Email Print

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU: Tokom izvođenja dokaza sud će da razmotri i utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predložile. Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu da raspolažu


Privredni sud u Beogradu održao je stručni skup u Privrednoj komori Beograda, na kome su obrađene teme Dokazivanje i Žalba.

Predavači na stručnom skupu su bili Branka Žerajić, sudija Privrednog suda u Beogradu i dr Vesna Dabetić-Trogrlić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Na skupu je, između ostalog, istaknuto sledeće:

Sud će da razmotri i utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predložile. Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu da raspolažu.

Sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice da uzme kao dokazane. Stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika, u skladu sa Zakonom o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014 - dalje: Zakon).

Dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke. Sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica. Ne dokazuju se činjenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice, odnosno činjenice koje nije osporila. Sud može da odluči da se dokazuju i priznate činjenice ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaže zahtevom kojim ne može raspolagati. Sud će, uzimajući u obzir sve okolnosti, da oceni da li će da uzme za priznatu ili osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimično osporila ili ograničila priznanje dodavanjem drugih činjenica. Ne dokazuju se činjenice koje su opštepoznate.

Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako Zakonom nije drugačije propisano. Stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako Zakonom nije drugačije propisano.

Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu štete, na novčani iznos ili na zamenljivu stvar, a visina iznosa, odnosno količina stvari ne može da se utvrdi ili bi mogla da se utvrdi samo sa nesrazmernim teškoćama, sud će visinu novčanog iznosa, odnosno količinu zamenljivih stvari da odredi po slobodnoj oceni.

Dokazi se izvode na glavnoj raspravi, u skladu sa vremenskim okvirom.

Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku podnosi se i prevod isprave, overen u skladu sa Zakonom.

Ako se isprava nalazi kod državnog i drugog organa, druge organizacije ili lica, koja su izdala ispravu u vršenju javnih ovlašćenja, a sama stranka ne može da pribavi ispravu, sud će na predlog stranke ili po službenoj dužnosti da je pribavi.

Ako se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke, sud će da pozove ovu stranku da podnese ispravu i da joj za to odredi rok.

Stranka ne može da uskrati podnošenje isprave, ako se ona sama pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda ili ako je reč o ispravi koju je po Zakonu dužna da preda ili pokaže ili ako se isprava s obzirom na sadržinu smatra zajedničkom za obe stranke.

Ako stranka koja je pozvana da podnese ispravu poriče da se isprava kod nje nalazi, sud može radi utvrđivanja ove činjenice da izvodi dokaze.

Svedoci

Svako lice koje se poziva kao svedok dužno je da se odazove pozivu, a ako ovim Zakonom nije drugačije propisano, dužno je i da svedoči. Kao svedoci mogu da se saslušavaju samo lica koja su sposobna da daju obaveštenja o činjenicama koje se dokazuju. Svedoci se, po pravilu,saslušavaju neposredno na ročištu.

Sud može rešenjem da odluči da se izvede dokaz čitanjem pisane izjave svedoka, u kojoj se navode saznanja o bitnim spornim činjenicama, odakle su mu one poznate i u kakvom je odnosu sa strankama u postupku.

Pisana izjava svedoka mora da bude overena u sudu ili od strane lica koje vrši javna ovlašćenja. Pre davanja izjave, lice koje uzima izjavu mora da upozori svedoka sa pravima i dužnostima svedoka propisanim ovim Zakonom. Sud rešenjem može da odluči, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, da se svedok sasluša putem konferencijske veze, korišćenjem uređaja za tonsko ili optičko snimanje. Sud može uvek da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu ili čija je izjava snimljena da svoje svedočenje potvrdi pred sudom na ročištu. Tonski ili optički snimak svedočenja je sastavni deo sudskog spisa. Tonski deo snimka svedočenja se prenosi u formu pisanog zapisnika. Ne može da se saslušava kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja tajne, dok ga nadležni organ ne oslobodi od te dužnosti.

Svedok ne može zbog opasnost od nastanka imovinske štete da uskrati svedočenje o pravnim poslovima kojima je prisustvovao kao pozvani svedok, o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, o činjenicama koje se odnose na porodične ili bračne imovinske odnose, o činjenicama koje se odnose na rođenje, sklapanje braka ili smrt, kao i ako je na osnovu posebnog propisa dužan da podnese prijavu ili da da izjavu.

Opravdanost razloga za uskraćivanje svedočenja ili odgovora na pojedina pitanja ocenjuje sud pred kojim svedok treba da svedoči i o tome donosi rešenje. Ako je potrebno, prethodno će o tome da sasluša stranke.

Protiv rešenja suda stranke nemaju pravo na posebnu žalbu, a svedok može ovo rešenje da pobija u žalbi protiv rešenja o novčanoj kazni ili o zatvoru zbog toga što je uskratio svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje.

Stranka koja predlaže da se određeno lice sasluša kao svedok mora prethodno da navede o čemu svedok treba da svedoči kao i da navede njegovo ime i prezime, zanimanje i boravište.

Pozivanje svedoka vrši se dostavljanjem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog, vreme i mesto dolaska, predmet po kome se poziva i naznačenje da se poziva kao svedok. U pozivu, svedok će da se upozori na posledice neopravdanog izostanka Sud može da naloži stranci da obavesti svedoka čije je saslušanje određeno o mestu, danu i času održavanja ročišta.

Svedoci se saslušavaju pojedinačno i bez prisustva svedoka koji će se kasnije saslušavati. Svedok je dužan da odgovore daje usmeno. Svedok će prethodno da se opomene da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti, a zatim će da se upozori na posledice davanja lažnog iskaza.

Svedok se poziva da iznese sve što mu je poznato o činjenicama o kojima treba da svedoči, a zatim mogu da mu se postavljaju pitanja radi proveravanja, dopune ili razjašnjenja. Svedok će uvek da se izjasni odakle mu je poznato ono o čemu svedoči. Svedoci mogu da se suoče, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Suočeni svedoci se saslušaju posebno o svakoj okolnosti o kojoj se ne slažu i njihov odgovor uneće se u zapisnik.

Svedok ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova za ishranu i prenoćište, kao i na naknadu izgubljene zarade. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslušanju, a u suprotnom gubi pravo na naknadu, o čemu je sud dužan da upozori svedoka…

Pravo na žalbu

Stranka može da izjavi žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom Zakonu nije drugačije propisano. U meničnim i čekovnim sporovima rok za žalbu je osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.

Blagovremeno izjavljena žalba sprečava da presuda postane pravnosnažna u delu koji se pobija žalbom. O žalbi protiv presude odlučuje drugostepeni sud.

Žalba protiv prvostepene presude kojom se fizičkom licu nalaže isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja odluke, odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalaže isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja odluke, ne odlaže izvršenje.

Ako se u presudi nalaže samo naknada troškova postupka u visini koja ne prelazi navedeni iznos, žalba protiv rešenja o naknadi troškova postupka ne odlaže izvršenje. Stranka može da se odrekne prava na žalbu od trenutka kad je presuda objavljena. Do donošenja odluke drugostepenog suda stranka može da povuče izjavljenu žalbu. Stranka ne može da opozove izjavu o odricanju od prava na pravni lek ili izjavu o povlačenju žalbe.

Sadržina žalbe:

Žalba mora da sadrži:

  1. označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;
  2. izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu;
  3. razlog žalbe;
  4. potpis podnosioca žalbe.

Ako na osnovu podataka iz žalbe ne može da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, da odbaci žalbu kao nepotpunu. Ako žalba po svom sadržaju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud će žalbu da dostavi drugostepenom sudu ne pozivajući podnosioca žalbe da je dopuni, odnosno ispravi.

U žalbi ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, osim ako podnosilac žalbe učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloži do zaključenja glavne rasprave. U žalbi ne mogu da se ističu materijalnopravni prigovori.

Presuda može da se pobija zbog:

  1. bitne povrede odredaba parničnog postupka;
  2. pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
  3. pogrešne primene materijalnog prava.

Presuda zbog propuštanja i presuda zbog izostanka ne može da se pobija zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu da se pobijaju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.

Bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbu ovog Zakona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako:

  1. je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude isključen ili izuzet ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi;
  2. je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16), odnosno ako je sud odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan;
  3. je odlučeno o zahtevu po tužbi koja je podignuta posle roka propisanog Zakonom;
  4. je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste, sud druge vrste ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlučio da je stvarno nadležan;
  5. je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka
  6. je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, presudu zbog propuštanja ili presudu zbog izostanka;
  7. stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom;
  8. je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parnični postupak nije vođen na službenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke;
  9. je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno;
  10. je odlučeno o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje;
  11. je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi;
  12. presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.

Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji ako je sud neku bitnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno ako je nije utvrdio.

Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi

Pogrešna primena materijalnog prava postoji ako sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili ako takvu odredbu nije pravilno primenio.

Postupak po žalbi

Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.

Prvostepeni sud će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu da odbaci rešenjem, bez odlaganja.

Žalba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnošenje.

Žalba je nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe, ako je žalbu izjavilo lice koje se odreklo ili je povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe.

Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene žalbe prvostepeni sud će da dostavi protivnoj stranci koja može u roku od 15 dana od dana dostavljanja da podnese tom sudu odgovor na žalbu. U meničnim i čekovnim parnicama rok za odgovor na žalbu je osam dana…

Izvor: Privredna komora Beograda, 18.03.2016.
Naslov: Redakcija