MIROSLAV PROKOPIJEVIĆ: OSNOVNI PROBLEM ARANŽMANA SA MMF BIĆE TO DA LI ĆE USPETI DA SE ODRŽI DUŽE VREME

Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je danas Srbiji trogodišnji aranžman iz predostrožnosti, javila je Radio-televizija Srbije (RTS).

Misija MMF-a postigla je dogovor sa Srbijom o aranžmanu iz predostrožnosti u vrednosti od oko milijardu evra, krajem novembra prošle godine u Beogradu.

Uslov za sklapanje aranžmana je sprovođenje ekonomskog programa koji obezbeđuje smanjenje fiskalnog deficita, reformu javnog sektora i zaustavljanje porasta javnog duga, odnosno njegovo dovođenje na silaznu putanju od 2017. godine.

Poslednji aranžman Srbije i MMF-a je ugovoren 2011. godine, ali je ubrzo obustavljen jer Vlada Srbije nije sprovodila ono što je bilo dogovoreno.

• Ministar finansija Srbije Dušan Vujović ocenio je danas da je odobrenje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za trogodišnji aranžman iz predostrožnosti veliko priznanje za stručni rad i napore koje je uložila Vlada Srbije.

"To je veliko priznanje i za naš stručni rad cele Vlade na putu reformi. Ovo je priznanje čitave međunarodne zajednice, za sve ono što smo već uradili", rekao je Vujović za televiziju Pink.

On je dodao da je značajno to da Srbija već ostvaruje tražene i impresivne rezultate, kakav je smanjenje deficita.

• Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević ocenio je danas da je teško reći koliko je za Srbiju bolje što ima aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) nego da ga nema, i podsetio da je Srbija sličan aranžman iz 2012. godine napustila posle samo tri meseca.

"Srbiji je svakako bolje da ima aranžman sa MMF-om nego da ga nema, koliko je bolje je teško reći, jer milijarda evra na tri godine teško može da pokrije loše cifre koje postoje u srpskoj privredi i javnim finansijama", kazao je Prokopijević za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, osnovni problem tog aranžmana biće to da li će uspeti da se održi duže vreme, jer je za njegovo dobijanje Srbija obećala neke stvari koje su i ekonomski i politički bolne.

Uz sve to, kako je Prokopijević dodao, već sad može da se sumnja da će neke od tih stvari biti ispunjene, jer se događaji sa Smederevom i drugim elementima ne odvijaju baš kako je trebalo da se odvijaju.

• Viši stručni saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić izjavio je da aranžman iz predostrožnosti koji je MMF večeras odobrio Srbiji sam po sebi ne donosi neke novine, jer sve što je bilo neprijatno po građane i po privredu je manje više već doneto.

On je u izjavi Tanjugu rekao da aranžman predstavlja zaokruživanje procesa koji je Vlada izvela u drugoj polovini 2014. godine, što uključuje podršku donetim merama i služi da se te mere još učvrste.

On je naveo da će u toku odvijanja aranžmana najveća pažnja biti posvećena reformi javnih preduzeća, ali da ni na tom polju ne treba očekivati radikalne i brze promene.

Upitan da li bi Železara mogla biti kamen spoticanja pri narednim periodičnim proverama realizacije aranžmana, Nikolić ocenjuje da MMF nema velika očekivanja da se problem ovog preduzeća može rešiti za nekoliko meseci.

"Taj će se problem rešavati za vreme trajanja aranžmana", ističe on. Vest o novom aranžmanu je za Srbiju dobra i zato što investitorima uliva veću sigurnost, naveo je Nikolić, a novac od aranžmana neće biti upotrebljen za budžet, što je bila praksa u prethodnim odnosima sa Fodnom, već će poslužiti kao rezerva eventualnog valutnog udara, ali kojeg, tvrdi, neće biti.

• Bord izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je danas Srbiji trogodišnji stend baj aranžman vredan oko 1,2 milijarde evra, koji je, prema želji srpskih vlasti aranžman iz predostrožnosti, objavljeno je na sajtu MMF-a.

Program je, kako je navedeno, baziran na tri osnovna stuba: ozdravljenje javnih finansija, unapređenje stabilnosti i fleksibilnosti finansijskog sektora i sprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi.

Na ovaj način, navodi se u saopštenju, formiraće se solidna osnova za otvaranje novih radnih mesta i povratak zemlje na održivu putanju rasta.

Prvi zamenik generalnog direktora i vršilac dužnosti predsedavajućeg Dejvid Lipton naveo je u tom dokumentu da bi vlasti u Srbiji trebalo pohvaliti "zbog jačanja kredibiliteta plana reformi, tako što su preduzeli teške ali neophodne mere u prošloj godini, uključujući reforme tržišta rada i penzionog sistema".

"Srpska ekonomija se suočava sa ozbiljnom fiskalnom neravnotežom i strukturnim slabostima, i to u kontekstu sporijeg rasta i neželjenih regionalnih prelivanja. Program podrške MMF-a nudi priliku vlastima da vrate javni dug na održiv nivo, ponovo uspostave ravnotežu makroekonomskih politika, povećanju otpornost finansijskog sektora, unaprede kompetitivnost i potencijal za rast u srednjem roku", rekao je Lipton u saopštenju.

On je podsetio da Srbija ima visok i i dalje rastući javni dug, što zahteva fiskalnu konsolidaciju u narednom periodu.

Lipton je ocenio kao prikladan fiskalni paket Vlade Srbije, kojem je cilj da vrati javni dug u odnosu na BDP na silaznu putanju do 2017. godine. Fokus na obaveznim izdacima, smanjivanju državne pomoći i minimiziranju fiskalnih rizika naraslih od javnih preduzeća je, kako kaže, garantovan.

Prema njegovim navodima, posvećenost vlasti u Srbiji sveobuhvatnim reformama je dobrodošla, a reforma javnih preduzeća, posebno velikih, biće od velikog značaja za smanjivanje državne pomoći i ograničavanja budžetskog opterećenja.

Fiskalni program će takođe biti podržan i poboljšanjem upravljanja javnim finansijama.

Lipton je naveo i da fiskalna konsolidacija stvara prostor za postepeno monetarno popuštanje, koje će podržati domaću tražnju, nakon što država povuče fiskalne stimulanse.

"Tempo prilagođavanja monetarne politike bi trebalo da uzme u obzir eksterne finansijske uslove i povećanih inflatornih očekivanja. Fleksibilnost kursa u velikoj meri štiti Srbiju od spoljnih šokova, a intervencije na međunarodnom deviznom tržištu trebalo bi da ostanu ograničene na ublažavanje preterane kolebljivosti kursa", naveo je Lipton.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je: