine bio daleko realnija opcija.

Bankari će uz podatke o dugovima za račune za mobilne telefone imati realniju sliku o obavezama dužnika. Ipak, kod nas se mnogo više duguje za struju, komunalne usluge i poreze. Te podatke je teško složiti u one koje Biro obrađuje. U Novom Sadu i Beogradu su računi za komunalne usluge objedinjeni pa bi se relativno lako mogli naći u bazi Biroa. Međutim, u drugim gradovima to rade odvojena preduzeća za čistoću, vodovodi, toplane. Zato bi nadležni iz Kreditnog biroa morali da sklope ugovore sa više od 200 preduzeća u Srbiji da popune bazu. To je posao koji zahteva vreme. EPS-ove distribucije nisu pokazale interesovanje, Poreska uprava ne može da ustupi podatke po propisima koji za njih važe.

Koliko će pomenuti podaci bankama biti veća garancija da će klijent kome odobre kredit vratiti dug?

Jasnija slika o obavezama svakako pomaže bankama. Međutim, ne treba podaci o građanima da budu jedini koji bi trebali da se nađu u proširenoj bazi Biroa. Bilo bi neophodno da se ti podaci prošire na preduzeća. U bazu podataka bi morali da uđu, recimo, i dugovi koje kompanije imaju po osnovu neisplaćenih zarada zaposlenima. Što se tiče građana, od podataka o dugovanjima nekada je bitnije da imaju sliku o zdravlju klijenta. Banke ponekada traže polise životnog osiguranja, ali ne uvek i ne za sve kredite. To bi za procenu rizika svakako bilo dragoceno.

Očigledno, širenje baze podataka o dužnicima je neminovno u narednom periodu.

Klijenti banaka koji kasne u ispunjavanju obaveza duže od 60 dana zvanično ulaze u docnju, što se u beleži bazi podataka Kreditnog biroa. Takvom klijentu banke su uskraćivale pozajmice u naredne tri godine. Kod nas nema mnogo klijenata koji su spremni da se zaduže pa su i banke ublažile svoju poslovnu politiku na pomenutom planu. Danas problematični klijent može dobiti novu pozajmicu već nakon godine od zvaničnog kašnjenja. Naravno, to ne ide automatski, nego tek ako banka proceni da postoje preduslovi da u narednom periodu svoje obaveze ispunjava na vreme.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 22.03.2017.
Naslov: Redakcija