Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Od 1. juna 2017. godine optuženima za obljubu deteta sudovi u Srbiji neće moći da izreknu kaznu manju od pet godina zatvora. Maksimalna kazna za ovo delo je do 12 godina zatvora, odnosno 15 godina ako je žrtva pretrpela i teške povrede


Z.B. (61) iz Kusatka prošle nedelje osuđen je na tri godine i dva meseca zatvora zbog obljube devojčice S.S. koje je počelo kada je ona imala svega šest godina i trajalo je do njene 11 godine života. Stručnjaci su ujedinjeni u mišljenju da su kazne koje se izriču silovateljima minimalne i da ta praksa u Srbiji što pre mora da se promeni.

Od 1. juna 2017. godine, optuženima za obljubu deteta, sudovi u Srbiji neće moći da izreknu kaznu manju od pet godina zatvora. Nova minimalna kazna, predviđena je Krivičnim zakonikom ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), dok je maksimalna kazna za ovo delo ostala ista - do 12 godina zatvora, odnosno 15 godina ako je žrtva pretrpela i teške povrede.

Obljuba deteta, iako se smatra jednim od najmonstruoznijih krivičnih dela, poslednjih godina bila je verovatno i najspornije krivično delo srpskog pravosuđa, jer su sudovi, kao po pravilu, optuženima u većini slučajeva izricali minimalne, a često i kazne ispod minimalnog okvira. Tako se dešavalo da optuženom bude izrečena kazna, koja je vremenski kraća i od perioda obljube, pa se dolazilo u paradoksalnu situaciju da je dete duže bilo žrtva, nego što je njegov mučitelj proveo u zatvoru.

Poslednji slučaj, iz smederevskog suda, a koji je zgrozio javnost upravo je dokaz tog paradoksa. Naime, presudom Višeg suda u Smederevu, sredinom januara je Z.B. iz Kusatka, u okolini Smederevske Palanke osuđen na minimalne tri godine i dva meseca zatvora zbog obljube devojčice S.S.. Obljuba je počela kada je devojčica imala šest godina, a trajala je do njene 11. godine. Osuđeni je presudom dobio šezdeset dana zatvora više od minimalne kazne, ali za dve godine manje nego što je trajalo seksualno iživljavanje nad devojčicom.

- Ovo je izuzetno blaga kazna, koja zbog toga može da bude samo podsticaj drugim izvršiteljima ovog monstruoznog dela. Prosto je nemoguće naći toliko olakšavajućih okolnosti da se nekome koje je obljubio dete od šest godina, i to nastavio da radi narednih pet godina, izrekne kazna od tri godine zatvora. Izmena KZ-a u povećanju minimalne kazne je dobra odluka jer je bitno da se sudovi, pri izricanju presude, pomere sa minimalne kazne. U slučajevima obljube deteta, sudije moraju da se "odlepe" od zakonskog minimuma jer je u pitanju delo koje predstavlja veliku društvenu opasnost i kazna mora da odražava težinu dela - kaže Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Još veći paradoks od izricanja minimalnih kazni je neujednačena sudska praksa po sudovima u Srbiji. Antonijević to karakteriše kao veliku boljku našeg pravosuđa, pogotovo što ne postoje mehanizmi koji bi doveli do ujednačavanja sudske prakse.

U republičkom tužilaštvu nezvanično kažu da tužioci u slučajevima obljube nad decom sudu predlažu daleko strože kazne. Sudovi, međutim, retko kada usvajaju predlog tužilaštva u pogledu kazne. I taj trend izricanja blagih kazni je praksa u celoj Evropi jer se ide ka humaniziranju ljudskih prava. S druge strane, prava žrtava su daleko sužena.

Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević kaže da trauma koju dete doživi obljubom ostaje do kraja života.

- To su nesrećna, istraumirana deca, koja ostaju povučena u sebe i ceo život nose taj ožiljak. Što je problem teži, deca o njemu teže govore. Zamislite dete nad kojim se nasilje vrši godinama, a ono se svakodnevno sreće, ili živi sa nasilnikom, u stalnom strahu - kaže Stanojevićeva.

Ona navodi da se u praksi često susretala sa situacijama da žena prijavi nasilje muža nad njom, ali da ne prijavi i da je njihove dete bilo žrtva seksualnog napastvovanja.

- Čak i kad dođu u Sigurnu kuću, i ostave muža, one ćute o onome što je dete preživelo jer se žele da obrukaju porodicu, a nadaju se i da će tako sačuvati brak. S druge strane, za dete sa takvom traumom najvažnije je što hitnije pružiti stručnu pomoć - kaže Stanojevićeva.

Izvor: Vebsajt Blic, T. M. S., 22.01.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija