Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

REGULATORNI INDEKS SRBIJE: NISKA OCENA RADA OBE VLADE NA REGULATORNIM REFORMAMA PROŠLE GODINE


Regulatorni indeks Srbije (RIS), koji su NALED i USAID/BEP predstavili u Beogradu, ima za cilj da bude objektivni pokazatelj transparentnosti zakonodavnog procesa, kvaliteta i troškova pripreme i primene zakona, ažurnosti države u sprovođenju propisa i efikasnosti u uklanjanju prepreka za poslovanje. Zahvaljujući ovom instrumentu, javnost će moći da prati šta je Vlada uradila tokom godine na popravljanju poslovnog ambijenta, kao i koja ministarstva odgovorno obavljaju svoj posao, a njihov učinak biće analiziran kroz šest ključnih komponenti.

 OVAKO NISKA VREDNOST RIS-A GOVORI U PRILOG ČINJENICI DA JE, BEZ OBZIRA NA VELIKI BROJ USVOJENIH ZAKONA, KVALITET PROPISA I NAČIN NJIHOVOG DONOŠENJA ODNOSNO PRIMENE I DALJE KAMEN SPOTICANJA ZA PRIVREDNIKE.

Privredi je, kao što se to često ponavlja, potrebna stabilna politika (bez naglih zaokreta u zakonskim rešenjima), veća pravna sigurnost (dosledna primena zakona), jeftinija i efikasnija administracija i transparentnija komunikacija sa državnom upravom. Prema RIS-u, navedeni aspekti privrednog okruženja nisu na zadovoljavajućem nivou.

Iz predstavljenih rezultata takođe se vidi i da su administrativni troškovi poslovanja i dalje izuzetno visoki, da nedostaju kvalitetne analize zakona pre usvajanja, kao i da zakonodavci često pribegavaju hitnom postupku za donošenje akata. Iako je samo za trećinu zakona bila organizovana javna rasprava, efekti ni tu nisu vidljivi, pa se privrednici retko opredeljuju da u njima učestvuju.

Kako bi proverio validnost RIS-a, NALED je u novembru 2012. sproveo istraživanje stavova privrede na uzorku od 250 preduzeća. Veliko podudaranje (čak 85 %) percepcije privrednika i Regulatornog indeksa, pokazuje da je privreda svesna realne slike kvaliteta regulatornog okruženja, a s druge strane govori da je RIS dobar pokazatelj stanja zakonodavnog procesa.

Privrednici su u anketi istakli dostupnost informacija o donetim propisima kao najbolji deo regulatorne aktivnosti, a veoma loše ocene dali su administrativnom opterećenju nametnutom propisima (papirologija), brzini reagovanja na predloge privrede i stepenu uključenosti preduzeća u javne rasprave. Čak 89 odsto anketiranih nije učestvovalo u javnim raspravama od čega je 63 odsto navelo da nije bilo obavešteno da je javna rasprava u toku.

U većini preduzeća ističu da su prošle godine potrošili isto ili više vremena i novca na administrativne poslove u odnosu na 2011. U proseku direktor preduzeća potroši 30 odsto radnog vremena na bavljenje administrativnim i regulatornim pitanjima. Privrednici smatraju da ih učestalošću najviše opterećuju procedure u PIO fondu, RFZO (prijava i odjava radnika) i Poreskoj upravi. Većina privrednika smatra da se u prethodnih 12 meseci nije povećala transparentnost poslovanja u Srbiji.

Izvor: 23/01/2013, bif.rs