NACRT ZAKONA O TRANSFUZIJSKOJ MEDICINI: Ukida se prikupljanje krvi po opštinskim bolnicama, a davanje krvi biće moguće samo kada je na lokalnom nivou zakazana akcija davalaštva. Transfuziološke službe u manjim bolnicama biće pretvorene u takozvane banke krvi, dok će se prikupljanjem krvi baviti samo instituti za transfuziju u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu
Ukoliko se usvoji Nacrt zakona o transfuzijskoj medicini, dobrovoljni davaoci krvi neće kao do sada moći da u bilo kom trenutku daju krv u bolnicama u svojim opštinama, već samo kada je u njihovom mestu zakazana akcija davalaštva.
Institut za transfuziju krvi Srbije pripremaće "krovni" godišnji plan akcija davanja krvi, na osnovu projekcija potreba bolnica u Srbiji. Transfuziološke službe, kojih sada ima u gotovo svakoj bolnici, postepeno će se transformisati u takozvane banke krvi. To znači da neće prikupljati krv, već je isključivo čuvati i pripremati pacijente za transfuziju.
Prema Nacrtu zakona, prikupljanjem krvi baviće se samo instituti za transfuziju u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. U ovim centrima davaoci mogu u svakom trenutku da daju ovu dragocenu tečnost.
Ovakva rešenja naišla su na kritiku transfuziološke službe Opšte bolnice u Subotici, iz koje ukazuju da bi ovo moglo dovesti do manjeg interesovanja za dobrovoljno davalaštvo. Isto smatraju i u Humanitarnom udruženju dobrovoljnih davalaca krvi. Kako kaže dr Nenad Milojičić, direktor Uprave za biomedicinu, Subotica je jedina sredina koja je zvanično podnela prigovor na nova zakonska rešenja, ali smatra da njihov strah nije opravdan.
– Hrvatska je kroz sličnu reorganizaciju prošla prethodnih godina i danas čak beleže i porast broja davalaca krvi. Standardizovano je prikupljanje, testiranje i obrada krvi, čime je postignut isti nivo kvaliteta u čitavoj državi – ističe dr Milojičić, dodajući da je reorganizacija u Hrvatskoj rađena postepeno, baš kao što će to biti i u našoj zemlji.
– Zakon o transfuziološkoj delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009) mora da se menja zbog usaglašavanja sa propisima Evropske unije, a primenjivaće se od 1. januara 2019. godine. U ovoj godini počećemo da smanjujemo broj centara koji prikupljaju krv, a dalja dinamika će biti takva da 2019. imamo organizaciju kakva je predložena Nacrtom zakona – pojašnjava dr Milojičić.
Novi sistem ne bi trebalo da obeshrabri davaoce, tvrde nadležni, jer će biti jasnija organizacija na terenu, to jest znaće se precizno ko, kada i gde uzima krv. U sadašnjem sistemu ne zna se ni tačan broj dobrovoljnih davalaca, jer su zajedno sa njima i oni koji ciljano daju krv za člana porodice.
– Nema bojazni da će novom organizacijom neki grad ostati bez dovoljnih zaliha krvi, a predviđena rešenja doneće boljitak pacijentima, jer će svaka jedinica krvi i komponenta krvi biti testirana, obrađena i distribuirana na isti način u celoj zemlji – kaže dr Milojičić.
Zaposleni u transfuziološkim službama pri manjim bolnicama ne treba da brinu da će ostati bez posla, tvrde u Ministarstvu zdravlja. Ove službe će, transformisane u "banke krvi", i dalje imati niz zaduženja:
- čuvanje i davanje krvi,
- priprema pacijenata za transfuziju,
- praćenje efekta lečenja,
- specijalne analize krvi kod trudnica,
- ispitivanje i lečenje hemostaze (zaustavljanje krvarenja iz oštećenog krvnog suda).
U Crvenom krstu Srbije ističu da će njihov zadatak kao i do sada biti motivacija dobrovoljnih davalaca krvi i da će i dalje biti partneri transfuzioloških službi. Čuveni autobus Instituta za transfuziju krvi Srbije i dalje će biti stacioniran u centru Beograda za sve dobrovoljne davaoce, dok će "transfuziomobili" kao i do sada gostovati u većim i manjim mestima širom Srbije.
Izvor: Vebsajt Politika, Danijela Davidov-Kesar, 21.03.2016.Naslov: Redakcija